Анализа: Што је дошло до ''случаја Гагић''?

Својевољни одлазак другог центра, усред сезоне, указује на дубину кризе, која у Партизану очигледно није само финансијска.

Кошарка 05.02.2015 | 09:20

Ђорђе Гагић од уторка је само формално члан Партизана, док се не реши његов захтев пред Комисијом за такмичење Кошаркашког савеза Србије.

Подношењем захтева за раскид уговора, он је у глави "преломио" шта хоће. Исте вечери саопштио је одлуку Душку Вујошевићу, али не и саиграчима.

Решио је да после две и по године напусти најтрофејнији српски клуб, са којим је две сезоне играо Евролигу (једном Топ 16), освојио две титуле првака Србије, преко кога је стигао и до "А" репрезентације Србије и наступа на Европском првенству. Прошле сезоне у финалу плеј-офа је био међу најзаслужнијима за тријумф над Црвеном звездом Телеком.

После свега тога, сматрао је да ове сезоне заслужује више, као један од ретких играча са запаженом улогом, који је остао у Партизану. Желео је више минута, више одговорности, више времена са лоптом у рукама.

Летос је договорено да тако и буде, међутим, терен и околности убрзо су почели да диктирају другачије. Партизанова игра без класичног плејмејкера и стартне "четворке" била је јако лоша, као и резултати у АБА лиги и Еврокупу. То је наметнуло потребу за појачањима, а прво је био Милан Мачван.

Некадашњи репрезентативац заузео је позицију крилног центра, која му по квалитету и припада, док је на "петици" предност добио Никола Милутинов, као већи потенцијал и играч на коме клуб, у перспективи, може добро да заради.

Гагић је, при том, све време самог себе ефикасно склањао са паркета, често несмотреним прављењем личних грешака, што доказује и статистика - у просеку је фаулирао противнике на сваких пет и по минута (далеко најчешће у тиму), па је и то разлог што углавном није играо више од 10-15 минута по утакмици.

Али, играч као играч, слушајући савете "добронамерних", проблем је видео више у другима, мање у себи и тако је почело...

Свима који озбиљније прате збивања у домаћој кошарци позната је спекулација о сукобу са Вујошевићем уочи децембарског меча против Будућности, када је од Гагића затражено да игра, а он одбио, правдајући се повредом скочног зглоба, задобијеном у Задру, недељу дана раније.

"Завртела" се прича да се Гагић налази пред отказом, па је утихнула повратком у тим за гостовање Крки. Ипак, на промоцији клупског календара за 2015, одржаној у ТЦ "Ушће", могло се приметити да на његовом лицу нема некадашњег ентузијазма.

Далеко од тога да се Гагић тотално "искључио".

Био је међу најзаслужнијима за вредну победу над Металцем у Ваљеву, упућени кажу да је био максимално ангажован и на свом последњем тренингу, када је захтев за раскидом сарадње већ био откуцан и предат у Сазонову 83.

Да би исте вечери дошло до изненадног и неславног растанка, попут оног са Друом Гордоном пре две године, само што је у случају америчког крилног центра разлог био новац... и што је Партизан тада имао једног опскурног Француза, спремног као запета пушка, да добије и искористи шансу.
Пошто се од лета 2013. између КК Партизан и беспарице често ставља знак једнакости, испрва је било логично повезати Гагићево незадовољство са неизмиреним зарадама. Дан касније се, из поузданих извора, могло чути да он спада у групу првотимаца којима се најмање дугује! У првом реду да је потпуно исплаћен за прошлу сезону, што прецртава теорију по којој је Гагић "морао" да направи рез јер му је прекипело због немаштине.

Међутим, одређени дуг према њему постоји, а пошто је од последње исплате прошло више од 60 дана, предуслов за раскид уговора је испуњен. После свега, тешко да и са стране клуба постоји жеља за помирењем и компромисом.

Дакле, финансијски аспект приче није много другачији него летос, или пре почетка прошле сезоне, али су се пореметили међуљудски односи, којима су се у Партизану одувек дичили.

Очигледно је на делу и организациона криза (која добрим делом вуче корене из финансијске), под чијим утицајем је екипа селектирана збрда-здола, па у тренутку када су црно-белима теоретски неопходна три појачања (плејмејкер, крилни центар, центар), клуб има право да за АБА лигу лиценцира још само двојицу, од максималних 20.

Што, опет, не значи да ће доћи иједан.

У Партизану данашњим саопштењем инсинуирају да иза "случаја Гагић" стоји неименовани ривалски клуб, али би истовремено морали да се запитају како су дозволили да их усред сезоне напусте, не један (са чијим одласком се рачунало, у неком тренутку), него двојица од само четворице релевантних играча под кошем.

Ако Гагић није могао да пронађе заједнички језик са Вујошевићем, где су били спортски директор, генерални менаџер, потпредседници, председник, да проблем сасеку у корену, не у уторак увече?!

Ђорђе Гагић, технички, јесте оставио екипу на цедилу - посебна прича је ко му је састављао захтев за раскид, пошто његов важећи заступник Бојан Тањевић из агенције "Интерперформанцес" категорично тврди да он није - али одговорност за овај фијаско не сноси само Гагић.

Њему остаје да у следећем клубу, и у наставку каријере, докаже да је заиста био вредан веће улоге.