Пет чуда по којима ходају Београђани

Док ходате Београдом, испод црне земље под вашим ногама налази се читав један скривени свет. Њега нам открива археолог Раде Милић који уз Урбане истраживаче активно расветљава оно што је заборавом потонуло у таму. Милић нам је открио пет места у Београду која највише интригирају и са правом се могу назвати Ундерград.

Србија 27.01.2015 | 12:45
Пет чуда по којима ходају Београђани

Велики барутни магацин – Доњи град Београдске тврђаве

Војска Хабсбуршке монархије под вођством Принца Еугена Савојског осваја Београд 1717. године. Након серије великих експлозија које су разориле претходна складишта барута, аустријска војна управа доноси одлуку да у Доњем граду Београдске тврђаве изгради ново складиште. Колосални подземни објекат издубљен је у стени дунавске падине. Пројекат је урадио мајор Франц Никола Сули, један од главних инжењера ангажованих на реконструкцији тврђаве. Грађен је од 1718. до 1721. године.

Велики барутни магацин састоји се од две сале ослоњене на по девет стубова и великог просторног ходника. Након повратка Османлија у Београд изграђен је масивни зид који заклања улаз у ово складиште са реке. Простор се користио као барутни магацин до почетка XX века. Данас је само једна од сала доступна јавности, у њој се налази лапидаријум – популарна Барутана, где се могу видети антички споменици Сингидунума.

Напуштени железнички тунел Умка – Мала Моштаница

Тунел пробијен код Умке део је пруге уског колосека која је некада спајала Београд са Дубровником. Преко ове пруге одвијао се локални саобраћај који је спајао околна насеља Обреновац, Умку, Малу Моштаницу и Железник са центром града. Пруга је свечано отворена 1928. године. Током пола века, парна локомотива била је један од ослонаца развоја предграђа Београда. Линија је из непознатих разлога укинута 1968. године. Тунел је озидан каменом. Његова укупна дужина је 1620 метара. Данас је тунел, иако потпуно напуштен, проходан и веома добро очуван. Кроз део тунела спроведен је гасовод.

Нацистицки бункер – Баново брдо

Објекат је за потребе Вермахта изграђен током ИИ светског рата. Комплекс се састоји од два артиљеријска и једног митраљеског гнезда, спаваоне за посаду, оставе за муницију и система за вентилацију. Површина објекта је преко 200м². Данас је у веома добром стању.

Положај објекта је на падинама Бановог брда, а дејствовање усмерено ка реци Сави и Новом Београду. Намена објекта је била контрола велике површине савског приобаља и сремске равнице, где се некада налазио стари београдски аеродром. Током борби за ослобођење Београда, нацисти су у овом делу града пружили жесток отпор.

Земунски лагуми испод Калварије

​Лавиринти тунела који је изграђен током XВИИИ и XИX века. Тунели су укопани у лесу и у потпуности су озидани аустријском опеком. Постоје два главна улаза и један помоћни, који је уједно служио и као вентилација. Сви тунели воде ка једној, централној просторији, површине неколико десетина квадратних метара. Тунели на појединим местима имају нише, које су служиле за мимоилажење у уском простору. Раскршћа су посебно планирана, на угловима су зидови исецани како би се товар лакше уносио. Прецизни подаци о овом објекту нису пронађени. По структури тунела, објекат је вероватно изграђен за војне потребе. Претпоставља се да је коришћен као складиште за оружје или намирнице.

Гробница у Брестовику – Општина Гроцка ( ИИИ -ИВ век)

Породична гробница изграђена током позне антике која се налази укопана у брду испод сеоског гробља у селу Брестовик. Крипта гробнице је остала сачувана заједно са богато декорисаним фрескама, на којима се налазе геометријски елементи заједно са представама вегетације и птица. Уз помоћ Министарства за трговину, туризам и телекомуникације, Министарства културе и Града Београда реконструисан је првобитни изглед гробнице. Гробница је имала три просторије, прилаз са предворјем и античким стубовима, атријум са две бочне нише у којем су се обављали погребни ритуали и крипта у којој су се налазили саркофази.

Извор: 24сата.рс

Коментари / 0

Оставите коментар