Херој дана: Венус и њено ново ''рађање''!

„Није изгледала као 34-годишњакиња. Имала је тешке мечеве пре овога, али је била брза и свежа – играла је веома добро“.

Тенис 27.01.2015 | 00:00

Овим речима Агњешка Радвањска описала је партију Венус Вилијамс, после пораза од Американке у четвртом колу Аустралијан опена, резултатом 6:3, 2:6, 6:1.

Седмострука Грен слем шампионка подсетила је на славне давне одигравши сјајан меч – добила је први сет, а онда после изгубљеног другог серијом од шест гемова дошла до тријумфа.

Сусрет са Пољакињом завршила је са чак 43 директна поена (6 асова) и 36 грешака, а агресивни приступ исплатио се и поред брејка заостатка на старту одлучујућег дела.

„Одиграла сам добро када је било потребно. Мислим да сам у трећем сету упала у транс, само сам желела да победим. Њен стил је потпуно другачији од играчица са којима сам се до сада састајала. Прве три су желеле да ме 'почисте' са терена, ово је био први пут да уопште није постојало ритма. Начин на који она удара лоптицу је потпуно другачији – равнотежа између агресивности и стрпљивости, памети. Њена игра је варљива, не игра свако тако. Дефинитивно је ово добра победа над Радвањском“, рекла је Венус после меча.

Она се пласирала у четвртфинале неког четири највећа турнира први пут после 2010. године и УС опена, када је надиграла Франческу Скијавоне. Тада је у Њујорку старија од сестара Вилијамс последњи пут победила неку тенисерку из топ 10 на Грен слему.

У периоду од 1999. до 2008. освојила је седам ГС титула у синглу, исто толико у дублу, да би у наредним годинама још шест пута трофеје дизала у пару са сетром Сереном. Има и четири злата на Олимпијским играма – једно у синглу и три у дубл конкуренцији. И поред бројних пауза због повреда (стомачни мишићи, ручни зглоб, колено, мишићи кука, леђа) успела је да 52 недеље буде прва на WТА листи и постане једна од икона 'белог спорта'.

Велика шампионка мучила се са формом и умором у годинама које су уследиле, али није знала узрок проблема. Почетком септембра 2011. сазнала је да болује од синдрома Сјегрен, аутоимуне болести која утиче на ниво енергије и изазива умор. Не дозволивши да јој здравствено стање прекине каријеру, полако се враћала поново засијала у Мелбурну.

Сервис је и даље одлично слуша, основни ударци много су сигурнији него почетком ове деценије, а сада је спремна на дуже и физички захтевније мечеве. Иако старија, увек истиче да се једино угледа на сестру Серену.

„Она је велики шампион, увек је моја инспирација”.

Прилику да се пласира у полуфинале Аустралијан опена и закаже могући дуел са млађом сестром, Венус има у среду против сународнице Медисон Киз. 19-годишња Киз игра тенис каријере – први пут се пласирала у четвртфинале Грен слема и постала трећа Американка у горњем делу жреба којој је то пошло за руком. Интересантно, младу Медисон тренира легендарна Линдзи Девенпорт са којом је Венус одиграла највише мечева у каријери и има негативан скор 13-14.

“Линдзи је коментарисала многе мечеве, сигурна сам да познаје свачију игру. Сигурна сам да Медисон због тога игра овако добро. Мој тенис се много променио откад сам играла са Линдзи – осећам да константно напредујем и додајем елементе у своју игру”.

По мишљењу многих најталентованија америчка тенисерка гаји сличан стил као њена учитељица.

“Дефинитивно, Линдзи је чисто ударала лоптицу, било је веома забавно гледати је. Волела сам да је гледам како игра, али наравно да нисам волела кад те чисте ударце игра против мене. И то је био део ривалства. Мислим да је много донела тенису и да треба много више да је поштују јер људи не спомињу увек њено име. Она је била невероватна играчица. Сигурно је да постоје сличности – Медисон такође чисто удара лоптицу и иде по винере. Изгледа да ће бити веома добар меч”.

Венус Вилијамс могла би први пут после почетка 2011. године да се нађе међу 10 најбољих на свету – да би се овакав сценарио остварио, потребно је да савлада Киз у следећем колу, а да Јекатарина Макарова изгуби од Симоне Халеп.

Какав би то повратак био за 34-годишњу Американку.

Међутим, њен допринос спорту још је значајнији, пошто је била један од највећих бораца за изједначавање новчаних награда тенисерима и тенисеркама. Та иницијатива почела је са Американком Били Џин Кинг (некада првом играчицом света и оснивачицом женсте тениске асоцијације), а тријумфално завршена са Венус о којој је снимљен документарни филм.

Она је први пут захтевала да исплате буду исте 2005. године када су мушкарци и даље зарађивали више, али су организатори турнира рекли да нема потребе за променом. Ипак, две године касније односи велику победу – званичници Вимблдона објавили су да ће зараде тенисера и тенисерки бити једнаке.

Венус Вилијамс много је дала тенису, а ренесанса коју доживљава у Мелбурну подсетила нас је да искористимо преостало време за уживање у њеној игри.