Гдје је и како завршила помоћ за поплављене?

Робне резерве Републике Српске требало је да буду кључна институција за помоћ поплављеном становништву. Међутим, умјесто тога, они су више водили рачуна о томе како да прескоче законом прописане процедуре за набавку роба.

Република Српска 27.01.2015 | 16:40

Већ неколико мјесеци државна Агенција за истраге и заштиту (СИПА) по налогу Тужилаштва БиХ провјерава пословање Робних резерви Републике Српске. Из Робних резерви изузима се пословна документација, испитују се све набавке роба, као и дуг од око милион марака за неуплаћени ПДВ, који износи око осам милиона КМ.

Тужилаштво се бави и нестанком разних врста роба из Робних резерви, које су, по свему судећи, била велика праоница новца.Провјере се посебно односе на период када је директор овог јавног предузећа био Радован Самарџија, који је са те функције смијењен крајем априла 2013. године.

Њега је наслиједио Драган Вучковић, али је Влада РС недавно одлучила да га смијени и на његово мјесто постави Драгана  Продановића.Робне резерве Републике Српске требало је да буду кључна институција за помоћ становништву поплављеном у мајским поплавама прошле године.

Међутим, умјесто бриге за унесрећено становништво, челници Робних резерви више су водили рачуна о томе како да прескоче законом прописане процедуре за набавку роба и да постигну “дилове” о испоруци одређених производа са повлаштеним добављачима. За вријеме прошлогодишњих поплава Робне резерве су у својим складиштима располагале одређеном робом, као и производима које су добили у виду донација.

Највише производа је набављено од бањалучког предузећа “Венера”.Међутим, приликом дистрибуције роба (флаширана вода, млијеко, паштете, месни наресци, санитарни материја) угроженом становништву није се водило рачуна о томе да се обезбиједи валидна документација о испорученој роби. Прецизније, не постоје писани документовани докази да је роба заиста дистрибусана за потребе попљављеног становништва, осим што је то наведено о Извјештају о раду Робних резерви у период од 15. до 31. маја 2014. године.

Посебна контрола рада овог предузећа показала је да у појединим случајевима Робне резерве није било отпремница о достави робе, а да у случејевима гдје је била написана отпремница, тај документ није био ваљано попуњен (не зна се ко је примио робу, или нема потписа о преузимању роба, или је тај потпис нечитак).

Контрола је утврдила да је у веома мало случајева роба достављања општинским Кризним штабовима, који су, према Закону о спашавању и поступању у ванредним ситуацијама, једини били надлежни за преузимање роба из Робних резерви.

Умјесто општинских Кризних штабова, робу намијењену угроженом становништву су преузимале разне особе или неформалне организације, које за то нису биле нити овлаштене нити надлежне. У званичним извјештајима Робних резерви наведено је да су робе достављане поплављеним општинама, али ниједну отпремницу нису овјериле овлаштене особе општина у које је помоћ достављана.

Проблем није био само у расподјели помоћи, већ и у набавци роба. Већи дио прехрамбених производа Робне резерве су у том период набављале директно од велетрговаца, а не од произвођача, што је, само по себи, поскупило цијену набавке.

Додуше, Робне резерве су формално добиле дозволу Владе РС за овакву врсту набавки, али је ноторно да су највећи добављачи у вријеме поплава биле фирме са којима су Робне резерве одраније имале развијене послове. Они су у том периоду камионима довозили робу испред складишта Робних резерви са унапријед испостављеним фактурама, а накнадно је све формално покривано кроз поступак јавне набавке (преговарачки поступак без објаве обавјештења).

Те активности су, према сазнањима Журнала, координисане из Министарства финансија РС, лично преко савјетника министра, који има везе са приватном фирмом “Венера”. Робне резерве су по налогу Владе РС робу набављале од различитих предузећа, на одложено плаћање, јер ово предузеће у свом буџету нема средства за ове намјене.

Након свега, поставља се питање начина на који су Робне резерве бирале фирме од којих ће набављати робе, односно да ли је поступак јавних набавки био законит, потомстварних цијена набављене робе, цјелисходности таквих набавки, посредничке улоге Робних резерви у поступку набавке роба и модуса плаћања набављених производа.

