Аушвиц - најстрашније лице историје

У Пољској ће данас бити обележена 70. годишњица ослобођења нацистичког логора Аушвиц. У свету се обележава Међународни дан сећања на жртве холокауста.

Свијет 27.01.2015 | 08:50

Истог датума када је Црвена армија 1945. године ослободила Аушвиц-Биркенау, симбол масовног страдања људи, већином Јевреја, у Другом светском рату, у свету се обележава Међународни дан сећања на жртве холокауста, који је 1. новембра 2005. године установила Генерална скупштина УН.

Церемонији у Аушвицу ће, између осталих, присуствовати председници Француске и Немачке, Франсоа Оланд и Јоахим Гаук, амерички министар финансија Џек Лу и други.

Дојче веле пише да ће у Аушвицу бити присутан украјински председник Петро Порошенко, а да руски председник Владимир Путин неће доћи, и оцењује да је актуелна украјинска криза бацила сенку на комеморацију.

Русију ће представљати шеф председничке администрације Сергеј Иванов, док ће Путин учествовати на свечаности у част жртава холокауста, али у Москви, где ће посетити Јеврејски музеј и Центар толеранције.

Истребљење Јевреја, или како су то говорили нацисти - "коначно решење јеврејског питања", почело је инвазијом нацистичке Немачке на Пољску у септембру 1939. године.

Уследила су прва масовна убиства Јевреја и њихово изгладњивање до смрти, а прве жртве били су и совјетски војници, заробољени у Пољској и на балтичким и совјетским територијама, наводи АФП.

Један од најмоћнијих људи Трећег рајха и командант озлоглашених СС трупа Хајнрих Химлер убрзо је сагледао да је оваква метода "врло ограничавајућа", јер није могла да се примени на већој територији западне Европе.

Са својим замеником Рајнхардом Хајдрихом осмислио је другу методу истребљивања Јевреја у виду гасних комора, технике која је већ коришћена у Немачкој над хендикепираним особама.

Химлер, творац холокауста, осмислио је план о отварању коцентрационих логора у Пољској у којима би људи били убијани у гасним коморама пуштањем отровног гаса "циклон Б", чија примена је почела први пут у Немачкој почетком 1920-их година.

Аушвиц је постао највећи логор у којем је нацизам остваривао стравичну замисао о масовном уништавању људи.

Првобитно замишљен као затвор за пољске политичке затворенике, изграђен је на југу Пољске у близина Кракова, у граду Освјенћим, а његову изградњу наредио је Химлер 27. априла 1940. године.

У близини главног логора касније је изграђено још око 40 других. Тако је три километра даље, у селу Бжежинка, 1941. године изграђена огромна фабрику смрти Биркенау, а ту су још и логори у Белзецу, Собибору и Треблинки.

Зна се да су та три логора изграђена на основу "Операције Рајнхард" која је покренута с циљем "коначног решења" за јеврејско питање, а према подацима вашингтонског Меморијалног центра посвећеног холокаусту, у тој операцији је убијено 1,7 милиона Јевреја, наводи АФП.

У логору Биркенау је изграђена већина постројења за масовно уништавање, а по стравичности издвајају се четири крематоријума с гасним коморама.

Командант логора Аушвиц био је Рудолф Хес.

Нису све жртве Аушвица умрле од гаса. Непосредно након доласка у сточним вагонима, гомила људи "селектована" је код рампе за истовар, како су то говорили нацисти. Лекари и СС раздвајали су затворенике на оне које ће одмах убити гасом и на оне који ће преживети долазак.

Један од лекара је и Јозеф Менгеле, кога су прозвали "Анђео смрти из Аушвица".

Поред "селекције", Менгеле је спроводио и зверске експерименте - неке од њих и на деци, наводи Дојче веле.

Број жртава концентрационог логора Аушвиц никада није тачно утврђен.

Нацисти су званично регистровали 405.000 затвореника, од којих је 340.000 убијено тешким радом, глађу, болестима и "медицинским експериментима".

У логоре за масовно уништавање, међутим, довођене су и убијане стотине хиљада људи, убедљиво највише Јевреја, али о томе нема никакве евиденције. Већина је одмах одвођена у гасне коморе.

Процене су да је у периоду од 1940. до 1945. живот изгубило око 1,1 милион људи, већином Јевреја, у гасним коморама или од глади, болести и принудног рада у Аушвицу и суседном логору смрти Биркенау.

Светске новинске агенције пишу да се процене броја убијених у Аушвицу крећу од око милион и по до више од 3,5 милиона, што је податак који се најчешће среће у различитим енциклопедијама, уз опаску да се службено исказује цифра од око 2,5 милиона мртвих.

Црвена армија ослободила је Аусвиц 27. јануара 1945. године.

Немачке јединице пружале су огорчен отпор.

У ослобађењу логора погинуо је 231 црвеноармејац, а преживели логораши, њих 7.500, изгледали су више мртви него живи.

Логор Аушвиц је 1947. на основу одлуке пољског парламента стекао статус државног музеја и једино је такво место које се нашло на списку светске баштине УНЕСЦО.

Бивши концентрациони логор смрти годишње посети више од милион људи.

Прошле године је број посетилаца достигао 1,5 милиона, од којих међу њима било 70 одсто младих.

Србију ће представљати министар за рад, социјална и борачка питања Александар Вулин.

Међународни дан сећања на жртве холокауста

Широм света данас се обележава Међународни дан сећања на жртве холокауста, када су 27. јануара 1945, совјетске јединице ослободиле логорски комплекс Аушвиц-Биркенау у коме је, како се сматра, убијено више од милион људи.

Рачуна се да је током Другог светског рата у склопу нацистичког тзв. „коначног решења“ убијено до шест милиона Јевреја, што је отприлике била трећина свих припадника тог народа. У великим деловима централне и источне Европе, јеврејска популација је практично тада нестала, или је сведена на потпуно незнатан број.

После седнице Генералне скупштине Уједињених нација, 24. јануара 2005. године, када је обележавано шест деценија од ослобођења Аушвица, донета је одлука којом је установљен Дана сећања на жртве.

Првог дана новембра 2005. усвојена је Резолуција УН којом је одређено да се надаље 27. јануар обележава као Међународни дан сећања на жртве холокауста.

Термин Холокауст има изворно грчко значење - жртва паљеница, и првобитно је употребљен у значењу какво данас има, на једном заседању протестантских цркава негдашње западне Немачке.

Одатле, термин је поступно опште прихваћен у значењу масовног страдања односно систематског уништења Јевреја током Другог светског рата.

Данас се већ користи у ширем смислу и за трагедију припадника других група које су тада имале сличну судбину.

Сами Јевреји радије користе термин Шоа (схо'ах), што је у изворном старозаветном значењу подразумевало нешто попут тешка невоља, а поступно је добило значење - уништење, или катастрофа.

На Дан сећања на жртве холокауста се кроз образовне институције и медије подсећа зашто се догодио злочин холокауста, незабалежен у историји и по размерама (око шест милона само јеврејских жртава) и по степену хладнокрвне систематичне бруталности.