Шешељев случај наставак отворене дискриминације

Федерација БиХ, односно Завод ПИО/МИО, на најгрубљи начин крши основна људска права - право на пензију стечено прије 30. априла 1992, што потврђује и случај Војислава Шешеља, упозоравају у Фонду ПИО Републике Српске.

Ради се о грубом кршењу прописа и наставку отворене дискриминације пензионера у Федерацији БиХ.

Војислав Шешељ је прије 30. априла 1992. имао остварени стаж осигурања у Сарајеву, речено је Срни у Фонду.

Институт за медицинско вјештачење Федерације БиХ је извршио стручно-медицинско вјештачење документације, на основу чега је утврђено да у случају Војислава Шешеља постоји инвалидност, што су претходно потврдили преглед и налази овлаштених љекара-вјештака у Србији.

То значи, објашњавају у Фонду ПИО Српске, право на инвалидску пензију, односно сразмјерни дио инвалидске пензије из Федерације БиХ за онај стаж који је Шешељ остварио у предратној БиХ.

Нико нема право да оспорава медицинске налазе и стручна мишљења љекара на основу којих се у правном поступку доноси рјешење о праву на пензију, наглашавају у Фонду.

Све супротно би, упозоравају, било најгрубље и незабиљежено кршење стечених и људских права и наставак вишегодишње дискриминације према људима који су пензију или стаж до 30. априла 1992. остварили на подручју садашње Федерације БиХ.

Завод ПИО/МИО Федерације БиХ, међутим, оспорава не само љекарске налазе из Србије и оцјену инвалидности за Шешеља, него и мишљење стручне комисије Федерације БиХ која је потврдила оцјену српских љекара!?

Федерални Завод ПИО/МИО је до краја 2014. преузео од Фонда ПИО Српске само 226 корисника, а то право, уз бројне прописе и документацију, од 2013. остварују само повратници, што је додатни вид дискриминације.

Процес преузимања пријератних корисника почео је тек од 2013, када је измјењен Закон о измјенама и допунама закона о ПИО Федерације БиХ.

Да би остварили своје право, пријератни корисници, осим спорости у рјешавању захтјева корисника права у овом заводу, и поред тешких, готово немогућих услова за поновно признавање права и обиља документације која се тражи од подносилаца, наилазе на, углавном, ћутање администрације.

У случају Милоша Чоловића из Невесиња, повратника из Републике Српске у Мостар, догодило се да је овом лицу, рођеном 1926, рјешењем федералног завода признато право на исплату, али тек шест мјесеци након његове смрти!?

Само у 2014. број ових пријератних корисника, усљед смрти, мањи је за 1.513, а у периоду 31. децембра 2010. до 31. децембра 2014. за 6.152.

Ради се о генерацији старијих људи, којих је 2005, када је покретнут судски спор између Фонда ПИО и Федаралног завода, било 38.500. Данас је живих преостало 19.572. За исплату њихових пензија сада је потребно 6,6 милиона КМ мјесечно, а раније и много више.

Од априла 2005. до крају 2014. за исплату пензија корисника који су право остварили на подручју садашње Федерације БиХ Фонд ПИО је издвојио 908 милиона КМ.

С друге стране, према подацима Фонда ПИО Српске за октобар 2014, овај фонд у Федерацији БиХ врши исплату пензије за 11.728 корисника, од чега је, процјене су, око 3.400 предратних корисника који имају пребивалиште у Федерацији, а за које се издваја нешто више од милион КМ.

У ПИО Српске подсјећају да је Комисија Савјета Европе за борбу против расизма и нетолеранције (ЕЦРИ) 26. фебруара 2014. саопштила да Федерација БиХ није испоштовала њене раније препоруке које се тичу дискриминације у исплати пензија корисника који живе у Српској, а који су остварили право на територији садашње Федерације БиХ до 30.4.1992.

Комисија је раније позвала власти БиХ да окончају дискриминацију на националној основи у подручју пензијских права и да предузме мјере да се ти случајеви не појаве у будућности.