БиХ: Регистровано 12.000 невладиних организација

Према неким процјенама, на територији БиХ постоји више од 12.000 невладиних организација, удружења и фондација.

Босна и Херцеговина 20.02.2015 | 09:01

И иако се чини као прилично велики број, у обзир треба узети чињеницу како се са сигурношћу не може знати колико њих је заправо активно, будући да закон и није толико стриктан да тражи ликвидацију. Из тог разлога многе организације саме прекидају рад, те је на тај начин тешко установити прецизан број.

Други проблем у вези са бројем, наводи у разговору за Клиx.ба Јан Златан Куленовић, извршни директор Омладинске информативне агенције (ОИА) из Сарајева, јесте што се у ФБиХ организација невладиног удружења или фондације може направити и на кантоналним нивоима, на нивоу Федерације и на нивоу државе, док су у РС-у надлежни окружни судови.

Дакле, постоји велики број мјеста на којима се може извршити регистрација удружења, али нема једноцентрализоване базе, тако да су информације о тачном броју невладиних организација и њиховим активностима на нивоу процјена.

Када говоримо о невладиним организацијама и удружењима, важно је напоменути како се не ради само о оним највидљивијима које се баве заштитом права одређених популација, као што су млади, развојем културе, људских права или заштитом животне средине, већ да велики број тих организација чине и спортски клубови, као и велики број њих који су изашли из рата, укључују и борачку популацију, те имају неке друге законе у смислу потпоре коју могу добити од државе.

"Узимају новац и не раде ништа..."

Куленовић истиче како у јавности постоје различита тумачења и мноштво предрасуда о раду невладиних организација, а неке од њих се односе на увјерења како су организације које су видљивије у медијима "елитистичке", да су "страни плаћеници" или генерално "неко ко се бави шупљом причом".

Куленовић истиче како, кроз своје 15-годишње искуство рада у невладином сектору, може закључити да су невладине организације биле изузетно битна карика у развоју бх. друштва.

"Управо тамо гдје се држава није бавила заштитом одређених групација, невладин сектор је био тај који је могао и био присутан. Споменимо помоћ поплављеним подручјима, расељеним особама, избјеглицама, дјеци, младима, сиромашнима, особама с посебним потребама и врло широком спектру угрожених и маргинализираних скупина...

Најчешће су управо невладине организације оне које највише помажу овим скупинама и без њиховог постојања би било врло упитно шта би се дешавало са том популацијом", наводи Куленовић за Клиx.ба.

Додаје како се значај бројних организација манифестовао и у потреби за лобирањем, наводећи примјере ЈМБГ-а и Ерасмуса, те неких закона који су се креирали или мијењали прије свега због притиска медија и јавности, али и невладиних организација које су биле у могућности да, за разлику од обичног грађанина, дефинишу, напишу или представе неки програм.

Такође, Куленовић наводи важност невладиних организација у контексту "трећег", цивилног сектора, у којем су у фокусу сами грађани, за разлику од јавног и економског сектора који су фокусирани на државно управљање и профит.

НВО сектор као одскочна даска на тржишту рада

"Оно што у медијима такође није видљиво је свакодневни рад државних институција и невладиних организација, јер институције најчешће немају људског капацитета за различте стратегије и програме и у том дизајнирању врло често им помажу удружења која посједују одређену експертизу и иза сцене раде на развоју таквих програма и стратегија", појашњава Куленовић.

Он наводи како су бројне невладине организације уједно и послодавци који запошљавају људе плаћајући порез, те их у том контексту треба посматрати као неку економску грану, која, осим великог броја волонтера, нуди простор за развој вјештина, обуку младих људи коју можда не могу стећи на факултетима и у школама, као и могућност запослења или неке праксе, те су у том смислу одскочна даска на тржишту рада.

Ипак, додаје како то не значи да све организације раде добро, нуде одређени квалитет, нити да су све транспарентне.

"Друштво је такво какво јесте: немамо квалитетне болнице, универзитете, ни полицију, па тако и невладине организације могу бити под утицајем различитих групација, неке од њих могу бити неквалитетне, политички или донаторски усмјерене, не имплементирати оно што требају него неко други жели, но генерално, њихова улога је корисна и потребна, а велики број организација у БиХ ради квалитетно и има велику важност за неку популацију у овој земљи", закључио је Куленовић.

Извор: Клиx.ба