Намети привреди вуку у сиву зону

БиХ под хитно мора значајно да смањи пореска оптерећења рада, односно намете привреди, уколико жели да подстакне запошљавање и побољша конкурентност, сматрају представници бх. пословне заједнице, економисти и страни експерти.

Босна и Херцеговина 24.01.2015 | 12:08

Они су мишљења да би смањење тих оптерећења повећало не само запосленост, већ би БиХ учинило конкурентном у смислу страних инвестиција и домаћег предузетништва, али би повећало и приходе.

Наиме, анализе показују да ако послодавац у БиХ жели да исплати плату свом раднику у износу од 1.000 марака, прво мора да плати у просјеку око 600 марака властима кроз порезе и социјалне доприносе, а тај износ је и већи уколико се у обзир узму и стотине парафискалних намета у БиХ.

Све то одвраћа од запошљавања, па домаћи привредници и економисти сматрају да постојање толиких оптерећења управо генерише "сиву економију" у БиХ.

Предраг Згоњанин, предсједник Уније удружења послодаваца Републиек Српске, сматра да би смањење пореских оптерећења на рад сасвим сигурно повећало број запослених у БиХ, а да би самим тим била унапријеђена и развојна компонента, те повећане инвестиције. Он је нагласио да су издвајања из нето и бруто плате у БиХ много већа него у осталим државама Европе.

"Предлажемо да се из брута опорезује 42-43 одсто, што је из нета 49-50 одсто, и нека не иде преко тога, те да уз то смање парафискална давања и онда ће доћи страни инвеститори и нова радна мјеста", рекао је он.

Алија Ремзо Бакшић, директор Асоцијације послодаваца БиХ, рекао је да укупна издвајања која се плаћају из плате и на плату у БиХ превазилазе све земље ЕУ, тако да спадамо у државе у којима је рад и инвестирање неинтересантно.

"Да би БиХ кренула у економски опоравак, треба неминовно ићи на смањење оптерећења привреди, чији раст свакако генерише сиву економију", рекао је Бакшић. Он је навео да постоји много начина на које се може побољшати амбијент за запошљавање, а један од њих је и стимулисање сваког новог радног мјеста у малим предузећима.

"Дефинитвно треба прекинути с увођењем нових оптерећења послодавцима, јер једино на тај начин можемо направити неке искораке у динамичнијем развоју БиХ", казао је Бакшић.

И Горан Радивојац, економски аналитичар, сматра да би смањење пореских оптерећења на рад повећало, не само запосленост, већ би БиХ учинило конкурентном у смислу страних инвестиција и домаћег предузетништва, али би повећало и приходе.

"У позицији смо да нисмо никоме интересантни, јер наша радна снага није нимало јефтина, без обзира на ниво плата, јер увијек треба водити рачуна о нечему што се зове бруто плата, а то је колико послодавца кошта тај радник", истакао је Радивојац.

Борко Ђурић, предсједник Привредне коморе РС, рекао је да је смањење пореза и доприноса неопходно и да с таквим мјерама треба постепено кренути већ од ове године.

"Очекујемо да ће бити смањена фискална оптерећења и да ће се укидати једно по једно парафискално оптерећење, којих је сада поплава", рекао је Ђурић и додао да је њихов главни захтјев смањење оптерећења привреде, да би били створени услови за знатнији развој.

А да би БиХ повећала запосленост и конкурентност, страни економски експерти предлажу комбинацију неколико корака, и то смањење текућих владиних издатака, проширење пореске базе како би се укључило више извора прихода, затим повећање ефикасности у здравственим и пензионим системима, те замјена дијела финансирања другим изворима прихода, као што је на примјер ПДВ.

Све то би, према њиховом мишљењу, смањило број особа у сивој економији и повећало број оних који плаћају доприносе. А овако, истичу да многи послодавци у БиХ избјегавају плаћање пореза и доприноса, а њихови запослени се региструју као незапослени како би примали минималне социјалне накнаде.

Поред тога, подаци међународних институција показују да су трошкови рада у БиХ на тренутном нивоу од око 40 одсто укупних трошкова рада, док је просјек за нове чланице ЕУ 35 одсто.

Наиме, да би пословао, привредни субјекат у БиХ се мора држати око 20 закона у вези с парафискалним и фискалним наметима, а током једне године обавезан је да достави више од 150 различитих пријава и образаца.

Из Центара цивилних иницијатива рекли су да на свим нивоима у БиХ постоји најмање 400 парафискалних намета, који годишње узму око милијарду марака.