Милион људи живи у подземљу Пекинга

Пекинг, престоница Кине и град са 15 милиона становника представља највећи политички, културни и образовни центар најмногољудније земље света. Поред бљештавости и прогреса који је сваке године све већи, постоји и друга, тамнија страна медаље. Страна коју представљају сви који су у Пекинг дошли "трбухом за крухом", а завршили на дну, буквално.

Свијет 18.02.2015 | 21:33

У подземљу Пекинга, у скученим подрумима и "адаптираним" канализационим пролазима, живи више од милион људи. Неки су у престоницу Кине дошли како би зарадили новац за своје породице, неки у потрази за каријерама

У собама широким тек толико да у њих стане један полуистрошени душек, сваке ноћи спавају и сањају бољи живот, а сваког јутра се буде са надом да ће успети да ураде и зараде неки јуан више.
Ова колонија несрећних људи добила је и један можда увредљив, али тужно истинит надимак - "Племе рацова".

 
Већина њих су махом радници имигранти, који не могу себи да приуште пристојан приватан смештај. С обзиром да немају боравишну дозволу, немају право чак ни на јефтине собе, познатике као "хукоу", које обезбеђује кинеска влада.

Први који је указао на постојање ове колоније је фотограф Сим Ћи Јин, који протеклих пет година фотографише и документује тужну животну судбину ових људи.
 
- Они су заправо махом млади, оптимистични и ведри људи. Главна амбиција им је да се помакну са дна друштвене лествице на којој се тренутно налазе - каже Сим.
Просечан простор животног простора у подземљу је око 10 квадратних метара, а месечна кирија износи 70 долара.

 
Тренутно је немогуће утврдити тачан број људи који обитавају у пекиншком подземљу, а груба процена указује на то да их има око милион.
 
Иначе, све зграде које се граде у Пекингу обавезно морају да имају подрум, што је регулисано одлуком владе. Ова пракса започела је педесетих година прошлог века. Још једна законска одредба указује на то да се може живети у сваком простору који испуњава основне услове.

- Није овде баш толико лоше као што изгледа, кирија је јефтина, и човек се временом навикне - завршио је Жанг и подигао оронула врата подрума, кренувши у још један нови дан, у свет којем толико жарко жели да припада. Једног дана.