Каква држава, такви и празници

Некада слављени, данас запостављени, тако би могли да се опишу наши државни празници. Већина људи ни не зна које дане празнује држава у којој живе. Зашто је то тако?

Србија 16.02.2015 | 10:51

- Празници су раније били део идеолошког склопа, а сада, када је земља у нереду, празници су празни. Не доживљавамо их као свечаност, као нешто што је много другачије од других дана - осим што се не ради. То је пауза од свакодневице, али су празни као и наш свакодневни живот - прича Ратко Божовић, социолог.

Некадашњи Дан Републике радовао је све од најмлађих до најстаријих. Свињокољ, празновање, мини-одмор, Титови пионири, партизански филмови - дух једног времена.

Данас нема емотивности која се везује уз државни празник. Умор, обавезе, претрпаност послом, толико су окупирали људе да се они у новим празницима не сналазе и не проналазе. Млади који нису живели у време СФРЈ ни не разумеју потребу за слављењем државних празника. Једино што воле да обележе је 1. мај, Празник рада - од уранка до роштиљања, тада се испоштује сваки пропратни гушт.

- Промењена је социјална улога и функција празника. Суштина свих празника је да је породица на окупу. Било је и остало тако. Друга функција су социјални контакти који се поспешују током празника јер су људи усмерени једни на друге. Обично се то време проводило уз пријатеље, кумове, драге људе... Раније је много више вреднована држава. Државни празник у систему вредности свакога од нас представљао је институцију као што је представљала и та држава. Мада, приватници раде и тада - истиче Весна Томић, социјални психолог.

Значајнији дани, макар привидно, постали су црквени празници. Људи су се окренули религији у тражењу за изгубљеним осећајем припадности.

- То је повратак неком искону, потиснутој осећајности. Црквени празник има вишу интонацију од “празног празника”. На верске празнике се подсећа да би се нешто осећало, а на државне се чека као на прекид посла и обавеза... - објашњава Божовић.

Републички празници СФРЈ

27. април Оснивање Ослоб. фронта у СР Словенији
7. јул Дан устанка у СР Србији
13. јул Дан устанка у СР Црној Гори
22. јул Дан устанка у СР Словенији
27. јул Дан устанка у СР Хрватској и СР БиХ
2. август Илинден национални македонски празник
11. октобар Дан устанка у СР Македонији
1. новембар Дан мртвих у Словенији
25. новембар Датум оснивања ЗАВНОБИХА

Празници СФРЈ

1. јануар Нова година нерадни дан
7. мај Празник рада, нерадни дан
4. јул Дан борца, нерадни дан
29. новембар Дан републике, нерадни дан

Важни датуми у СФРЈ

8. март Међународни дан жена
9. мај Дан победе над фашизмом
25. мај Дан Младости: Рођендан Маршала Тита
22. децембар Дан Југословенске Народне Армије

Сви државни празници Србије

1. и 2. јануар Нова година, нерадни дани
15, 16, 17. фебруар Сретење, нерадни дани
22. април Сећања на жртве холокауста, радни дан
1. и 2. мај Празник рада, нерадни дани
9. мај Дан победе, радни дан
28. јун Видовдан, радни дан
21. октобар Сећање на жртве ИИ св. рата, радни дан
11. новембар Примирје у И св. рату, нерадни дан

Сви верски празници

7. јануар Божић (православни), нерадни дан
27. јануар Свети Сава, радни дан

3, 4, 5. и 6. април Ускрс (за католике), нерадни дани

10, 11, 12. и 13. април Васкрс (за православце), нерадни дани
17. јул Бајрам (за Исламске заједнице), нерадни дан
23. септембар Јом Кипура (јеврејски празник), нерадни дан
25. децембар Божић (католички), нерадни дан

Дан борца

Још један државни празник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезне Републике Југославије. Дан борца, називан и Празник устанка народа Југославије, обележавао је годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, одржане 4. јула 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Дан борца је био проглашен 26. априла 1956. године и прослављао се у читавој Југославији. Укинут је 2001. године.

Мечкина сенка

У народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће, као и да су од Сретења дани дужи, а ноћи све краће. На Сретење, кажу, мечка излази из јазбине и ако спази своју сенку, враћа се да продужи спавање још шест недеља јер ће зима још толико трајати. Ако не види своју сенку, упути се у шуму да тражи храну. Ако је на Сретење облачно, онда ће крај зиме бити благ, ако је на овај празник ведро, зима ће бити хладна и ветровита.

Нерадних 13 дана

Због прослављања државних празника становници Србије православне и католичке вере годишње не раде осам дана, али ако томе додамо и верске празнике, имају 13 нерадних дана. У СФРЈ је због празновања нерадно било само седам дана: два дана за Нову годину, два дана за 1. мај, један дан за Дан борца и два дана за Дан републике, 29. новембра. На ово би требало додати и по дан-два празника у републикама.

Дан Републике

Дан Републике празник је бивше СФРЈ и деценијама је обележаван 29. новембра, на годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943, када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ.

Овај празник се прослављао два нерадна дана, 29. и 30. новембра. Ђаци прваци су на тај дан постајали Титови пионири, полажући заклетву у школама. Сваки пионир добијао је плаву капу (титовку), црвену мараму и црвену пионирску књижицу.

Дан Републике последњи пут је обележила Србија 2001. године. Остао је празник у СР Југославији до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Савезне скупштине.

Зашто се слави Сретење

Дан државности Србије је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Првог српског устанка. Славио се до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, када је укинут. Поново се обележава у Србији од 2002. године, а од 2012. године прослава овог дана продужена је на два дана.

На Сретење 1804. год. одржан је Збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак. Године 1835, такође на Сретење, у Крагујевцу је донет Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности. Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе.

Извор: Блиц