Новак и кад је најгори, он је најбољи!

Новинар британског ’НеwСтатесман’ Ед Смит сматра да би чак и људи који се не баве спортом могли да науче много од Новака Ђоковића.

Тенис 20.02.2015 | 15:00

Смит је покушао да објасни како је Ђоковић унапредио своје мане и тако постао најбољи на свету.

„Да ли можемо да постанемо бољи радници, родитељи, супружници или пријатељи ако схватимо како Новак Ђоковић добија толики број мечева? Можда звучи лудо, али мислим да можемо“, пише Смит.

Он наводи да није поента у Новаковој игри када је у топ форми, већ да се српски тенисер од остатка АТП тура издваја јер побеђује и када игра лоше.

„Ђоковић је апсолутно бриљантан када игра свој најбољи тенис. Није у томе поента. Оно што је невероватно је да је Ђоковић веома добар чак и када му не иде. Његова најлошија форма је дефинитивно боља од најлошије форме свих осталих играча. Ђоковићева основа је највиша у тенису и вероватно у комплетном светском спорту. Већина људи бриљантност гледа као на врх инспирације појединца, оно што спортисти кажу када су ’у зони’. Али, исто тако је важно и колико сте добри када сте потпуно ван те зоне. Многи врхунски играчи су незаустављиви када су у форми. Али, само мали број њих је тешко победити када им уопште не иде. Ђоковићева победа у финалу Аустралијан опена прошлог месеца је била класичан пример тога. Мари је играо сјајно у прва два сета. Да је у питању био бокс меч, добио би обе рунде. Током тог периода Мари је био невероватно добар и самоуверен, никада га таквог нисам видео. И док је Мари летео по терену, Ђоковић је деловао ’мутирано’. Али, ту је мали детаљ правио велику разлику. Резултат. На семафору је стајало 1:1 у сетовима. Ђоковић је губио, то су сви могли да виде, али то семафор није приказивао. Мари је знао да је у оваквом мечу важно да направи предност на старту. У нормалним околностима, играч који је бољи на терену троши мање енергије јер доминира у релијима и његов ривал много више трчи. Али, против Ђоковића ретко када буде тако. Он је толико еластичан у тренуцима када игра испод свог нивоа, тешко га је сломити, тако да је и играчу који доминира у релијима једнако тешко. И онда, Ђоковић одједном пребаци у већу брзину и испред себе има измореног противника, и физички и ментално“, пише Смит.

Он даље наводи да приче како је Новак лажирао повреду не ’пију воду’.

„Питање да ли је Ђоковић лажирао повреду је пренаглашено. Оно што је Ђоковић свакако урадио је да је уморио Марија, чак и када се чинило да Мари побеђује. Победити Ђоковића је слично као попети се северном страном на Еигер (планина на швајцарским Алпима). Нема лаких места за одмор на леденој површини. Ђоковић тера своје ривале да играју нелагодно сатима све док се не распадну. Ми често објашњавамо константност у психологији. Али, темперамент и техника су нераздвојни. Када сам записао листу спортиста са изузетно високом базом (фудбалер Паоло Малдини, крикет играч Жак Калис, рагбиста Новог Зеланда Ричи Меков и шпански фудбалер Шави Ернандес), сви они су имали фантастичну технику. Ђоковић такође има најбољу технику у тенису. Нејмање цењена добробит добре технике је што смањује анксиозност. Играч са сјајном техником може да изгуби, али тешко ће колабирати. ’Техника служи за дане када ти не иде’, рекао ми је недавно диригент Кристофер Симан. Када сте у зони, техника нестаје и инстикт преузима ствари.“

Смит објашњава како би Новаков пример сви могли да пресликају на своју свакодневницу.

„И шта ми, обични грађани, можемо да научимо од импликација високе основе? Већина живота се своди на кооперативност, а не на такмичење. Наши лоши дани не воде до наших пораза већ до суптилног смањивања толерантности у нашим канцеларијама. Када нам је лош дан, током доручка се свађамо са члановима породице, смањујемо оптимизам на радном месту... Сваки човек има периоде промене расположења. Неки људи их боље крију од других и на тај начин поправљају животе свих око себе. Питам се да ли би реченица ’Када је био ан свом највишем нивоу, био је веома добар’ могла да се замени са ’Када је био најлошији, био је бољи од многих’“, завршио је Смит.