Ноле одговорио на Маријеве ''оптужбе''!

Победник, за разлику од пораженог, није хтео да говори негативно о ривалу.

Према мишљењу Ендија Мареја, Новак Ђоковић преувеличавао је свој проблем са повредом у финалу Аустралијан Опена и тако га деконцентрисао. Новинари су га подржавали да прича лоше о српском играчу и Шкот није стајао.
Када је петоструки шампион првог гренд слема сео пред микрофон, није било негативних емоција.

Питање новинара било је: "Иако се знате од 11. године, Мареј је рекао да је био ометен твојим храмљањем и проблемима са шаком или ногом. Да ли то може да се догоди међу људима који се тако добро познају као вас двојица?".

Ђоковић је одговорио:

"Да... Нећу да говорим лоше ствари о њему на конференцији, нити ћу да тражим неке изговоре. Током меча присутно је много емоција, много тензије. Није лако сачувати потпуну концентрацију све време. Догодио се и прекид због људи који су утрчали на терен. Дуго је трајао тај прекид, у моменту у којем сам имао сет и сервис после брејка. Изгубио сам тај сервис гем, а он је почео да агресивније игра. Био је у том моменту бољи играч на терену", рекао је Ђоковић и у даху наставио:

"Није био подједнако свеж у другом и трећем сету. Али, то је нормално очекивати после толиког броја дугих размена које смо имали. Све је то толико напорно...".

Шкот је помислио да има грчеве.

"Не, нисам имао грчеве. Нисам звао тајм-аут без разлога. Једноставно, био сам слаб. Прошао сам кроз велику физичку кризу у периоду од 20 минута. Искрено, мало пута у каријери сам се осетио тако. Али, знајући да сам кроз сличну ситуацију прошао и пре две године у финалу Аустралијан Опена и да је то била слична битка. Имао сам на уму и да сам онда имао физичку предност у односу на њега. То је било нешто што ме је покренуло".

"Очигледно, уз то је велики значај донео и важност момента, чињеница да играм у финалу. Нисам хтео да се предам. Покушавам да се никад не предам. Чак и када сам прошао кроз те моменте, веровао сам да ћу добити ту неопходну снагу".

Да ли је у питању била дехидратација или мањак енергије?

"Не, заиста сам професионалац када је у питању хидратација организма или конзумирање неопходних супстанци, неопходне хране... Знате већ, говорим о енергетским геловима и стварима које су неопходне током меча. Једноставно, дуги поени, дуге размене ударца и огроман интензитет борбе у прва два сета су једноставно одузели енергију мом телу. Нормално је очекивати да не будете увек на 100 одсто могућности. Зато, пролазите кроз кризе током меча као што је била та. То сам прошао у тих 15,20 минута и после сам се осетио боље".

Новинари су га питали и да ли је тај пад био последица вируса који је "покупио" у Дохи.

"Тешко је рећи, зато што је то било пре две, две и понедеље. Можда је то у питању. Можда је било последица тога, можда је последица чињенице да нисам био спреман да заиста пружим својих 100 одсто снаге и да се спремим за турнир".

Почетком другог сета чинило се да има проблем са чланком.

"Не, не, не и не. Нисам. Опет ћу рећи исти разлог за пад као и малопре. Разлог је био дужина поена и размена удараца"

"Да ли си приметио да је Енди био ометен твојим физичким проблемима и да би то могло да му буде од користи?", било је једно од питања.

"Нисам приметио то, не. Нисам приметио то".

Представници медија су потом тражили да детаљно прича о трећем сету, у којем се борио са повредом, па освојио 12 од последњих 13 гемова.

"Било је много преломних момената. Мислим да се догодила велика битка, коју су сви и предвидели. Наравно, у питању је било финале гренд слем, без обзира на скор који имам овде. Са друге стране, он је три пута играо финале, није освојио титулу и без обзира на то, имали смо исте шансе да освојимо. Било је слично финале као и 2013. године (такође Ђоковић - Мареј), када су прва два сета трајала два сата. Вечерас су трајала два и по сата. Веома напорно. Веома исцрпљујуће".

"Обојица смо прошли кроз тешке моменте у физичком смислу и то се могло видети према мојој кризи на крају другог сета и на почетку трећег. Једноставно осетио сам се исцрпљено и требало ми је време да се освежим и напуним батерије, да бих опет заиграо како хоћу. То сам и урадио. Почео сам да јаче ударам и покушао сам да будем агресивнији на мрежи. Циљ ми је био да скратим поене... Драго ми је што сам веровао од почетка до краја. Сачувао сам неке брејк лопте у трећем сету и успео сам да освојим брејк и тај сет. После тога, осетио сам велико олакшање"

Шта пета титула у Мелбурну значи за њега?

"Мислим да има дубље, шире значење. Има већу унутрашњу вредност у мом животу, јер сам сада отац и супруг. Ово је први гренд слем који сам освојио као отац и супруг. Осећам се јако, јако поносним због тога".

На који начин?

"На начин да сам отац и супруг", рекао је Ђоковић, па застао уз осмех.

"Знате, покушавам да останем на правој стази, посвећен овом спорту на сваки могући начин исто онолико колико сам био и последњих неколико година. Истовремено, покушавам да искористим врхунац своје каријере. Имам 27 година и осећам се најбоље до сада. То је разлог зашто се бавим спортом, да бих освајао велике титуле и да бих доводио себе у позицију да играм и за људе око себе. Знам колику су жртву поднели и уложили у моју каријеру. Покушавам да им захвалим".

"Напредак у мом приватном животу доноси и околности ситуације и догађаје који дефинишу ове предивне моменте. То што сам се оженио и постао отац у последњих шест месеци дефинитивно ми је дало нову енергију. Дало ми је нешто што до сада нисам осетио. Тренутно, све у мом животу иде у позитивном смеру. Веома сам захвалан због тога. Покушавам да проживим ове моменте свим срцем", сијао је Ноле.

Да ли би једну или две титуле из Аустралије мењао за тријумф у Паризу?

"Ха! Не питајте ме то овде, молим вас", рекао је Ђоковић. "Не, заиста верујем да се све у животу догађа са одређеним разлогом. Покушавам да не трошим енергију на размишљања 'шта би било кад било' и слично. Постоји разлог зашто играм овако добро овде и зашто сам освојио пет титула и постоји разлог зашто још нисам освојио Ролан Гарос. Радићу и даље и вероваћу да ћу бар једном освојити и Париз до краја каријере".

Неколико пута истицао је да док подиже трофеје помисли на свог првог тренера, Јелену Генчић.

"Наравно. Она ми није у мислима само када подигнем трофеј. Она је често у мојим мислима. Уз родитеље, породицу, најближе људе у мом животу... Она је уз њих највише допринела мојој каријери и мој животу уопште. Знате, овај трофеј је њен колико је и мој", подвукао је Ђоковић.