"Дрекавац у земљи цуда" РТРС 19:30

“Могу спасити Додика од било чега, осим од њега самог”!

Наведену парафразу Черчилове изјаве ("Могу спасити Енглеску од било чега, осим од ње саме."), већ дуго изговарају проријеђени Додикови пријатељи, из дана у дан свјеснији њене истинитости. И њеног фатализма.

Додика је немогуће спасити од њега самог, јер би то значило смјену са свих функција и удаљавање са политичке сцене, плус препуштање његове деветогодишње владавине аналитици и закључцима правосудних институција.

Зато је Додик препуштен сам себи, а лажно јединство које СНСД демонстрира по питању вјерности Историјском Вођи, у ствари је признање беспомоћности, нејакости, неспособности, страха и кукавичлука због потпуног одсуства намјере/жеље/воље/хтијења да му се помогне. Својственост особа без икаквог карактера.

Карактер/Некарактер СНСД-а био је и остао Додик. Један квалитетан покушај да се Карактер/Некарактер Додик замијени са Странком доживио је неуспјех. Самом чињеницом да је био усамљен. То што ће тај Покушај погодити мете нижег ранга, неће донијети ни квалитет ни кредибилитет Странци, јер њен Карактер/Некарактер остаје непромијењен.

Додик је тако остао потпуно Сам са Собом. И Сам против Себе.

Усамљени Додик, након октобарских избора, схватио је неколико ствари од којих се најежио, али не жели да их призна, већ наставља да прави Пакао, као што га је и до краткотрајне илуминације правио. Све остало би, по њему, било предаја. Зато и не могу да га спасу од њега самог.

Врло важно је уочити шта је све Додик схватио, а што неће/не смије да призна.

- Додик је схватио да Република Српска из Дневника 2 РТРС-а није иста као Република Српска ван тог „Јавног простора 2“.
Било му је потребно девет година да то разумије и 0,9 секунди да се не помири са тим и одбаци са гнушањем сопствену спознају.

Међутим, остала је сумња у њему, што је дуализам који изазива фрустрације, патологију, бијес и мржњу. И страх.

- Додик је схватио да Он након октобарских избора, у политичком смислу, не вриједи ништа изван граница Републике Српске, али и да у њеним границама вриједи све мање (границе РС изван Дневника 2 РТРС).

Како би покушао сам себе увјерити у супротно нон-стоп је у Београду, гдје скупља прашину по Кабинетима.

Али, прашину више не диже. Нити му београдски Кабинети могу у томе помоћи. Чак и да хоће.

- Додик нема утицај на процесе; Покушава да се набаци, али не успијева.

Процеси јесу пузајући, али и разарајући по Додикову олигархију. Губитак власти на бх. нивоу, губитак доброг комада власти на РС-нивоу, довели су Додика у стање потпуне клаустрофобије, због скучености простора којим влада.

- Додик увиђа и да му је донедавно најпродуктивнија политичка грана - Производња Непријатеља – потпуно стала. Машине су изанђале.

И сам је допринио томе. Донедавно је Европска унија била Непријатељ, па је Он одлучио да јој промијени статус. Сада хоће са ЕУ, што је погубно по платформу „Борбе против Непријатеља Републике Српске“.

Изгубити ЕУ за Непријатеља, значи изгубити девет минута квалитетног ужаса у Дневнику 2 РТРС-а; Девет минута Ванредног Стања, које у Републици Српској влада већ девет година.

Прво је Ванредно Стање било „позитивно“: Додик је градио Потемкинове грађевине, готово сви су аплаудирали, текло је са ескро рачуна; Ни тада Непријатељи нису мировали, али Он их је савладавао без по муке и малим прстом. Од Берлина преко Океана. Домаће је користио за потпалу Ломача.

Дневник 2 био је Јавно Губилиште, гдје је Гиљотина радила непрекидно. Ред Глава, Ред Успјеха, док се Гиљотина очисти. Па опет... Ломаче на којима горе непријатељи на све стране, као Петровданске лиле.

Када су се срушиле Потемкинове куле, а ескро рачун постао пустиња, Додик је све теже почео да савладава Непријатеље.

Велики Грудобрани су нестали. Гиљотина се распала. Ломаче погасиле.

Морао је пред ЕУ капитулирати. Што ће рећи и пред САД, јер су САД највећи савезник ЕУ.

Чим је капитулирао пред ЕУ и САД, Додик више не може истицати како је БиХ архетип непријатеља РС. И држати народ у Ванредном Стању због БиХ, коју још увијек воде и функционери СНСД-а!

Додиков напад на амбасадора Њемачке у БиХ зато није чак ни „снајперски инцидент“; Више личи на пљување под прозор.

Проблем је за Додика што иза пузајућих процеса који га разарају не стоје амбасадори, већ њихове земље.

А Дневник 2 РТРС-а тражи храну за цјелодневно ин цонтинуо Ванредно Стање.

Слаба је храна Шефик Џаферовић за ту машинерију. Џаферовић, најомиљенији непријатељ РС у последњих мјесец дана, потпуно је као такав потрошен. Од њега се више ни чај не може направити. Његовим случајем одбрањен је сваки кутак Републике Српске, по неколико пута.

Репризе не пију воде, ма колико блиставо крваве биле.

Дневник 2 је неумољив! За њихову верзију Републике Српске месо је потребније него икад.

Додик је свјестан да су му потребни нови Непријатељи. А да оних увозних, брендираних, попут ЕУ и САД више нема. Нема се пара.

Може Непријатеље једино наћи међу Србима у Републици Српској. Петоколонаши.

Отуд и Закон о јавном реду и миру.

То је савршена машина за проналажење Непријатеља, Страних Плаћеника, Дин Душмана.

То је Додиков перпетуум мобиле за производњу Непријатеља.

Након што их савлада једног по једног, Додик ће масовно кренути на Народ. Који ће до тада схватити да Република Српска из Дневника 2 РТРС-а не постоји. Као ни Дрекавац!

Извор: СлободанВасковицБлог