Анализа: Николићев проблем - нема штопера левака?!

Могу ли црно-бели да функционишу с тројицом десноногих играча у последњој линији?

Фудбал 06.02.2015 | 14:00

Да се неко пре две године осмелио да каже како ће одлазак Војислава Станковића да изазове тектонске поремећаје у Партизану вероватно би га Гробари погледали испод ока и невољно вртели главом, сећајући се киксева тадашње принудне резерве, а данас у Хумској 1 због растанка са доскорашњим капитеном чешу браду и питају се - како даље? Посебно људи из струке, јер су први пут после шест година суочавају са чињеницом да у централном делу одбране немају левоногог фудбалера!

Чињеницу да је Станковић као слободан играч задужио дрес Интера из Бакуа црно-бели су надоместили ангажманом Грегора Балажица. Што каже народ - попунили су број. Тек ће се видети у којој мери и да ли су добили на квалитету, али оно што са сигурношћу може да се тврди јесте да се ни бивши првотимац Карпата, ни његове колеге у црно-белом дресу Бранко Илић и Лазар Ћирковић не служе подједнако добро обема ногама. Десна им је јача. Због тога је пред тренером Марком Николићем деликатан задатак: кога не позицију коју је претходне две године покривао Станковић?

Само неупућени ће тврдити да нема везе којом ногом ко (боље) игра, јер у модерном фудбалу зачетак акција из последње линије је квалитет који велике тимове одваја од просечних, пошто на бази дубинских пасова могу да рачунају да ће створити превласт на терену. Партизан више нема ни Младена Крстајића, ни Ивана Иванова - који се никад нису срели на игралишту, јер је бивши капитен отишао у пензију пред долазак бугарског репрезентативца - а овај доносио Парном ваљку (скоро) исти ону предност какву је демонстрирао некадашњи фудбалер Вердера и Шалкеа. Пријем на “природну“ ногу, искорак и пас у дубину или на крило. По правилу тачан. Наравно, исто то могу да раде и дешњаци, али људи из струке ће рећи да су тренуци док лопту сачекају на “своју“ ногу, обраде је и проследе саиграчу толико драгоцени да се у савременом фудбалу граниче са луксузом.

Тај луксуз себи могу да пришуте велики и(ли) богати , па тако Реал, Челси, ПСЖ- у центру одбране имају искључиво дешњаке, а можда и најбољи пример који оповргава теорију о потреби за левацима јесте Арсеналово упаривање Пера Мертезакера и Лорана Кошћијелног. Обојица играју десном ногом и довољно су брзи да исправе пропусте овог другог, сјајно се померају, читају игру ривала и данас предсталвјају најбољи бар штопера у Премијер лиги. Чак и статиситка каже да са њима двојицом као стартерима Тобџије никад нису изгубиле утакмицу!

Да игра десном ногом није проблем кад знате можда најбоље илуструје пример Немање Видића и Рија Фердинанда. Према оцени стручњака најбољи штоперски тандем прве деценије 21. века толико је добро функционисао да им није било битно којом ногом шутирају лопту. Само, руку на срце, нити су Ћирковић, Балажиц и Илић калибри Српске стене и бившег енглеског репрезентативца, нити је Партизан клуб као Манчестер јунајтед, па да може да истрпи евентуалне киксеве неког од њих тројице. А они би у почетку могли да се појаве као последица касног комплетирања екипе.

С обзиром да завршни део припрема у Турској тек почиње тешко је оценити да ли ће испред Милана Лукача играти Лазар Ћирковић и Грегор Балажиц, хоће ли можда Марко Николић остати веран староседеоцима навикнутим на систем и почињати утакмице са бившим првотимцем Рада и Бранко Илићем, или ће упарити двојицу репрезентативаца Словеније. Како год да буде, постоји теоретска опасност да тај систем не функционише.

Мада, не мора да значи да је Партизан осуђен на порозну одбрану. Напротив: последњи пут кад је имао искључиво десноноге штопере примио је само 15 голова на 33 првенствене утакмице. Беше то у сезони 2008/2009 кад су у централном делу одбране дејствовали Ненад Ђорђевић и Марко Јовановић, касније им се прикључио Горан Гаврначић, а са клупе ускакао Срђа Кнежевић.

Опет, то је само статистика. Она - знамо сви - често не открива суштину улоге и значаја левог штопера каквог Партизан данас нема, између осталог и због тога што је неко у клубу 2010. проценио да Матија Настасић није достојан дреса црно-белих.

Шта ли о томе мисли Роберто ди Матео?

А КАКО СУ МОГЛИ КРСТАЈИЋ И БОРДОН ДА ИГРАЈУ „КОНТРА“ НОГАМА?

Из времена док је Александар Станојевић био шеф струке Партизана остала је анегдота по којој је његов једини страх био да му се неко од здравих десноногих штопера не повреди, јер би онда дошао у ситуацију да упари Младена Крстајића и Војислава Станковића или касније Ивана Иванова и Војислава Станковића. А у то време човек задужен за креирање добре атмосфере у Земунелу, Младен Крстајић, шалио се на и на свој рачун:
„Какве везе има? Кад смо могли Марсело Бордон и ја у Шалкеу да играмо ’контра’ ногом, онда може и Партизан. То свет није видео, чини ми се да смо Бразилац и ја били једини штоперски тандем на планети који је играо левом“, присећао се Крстајић епизоде у Гелзенкирхену.