Годишњица смрти Душка Трифуновића

Навршава се девет година од 28. јануара 2006, када је преминуо српски књижевник Душко Трифуновић, један од најзначајнијих представника такозване естрадне, говорне поезије, односно сарајевске рок школе.

Србија 28.01.2015 | 15:20

Између Душка Трифуновића и публике, баш као у једној од његових песама (односно "Бијелог дугмета") "има нека тајна веза".

Преминуо је у Новом Саду, где је живео тешким избегличким животом, и сахрањен је, према властитој жељи, у Сремским Карловцима. Сахрана је окупила мноштво незапамћено у тој историјској варошици.

Поп и рок музичари са простора бивше Југославије компоновали су музику на основу низа Трифуновићевих песама. Сматра се да је компоновано и снимљено око 300 његових песама. Антологијске су, у извођењу "Бијелог дугмета" песме "Шта би дао да си на мом мјесту", "Пристао сам, бићу све што хоће", "Главо луда"... Низ такође великих песама написао је за Индексе, Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Жељка Јоксимовића.

Трифуновић је аутор двадесетак збирки поезије, међу којима су "Златни куршум", "Победнички круг", "Шарена лажа", "Слободни пад", "Јетке приповетке", "Тумач тираније", "Буквално тако", "Поезија", "Шок соба", четири романа: "Гола сеча", "Казнени простор", "Анђел до анђела", "Давно и далеко", и више драмских текстова.

Рођен је у Сијековцу код Босанског Брода, 1933. године. У Сарајево је дошао четврт века касније, са занатом бравара.

Студирао је уз рад. Прву збирку "Златни куршум" објавио је 1958. године. На Телевизији Сарајево је био запажен као аутор култних, емисија "Шта ђеца знају о завичају".

Када је избио рат у БиХ прешао је у Нови Сад где је од 1992. године сарађивао на ТВ Нови Сад.

У том граду награђен је Бранковом наградом три деценије раније 1960. године, а у време док је у Новом Саду живео тешким избегличким животом добио је Награду "Искре културе Војводине".

У граду где је највише стварао био је добитник "Шестоаприлске награде града Сарајева". Припала му је и Савезна награда за бригу о деци.

Битнија од свих награда јесте чињеница да се његове незаборавне песме непрестано изводе као несумњиво сведочанство "тајне везе" Душка Трифуновића и публике.