Видео: Развој свјетских рекорда у летовима...

17. марта 1994. године видјели смо први пут како један скијаш скакач пробија фамозну границу од 200 метара. На Планици је Тони Ниеминен долетео на 203 метра или седам метара дуже од Мартина Хелварта који је истог дана са 196 метара срушио рекорд Ралфа Гебштета (194 метра).

На Планици се тог викенда сјајно летило. Еспен Бредесен је дан касније долетео на 209 метара. Петер Превц је имао пет година, Фанемел годину више. Раширене скије у облику слова ‘в’ су представљале стил скакања који су полако прихватали многи, јер су на тај начин стварали већи отпор зрака. То је подизало скакаче у вис, па су скокови односно летови били све дужи.

Из године у годину су се границе помјерале, некако традиционално на Планици. Главну ријеч су водили Норвежани Еспен Бредесен, Томи Ингебригтсен, Бјерн Ајнар Ромерен, Финац Мати Хаутамеки, све до Адама Маłиша и Андреаса Голдбергера. Јохан Ремен Евенсен је прије четири године на летаоници у Викерсунду први одлетео преко 240 метара (243 метра). И онда је дошао луди викенд, опет у Викерсунду.

У два дана смо видјели 15 летова преко 220 метара, од петка до недеље укупно 67 пута се ишло преко 200 метара. Летаоница у Викерсунду је обновљена прије неколико година, али дефинитивно летови преко 250 метара су њен лимит. Завршница Свјетског купа резервисана је за Великанку која је такође у "процесу реновинарања". Без обзира на то Словенци најављују летове и преко 260 метара што је храбро, али у овом тренутку не и немогуће.

"Мислио сам да је немогуће ићи преко 250 метара, али сам онда видио скок Васиљева од 254 метра што је био довољан изазов. Услови за дуге летове су били идеални и овој је био мој најбољи скок у каријери", рекао је на крају такмичења Андерс Фанемел.