Афричке температуре у Србији

Клима у Србији за пола вијека биће као на сјеверу Африке: температуре ће ићи и до узаврелих 50 степени, а кише и снијега биће упола мање него данас.

Србија 28.01.2015 | 10:10

Овако се укратко могу описати огромне климатске промјене које ће се читав вијек одвијати на Балкану, укључујући и Србију као њихово жариште.

Климатске промјене нарочито ће утицати на пољоприведу, а највећи удар претрпеће житарице попут кукуруза и пшенице, али и пасуљ, који спада у врло осјетљиву културу.

Више температуре, с друге стране, погодоваће неким другим врстама, па би у Србији могла да процвета производња цитруса - лимуна и наранџи, али и банана.

"Србију до краја века чека континуиран пораст температуре. Од 2050. године прогнозира се да ће се количина падавина преполовити у односу на данашње. Шансе за појаву поплава и олуја биће знатно веће. Оно што се дешавало једном у 30 година, дешаваће се једном у пет година. Вероватно је, међутим, и да ће долазити до дугих периода суше", каже за Блиц доцент др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета, пише Блиц.

Он је на недавно одржаној трибини у САНУ отворено представио нимало оптимистички климатски сценарио.

Ма колико државне метеоролошке службе порицале да се клима вртоглаво мијења, Ђурђевић истиче да цио регион увелико плаћа данак глобалном загријевању.

"Србија већ сада поприма одлике медитеранске климе. Добили смо четврти летњи месец који у клими 20. века није ни постојао",додаје он.

Стални пораст температуре, све дужи и јачи топлотни таласи, као и периоди суше, највише ће се одразити на пољопривредну производњу.

"Пољопривредна производња ће трпети значајне притиске. Истраживања показују да у случају да се не развије озбиљан систем наводњавања просечни годишњи губици у другој половини века могу бити и пар десетина процената. Шуме ће такође бити озбиљно угрожене у случају оваквог сценарија јер ће будући климатски услови бити значајно различити од оних који су потребни да бисмо одржали структуру шума какву имамо",поручује он.

Ризици би, ипак, могли бити смањени када би се постигао глобални договор о редукцији емисија гасова стаклене баште, што се може постићи прије свега смањењем употребе фосилних горива.

Међутим, клима је у многим земљама и даље на зачељу државно битних питања, под условом да је тамо уопште и сврстана.

"Србија је иначе на 73. месту на листи 192 државе потписнице Конвенције о борби против климатских промена", каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

Најбоље се котира Словенија, која је на 20. мјесту, а последња је Црна Гора на 84. мјесту.

Македонија је пласирана на 64, а Хрватска на 46. мјесту.