Партизан: Нема више процената, играчи наше власништво!

Лепо замишљено, да ли и оствариво?

Фудбал 26.01.2015 | 20:20

На помолу је заокрет у пословној политици Партизана. Под условом да све буде како су челници смислили убудуће ће сви фудбалери који потпишу уговор бити стопроцентно власништву клуба, што би требало да значи да ће црно-бели раскрстити са фамозним пословањем на основу процената, које их је коштало губитака од по неколико милиона евра на трансферима такозваних „златних кока“.

Ову информацију МОЗЗАРТ Спорту је потврдио Милорад Вучелић, потпредседник Парног ваљка, објашњавајући да је прича о процентима била једна од тема претходне седнице Управног одбора.
„Партизан не сме себи да дозволи да има играча који није комплетно његово власништво. Идеја је да више не улазимо у послове у којима се помињу било какви проценти или продаја комерцијалних права трећим лицима, агенцијама или фондовима. Уосталом, знате и сами да су, примера ради, претходни челници продали 50 одсто права на Андрију Живковића, што значи да кад он буде одлазио нећемо моћи да рачунамо на „пуну“ зараду. Да се такви случајеви не би понављали договорили смо се да закључујемо уговоре само са оним фудбалерима који ће бити апсолутно власништво Партизана, али и да прекинемо са праксом кад је реч о делу новца који од трансфера добија клуб одакле одређен играч долази код нас“, предочио је Вучелић.

У теорији изгледа као савршен план и формирање оклопа којом би се клуб заштитио од менаџера, али и других клубова, који су у прошлости умели да буду изузетно штетни по црно-беле. Само, питање је да ли је идеја изводљива и има ли утемељење у савременом спорту који се претворио у бизнис. С једне стране, јасно је да би њеном реализацијом Партизан направио отклон од погубног тренда која подразумева разигравање „туђих“ (читај, менаџерских) играча и касније их продаје, а за узврат не добије довољно или онолико новца колико је очекивао, али је исто тако јасно да би већ на првом кораку наишао на озбиљан отпор евентуалних послодаваца, који нису спремни (а ни вољни) да се одрекну свог дела колача кад се њихов пулен једног дана отисне преко границе. А то прилично може да ослаби преговарачке позиције заинтересоване стране (у овом случају Партизана), који би из најбоље намере могао да се суочи са проблемом да – због тог става – мало ко са њим жели да послује.

Уосталом, можда је то један од разлога што за сада, осим Стефана Бабовћа, а стигао је као слободан играч, нико више није задужио опрему црно-белих ове зиме.

Опет, само кратак осврт на период у коме је владао српским фудбалом (шест везаних титула и три купа) показује оправданост намере да се Партизан „очисти се изнутра“. Како је напоменуо Милорад Вучелић, једини фудбалер који у овом тренутку није стопроцентно црно-бели је Андрија Живковић. Половину његовог уговора влада бившег председника Драгана Ђурића продала је кипарском Аполону, што значи да кад на лето млади репрезентативац оде – можда у Бенфику – Зоран Поповић и његови сарадници могу да рачунају да ће им се у касу слити само половина, док ће остатак разграбити менаџери.

Баш као и у случају Стевана Јоветића, чији се уговор са Партизаном сматра почетком шуровања клуба и менаџера и званичним уласком Фалија Рамаданија међу црно-беле. Људи блиски Парном ваљку тврде да су 2007. кад је у то време голобради шпиц пробијао ка првом тиму код тренера Миодрага Јешића, тадашњи челници Жарко Зечевић и Ненад Бјековић тражили од познатог агента позајмицу како би премостили финансијске невоље у клубу, а за узврат му преписали половину права на уговор играча којег он изабере. Као врхунски ловац на таленте, Рамадани је уочио Јоветића и већ 2008. се добро наплатио, јер је Јо-Јо отишао у Фјорентину за 8.000.000 евра, али је Партизан зарадио свега 4.000.000, док су још 4.000.000 наводно поделили Рамадани и једна менаџерска агенција у Шпанији.

Сличну грешку црно-бели су направили и кад су после пласмана у Лигу шампиона 2010. купили Стефана Савића из БСК-а. Довели су га за 400.000 евра и обавезали се да ће Борчанима проследити 30 одсто од наредног трансфера, кад се црногорски штопер отиснуо у Манчестер Сити нису могло да згрну сав новац (према верзији бивших челника 7.000.000 евра, мада има индиција да је сума чак 12.000.000 евра). И тек да подсетимо, да на то нису пристали ко зна где би Савић завршио, али и ко би био партнер Младену Крстајићу у одбрани.

Мало људи зна да Партизан никад није био потпуни власник уговора Габријела Клеа (додуше, јесте већиних 80 одсто, док је 20 припадало менаџерима), а ваљда подсетити да је не баш мале суме новца губио и приликом трансфера Зорана Тошића у Манчестер јунајтед (епилог судског спора са Банатом се не назире) или Љубомира Фејсе у Олимијакос (део припао Николи Џомби, тада првом човеку кулског Хајдука).