Женама теже до посла

Од укупног броја радно способног становништва у БиХ, жене чине 51,6 одсто популације, а у структури запослених женска радна снага учествује са тек 37 одсто.

Република Српска 08.02.2015 | 13:31

Показују то подаци анкете о радној снази коју је спровела Агенција за статистику БиХ на узорку од 10.000 домаћинстава широм земље.

Подаци исте анкете говоре и да жене представљају најбројнији дио неактивне популације са високих 61,3 одсто.

"Тражим посао већ годинама, економиста сам по струци, међутим или одрадим нешто хонорарно или понекад у некој трговини на краће вријеме. Када конкуришем за посао, било је и питања да ли сам удата, колико дјеце имам и слично, па послије тај посао добије мушкарац", казала нам је једна четрдесетогодишња Бањалучанка.

Из удружења за заштиту права жена поручују да жене често и не траже радно мјесто, јер су обесхрабрене па се и ријетко јављају на бирое за запошљавање.

"Чињеница је да је генерално тешко доћи до запослења у БиХ, а поготово популацији изнад 50 година, међу којима је понајвише жена које су изгубиле сваку наду у запослење и више се и не јављају надлежним службама за запошљавање", казала је Азра Хасанбеговић, директорица Удружења "Жена БиХ" из Мостара.

Александра Петрић, извршна директорица Фондације "Удружене жене" из Бањалуке, нагласила је да јавне политике не штите довољно жене нити унапређују њихову конкурентност на тржишту рада.

"Послодавци фаворизују мушку радну снагу, док се жене најчешће запошљавају, када је ријеч о јавном сектору, у правосуђу и администрацији, док их код приватних послодаваца највише ради у прерађивачкој и тзв. лакој индустрији", рекла је Петрићева.

Додаје да није риједак случај да послодавци при запошљавању постављају неугодна питања будућим радницама, као и да се не цијени биолошко улога жене у друштву и њена функција бриге о потомству.

"Несавјесни послодавци женама постављају питања о брачном статусу и планирању потомства, да би избјегли плаћање породиљског одсуства, избјегавају да их ангажују јер им је исплативије запослити мушкарце, што директно утиче на постотак запослених жена", истакла је Петрићева.

Снежана Шешлија из Добоја, предсједница Удружења грађана "Толеранцијом против различитости" (ТоПееР), рекла нам је да велики број жена ради на црно те да послодавци масовно воде рачуна да не запошљавају потенцијалне породиље.

"Због традиционалних односа у нашем друштву нисмо свјесни једнакости мушкараца и жена, а има и ријетких случајева да породице или мужеви не дозвољавају женама да раде", казала је наша саговорница.

Спроведена анкета показује и да у категорији незапослених највише има жена између 25 и 50 година, као и да је највећи број њих преко 50 година старости неактивно у тражењу запослења.

Извор: Независне новине