Како је фер-плеј убио зимски прелазни рок?

Можда овог јануара нисмо имали „блокбастере“ какви су били трансфери Тореса из Ливерпула у Челси или Суареза из Ливерпула у Барселону, али смо свакако почашћени с неколико врло занимљивих потеза. Утисак је ипак да се, за разлику од неких ранијих времена, клубови понашају много опрезније, па и паметније. Тешко да су сами изабрали да гледају у леђа Кинезима и Мексиканцима.

Фудбал 06.02.2015 | 13:00

Нешто мора да није у реду када се међу 10 најскупљих трансфера у једном прелазном року нађу Рајан Бертранд или Рикардо Голарт, чија лица препознају само пасионирани љубитељи фудбала. Или када је међу главним темама у Премијер лиги будућност Дарена Флечера. Фудбал се изгледа "покварио", па међу најдарежљивијим клубовима нема Реал Мадрида, Барселоне или Манчестер јунајтеда? Или је у питању нова фудбалска реалност у креацији европских моћника?

Пре ће бити да је ово друго. Финансијски фер-плеј, Уефина творевина која тешко да ће икад заживети у форми у којој је замишљена, променила је "крвну слику" клубова.

Уосталом, Барселона је тиховала јер ју ја на то приморала суспензија за 2015. годину. Скоројевићи какви су Пари Сен Жермен или Манчестер Сити такође се нису разбацивали петро-доларима, пре свега јер су већ "попили" милионске казне због ранијег расипништва. То наравно не значи да се овог јануара није имало шта видети на фудбалској пијаци, али су у поређењу с неким ранијим времена били уочљиви и неки нови трендови.

Рецимо Реалово окретање младима (стигли "само" Мартин Едегард и Лукас Силва) иако на Бернабеу већ дуго конце игре вуку искључиво они који стигли са стране, као већ изграђене планетарне звезде. Или штедљивост Италијана, која је приметна већ неко време, али се овог јануара исказала у пуној "снази" због чега су – изузев Роме, Наполија, па донекле и Сампдорије – сви углавном доводили играче на "почек", односно на позајмице. А можда и најбољи доказ је бразилска "фабричка трака" која годинама снабдева највеће европске клубове, али која се ове зиме окренула другим тржиштима.

Разлог би могла да буде најава укидања власништва треће стране што ће, како се очекује, додатно угрозити сумњиво шуровање тамошњих бизнисмена и "бизнисмена" с богатим сарадницима са Старог континента. Доновима бразилског фудбала, моћнијим и од клубова, није требало дуго да схвате како да спасу инвестиције. Награбусио је Крузеиро, годинама сматран за позитиван пример пословања бразилског клуба, тим који је две године играо у истом саставу, да би сада остао без три највећа аса – Рикарда Голарта, Лукаса Силве и Евертона Рибеира. Силва је истина завршио у Реалу – тамо где се игра најбољи фудбал - али Голарт је отишао у Гуангџоу Евергранде за 15.000.000 евра, а Рибеиро, иако процењен на 17.000.000, у Ал Ахли за "скромних" 9.000.000. Морале су да се задовоље све заинтересоване стране у Бразилу. Кажу да их је било чак шест.
"Имали смо понуде и преговоре са Манчестер Јунајтедом, Монаком и Миланом, али ниједна није задовљила прохтеве Крузеира. Били су срећни само са Ал Ахлијевом", немоћно је слегао раменима Риберио, са 25 година момак на врхунцу снаге.

Слична је и Голартова прича, те његовог колеге из Гуангџоуа Алана (стигао из Ред Бул Салцбурга за 11.000.000). Кинези су наиме овог јануара били други најиздашнији на планети. Потрошили су 80.000.000 евра. Испред су само Енглези са око 161.270.000. Парадоксално, Шпанци су далеко иза – спремност Петера Лима да за 25.000.000 евра доведе Енца Переза у Валенсију убедљиво је најскупља погодба на Пиринејима. Реалова куповина Силве скоро је дупло јефтинија, па су клубови из Примере све скупа потрошили 54.550.000 европских новчаница.

Италијани су према информацијама специјализованог потрала трансфермартк.де остали краћи за 76.100.000, док су – ето новог изненађења – Мексиканци четврти са цирка 65.850.000?! За неких милион и кусур мање куповало се у Немачкој, док је француска Лига 1 стала на "свега" 32.000.000.

Није то наравно последица сиромаштва у европским клубовима. Просто, Уефа их је приморала да обрате пажњу како послују, а после астрономских сума које су летос биле у обрту, Европљани су једноставно морали да "повуку ручну". Само примера ради, Енглези су летос пазарили за 1.050.000.000 евра!

Са спортског аспекта – сасвим нормална појава. Свима је лакше да екипе селектују пре но што сезоне почну. Под притиском Уефине чизме сви су то морали да схвате. Отуд и мањак изненађујућих трансфера. Мање-више све се знало још на самом почетку прелазног рока. Паничних куповина било је мање но икад. А подсетимо само да се у Премијер лиги на зиму 2011, последњем пре но што је финансијски фер-плеј ступио на снагу, на новајлије потрошило 266.000.000 евра.

Узроци нешто сиромашнијег трансфер рока свакако се могу пронаћи и у паду рубље због чега су и Руси затегли каиш. Кинези, Мексиканци и Арапи немају тих економских мука. Али много ће воде протећи Дунавом пре но што ико од њих успе да изазове доминацију европског клупског фудбала, Док се то не деси, остаће им да се радују ислуженим именима великана или несрећним Бразилцима који се не питају много о својој будућности.

СРПСКИ ЛЕГИОНАРИ У ВРТЛОГУ ПОЗАЈМИЦА

Нови ветрови у европском фудбалу утицали су и на српске легионаре. Свакако највише пажње привукле су селидбе Матије Настасића из Манчестер Ситија у Шалке и Филипа Ђуричића из Бенфике у Саутемптон. У оба случаја у питању су позајмице, а исти је случај и с Ненадом Крстичићем (Болоња), Жељком Бркићем (Каљари), Аленом Стевановићем (Специја)...