Украјински дезертери бјеже у Русију

Украјина има проблема са регрутовањем војника за ратовање у Донбасу. Вашингтон се залаже за формирање јединица за брзо реаговање у чланицама НАТО.

Свијет 30.01.2015 | 10:45

Украјинске власти имају велике проблеме око реализације планова мобилизације јер многи избегавају да се одазову позиву и беже у Русију, али и у друге суседне земље, изјавио је Олег Бојко, начелник управе украјинске армије која се бави регрутовањем нових момака.

Догађа се и да потенцијални војници потплаћују пограничну службу да би могли да оду из Украјине у Русију. Многи Украјинци беже и у Румунију, па су тамошњи хотели и хостели пуни. Због великог броја оних који избегавају регрутацију, из војске стиже захтев да сви који по годинама спадају у мобилизацијски кадар не могу да напуштају земљу.

Огорчени украјински војни и цивилни руководиоци за тако велики број дезертера окривљују руске тајне службе и лично председника Владимира Путина због обећања које је он дао да ће сви који побегну у Русију из Украјине јер не желе да учествују у братоубилачком рату у Донбасу, имати могућност да раде. Председник Порошенко тврди како руске тајне службе раде против украјинске мобилизације. У Кијеву сматрају да у Украјини ради огроман број руских шпијуна.

Четврта по реду мобилизација у Украјини почела је 15. јануара и планирано је да униформу обуче 104.000 војника. Међу њима ће бити и жена. Али по ономе што се догађа, очигледно је да један број грађана Украјине не сматра Русију непријатељском земљом, како је то 27. јануара званично прогласила Врховна рада.

Како год, ентузијазам је све мањи. Приликом прве мобилизације било је 20 одсто добровољаца, у другој 10 одсто, а у трећој тек шест одсто добровољаца. Сада ће тај проценат бити још мањи.

И у Вашингтону су незадовољни развојем ситуације у Украјини.

- Ако не успемо да спречимо агресију на Украјину, морамо да организујемо командна места и снаге брзог реаговања у земљама које граниче са Украјином - изјавила је Викторија Нуланд, помоћница америчког државног секретара САД за Европу и Евроазију. Украјина се граничи са седам држава од којих су четири чланице НАТО: Пољска, Словачка, Мађарска и Румунија. - Све те земље морају да дају свој допринос и у трошковима. Кад је реч о организовању снага брзог реаговања, неке земље већ покушавају да побегну од својих обавеза.

Иначе, одлука Парламентарне скупштине Савета Европе да се Русији одузме право гласа никога у Москви није узбудила. Тек сада су многи овдашњи политичари искрено рекли да је Стразбур "бескорисна причаоница". Никоме не пада на памет у Русији да се одрекне Крима да би се сачувала позиција у Савету Европе. Председник Комитета за међународну сарадњу Савета федерације Русије Константин Косачов је одлуку назвао "жалосном, а донела ју је безлична сива већина".

Јуче је у Бриселу отпочело ванредно заседање 28 шефова дипломатија Европске уније о санкцијама Русији. У нацрту закључака стоји да постојеће санкције које истичу у марту треба продужити до септембра, али став Грчке се још не зна.

Горбачов: Да не постане вруће?

Последњи совјетски лидер Михаил Горбачов (83) је оптужио САД за увлачење Русије у нови хладни рат и изразио страховање да би непријатељства могла ескалирати у оружани сукоб.

- САД су нас већ увукле у нови хладни рат, покушавајући отворено да постигну свој главни циљ - тријумфализам. Где ће нас све то одвести? Хладни рат се већ отворено води. Шта је следеће - изјавио је Горбачов и додао да не може да тврди да ли ће хладни рат довести до "врућег" рата. - Бојим се да би они (САД) могли да преузму тај ризик.