У току мајских поплава Робне резерве су од фирме “Венера” набавиле роба у вриједности од 319.620,74 КМ, од бањалучког предузећа “Зоки” 59.414,01 КМ, док обавезе према “Витинки” из Козлука износе 8.322,91 КМ.

Од прњаворског “Металекса” набаљено је роба у вриједности од 1.472,30 КМ, док обавезе према “Млинпеку” из Прњавора за испоручени хљеб поплављеним подручјима износе 12.051 марака. Обавезе Робних резерви према бањалучкој фирми “Милак” износе 4. 285,71 КМ.Укупне обавезе Робних резерви према добављачима, настале у вријеме прошлогодишњих поплава, износе 405.166, 60 марака.

Пошто Робне резерве немају новца, прибјегло се финансијској акробатици, па је Влада РС одлучила да новац за измирење ових обавеза обезбиједи са рачуна посебних намјена за помоћ поплављеним подручјима.Влада РС је донијела закључак број 04/-012-2-2006/14 од 10. септембра 2014. године којим се задужују Министарство финансија да са рачуна посебних намјена за помоћ поплављенимн подручјима у РС ЈП Робне резерве РС дозначи износ од 405.166,60 КМ у циљу плаћања роба робних резерви, које су по основу Олдуке Владе РС бориј 04/1-012-2-1043/14 од 15. маја 2014. године набављене од различитих добављача у периоду од 15. маја до 19. маја 2014. године.

Свим наведеним фирмама, роба је плаћена са рачуна посебних намјена за помоћ поплављеним подручјима. У владином закључку је наведено да ће Робне резерве тај новац вратити на рачун посебних намјена када реализуије кредит код Свјетске банке.

Проблем је што је тај кредит на дугом штапу и што од њега, по свему судећи, неће бити ништа, јер су Робне резерве презадужене, нису солвентне и не могу да добију позитивно мишљење Свјетске банке за кредитно задужење. Ријечју, Свјетска банка неће одобрити креди Робним резервама, а оне неће вратити новац на рачун посебних намјена.

Ради се о рачуну који је Влада РС отворила у вријеме прошлогодишњих поплава, на који су грађани и фирме уплаћивали новац за помиоћ угроженом становништву (позивом на одређени телефонски број или директном уплатом). Тај рачун дио је буџетског система, а према Закону о буџетском систему забрањено је да се средства буџета троше за плаћање материјалних трошкова рада неког јавног предузећа, у шта, нема сумње, спадају и обавезе Робних резерви према добављачима.

Укратко, Робне резерве су робе набављале од фирми са којима су одраније имале развијене послове, за те набавке нису имале новац, па је ускочила Влада РС и одлучила да се добављачиу намире исплатом са рачуна који су пунили донатори (грађани и фирме), без икакве шансе да тај новац буде враћен. При томе, Робне резерве су потпуно нерационално набављале одређене робе.

Тако су од повлаштене “Венере” набавили 206.000 литара флаширане воде, а око 19.000 литара од произвођача у БиХ, мада је “Венерина” вода била значајно скупља. Симптоматично је да су Робне резерве набављале одређене робе (брашно, млијеко, паштете), које су већ имале на залихама када су поплаве почеле.

Ти производи такође су набављани од “Венере”. Тако су Робне резерве за вријеме поплава, умјесто својих залиха, празниле складишта “Венере”, а све под геслом помоћи поплављеном становништву.

Нема сумње да су Робне резерве годинама систематски уништаване, али до сада још нико није одговарао за слом овог јавног предузећа.

Преко Робних резерви су се одрађивали вишемилионски послови, чиме је ово предузеће доведено на руб пропасти, са дугом већим од 30 милиона марака.Много је оних који потражују новац од Робних резерви: Рафинерија нафте Брод 8.000.000 КМ, дуг према ескро рачуну износи 15 милиона марака за набавку ђубрива у 2012. години, дуг према добављачима износи 1,5 милион КМ, 2,6 милиона марака износи дуг према бањалучкој фирми “ВСТ ТРЕНД” (по основу пресуде Суда БиХ за накнаду штете у послу набавке ђубрива), УИО потражује осам милиона марака…

Извор: зурнал.инфо