Звездина деца: С намером пођох у…Трапани, Алто Адиђе, Катанију!

Момци који су проходали на Маракани и којима су предвиђали велике каријере после прераног одласка завршили као бофл роба широм Старог континента. Радаковић у Серији Ц, тужна судбина Јанковића, Шуљагића и Шакића се више нико и не сећа.

Фудбал 24.01.2015 | 12:40

Када је говорио о контроверзним дешавањима у раној фази каријере бивши репрезентативац Србије и нападач Црвене звезде Марко Пантелић знао је да буде брутално искрен:
“Знаш, када имаш 16 година и када о теби причају као о великом таленту ти помислиш да све што лети може да се једе”, поручио је Пантелић.

Тај емотивни цитат некада проблематичног дечка овдашњег фудбала нико од млађих снага није имао да прочита…. Његови наследници у омладинској школи Црвене звезде, или већина њих, помислили су да могу да полете пре него што проходају. Поред Пантелићевог нису исчитали ни добро познати цитат Алексе Шантића о томе како сунце туђег неба не греје као ово овде. У једном тренутку имали су статус великих талената, менаџере који су им пунили главе причама да су сви они “чуда небеска”, а на крају су завршили као бофл роба широм Старог континента. Оставили су Црвену звезду без шансе да заради, а себе су лишили боље каријере.Мислите да је претходна констатација прејака?

Добро, прочитајте следеће редова, па сами процените.

Много се претходних година говорило о томе да Црвена Звезда има маћехински однос према деци клуба, како их запоставља зарад странца сумњивог квалитета. Има у томе истине, али је аксиом да је велики број момака који су фудбалски проходали на Маракани потрчао пред руду. Крајње је тужно прочитати вест која се пре неколико дана појавила на италијанским сајтовима специјализованим за трансфере да је Урош Радаковић практично договорио сарадњу са трећелигашем Алтом Адиђом. А о њему се причало као о напредној верзији Славише Јокановића, модерном фудбалском гладијатору који захваљући сјајној антиципацији има све предуслове да постане један од најбољих задњих везних у Европи.

Још током омладинског стажа на Маракани Радаковић се обећао Болоњи, искористио право да преко новосадског Пролетера опере папире и из Звезде оде као слободан играч. Он се помињао као потенцијално појачање Јувентуса (бар у медијима), али је за три године у Италији одиграо неколико мечева за млади тим Болоње, тру утакмице за Новару, а сада ће морати да се доказује по гударама трећелигашког ранга на Апенинима.

СУДБИНА РАДАКОВИЋА И ПРИЧЕ О НАПРЕДНОЈ ВЕРЗИЈИ СЛАВИШЕ ЈОКАНОВИЋА

Није Радаковић једини који би могао да парафразира култни стих Шабана Шаулића: “С намером пођох…” Тужна судбина задесила је и штопере из орбите Милана Милановића и Уроша Ћосића! Први је на папиру члан Палерма где углавном попуњава број на тренинзима, а клуб из Сицилије ће му ускоро сервирати нову позајмицу! После Сијене и Вићенце Милановић ће морати да се доказује члану Серије Б Трапанију. Очигледно је да је Милановић за Сицилијанце позајмљен-заувек.

Нешто боље се држи Урош Ћосић у Пескари. Одиграо је ове јесени 12 утакмица за члана Серије Б, али се од предводника “класе1992” очекивало много више. Да не кажемо много више. Некадашњи селектор кадетске репрезентације Србије Томислав Сивић описивао је Ћосића као штопера невероватног менталитета, дечка који има урођену црту вође. Али од тога ни Црвена Звезда ни српски фудбал нису имали користи. Можда се окористио само Ћосићев менаџер.

Много се у претходном период и писало о Звездиној генерацији играча рођених 1995.године. Од пионирских дана говорило се да имају довољно потенцијала да врате прошле и срећнија времена у Љутице Богдана, али Јанковић, Симић и другови су тренутно бисери расути по нискобуџетним клубовима. Најмлађи дебитант на европским мечевима Филип Јанковић не може да се избори за статус стандардног репрезентативца у Катанији где игра као позајмљени фудбалер Парме. Звездина Плава чигра се од раних дечачких дана суочавала се великим притиском, проценама да се од Пижона Петровића није у омладинској школи појавио талентованији играч. Зансен тим хвалоспевима Јанковић се одлучио да напусти Маракану, и чини се направио кардиналну грешку. У исти кош иде и Вељко Симић, који брани боје Домжала, док се Шакића (Чукарички) и голмана Шуљагића (Штутгарт) нико више и не сећа. Посебна прича је штопер Михајло Милутиновић. Као пионир заинтригирао је скауте Барселоне да би на крају појачао Брагу. Ту му се губи сваки траг!

Сећа ли се неко можда Јеврема Коснића? Везисте убитачног шута се после Палерма и Пизе скрасио у мађарском Хонведу. Тамо тешко да демонстрира слободњаке “ала Синиша Михајловић”. Тачно је да је после одличних игара у омладинском стажу црвено-белих Коснић запутио у Интер, али је тамо трајао као лањски снег.
“Звезда је била немоћна, била је у великој финансијској кризи и није могла да му понуди професионални уговор. Он је играч са страховитим ударцем левом ногом, сјајно изводи прекиде. Ипак, није радио довољно на шуту, мада је имао предиспозиције да постане нови Синиша Михајловић. Врло сам резервисан по питању могућности да направи велику каријеру у Италији, управо зато јер није радио довољно на шуту, мада има довољно времена да то поправи. Мислим да су његови лимити исти као код Ненада Милијаша. Значи, ништа екстра, али може да буде опасан због тог ударца. Такође, висок је 190 центиметара, што може да му буде додатна предност”, рекао је својевремено директор омладинске школе Црвене звезде Петар Кривокућа о Јеврему Коснићу.

Има још “изгубљених синова” чије развојни пут може да послужи као професионална лекција неким новим клинцима како и они не би с намером пошли у-мали клуб!