Оптимисти заиста имају здравије срце

Оптимисти имају двапут веће шансе за идеално кардиоваскуларно здравље, пише ЕурекАлерт.

Здравље 21.01.2015 | 21:50

Људи са позитивним ставом према животу имају знатно боље кардиоваскуларно здравље, каже нова студија која је испитивала повезаност оптимизма и срчаног здравља на преко 5.100 одраслих особа.

"Особе са највишим степеном оптимизма имају дупло веће шансе да имају идеално кардиоваскуларно здравље у поређењу са песимистичнијим особама’’, каже главни аутор Розалба Хернандез (Росалба Хернандез), професор социјалног рада на Универзитету у Илиноису. "Ова повезаност остаје јака чак и након ревидирања резултата у односу на друштвено-демографске карактеристике и лоше ментално здравље.’’

Кардиоваскуларно здравље испитаника је мерено преко седам параметара: крвног притиска, индекса телесне масе, нивоа плазма глукозе наташте и серума холестерола, уноса хране, физичке активности и пушења – истих параметара које је користила Америчка асоцијација за здравље срца да би дефинисала срчано здравље и које је користила у кампањи под називом ’’7 једноставних животних правила’’.

У складу са критеријумима срчаног здравља Америчке асоцијације за здравље срца, истраживачи су давали 0, 1 или 2 поена – што представља лош, средњи или идеалан резултат – учесницима за сваки од ових седам параметара. Оцене су потом сабране да би се добио укупан резултат кардиоваскуларног здравља. Резултати су се кретали од 0 до 14 поена, при чему је виша оцена означавала боље здравље.

Учесници, старосног доба између 45 и 84 године, такође су попунили упитник који је процењивао њихово ментално здравље, степен оптимизма и физичко здравље, на основу медицинских дијагноза артритиса и болести јетре и бубрега.

Укупни здравствени резултати појединаца су расли са њиховим степеном оптимизма. Особе које су оптимистичније су имале 50 и 76 посто више шанси да имају укупан здравствени резултат у средњем или идеалном опсегу, респективно.

Повезаност оптимизма и кардиоваскуларног здравља се показала још јачом када су додате друштвено-демографске карактеристике као што су године, раса и етничко порекло, приходи и степен образовања. Особе које су биле најоптимистичније су имале двапут веће шансе да имају идеално кардиоваскуларно здравље и 55 одсто више шанси да имају укупан здравствени резултат у средњем опсегу, установили су истраживачи.

Оптимисти су имали знатно бољи ниво шећера и холестерола у крви од осталих испитаника, Такође су били више физички активни, имали здравији индекс телесне масе и мање шансе да су пушачи, каже се у чланку о овој студији у јануарско-фебруарском броју часописа Хеалтх Бехавиор анд Полицy Ревиеw.

Ови резултати могу бити значајни и на клиничком нивоу, с обзиром да је једна студија из 2013. године показала да је побољшање укупних здравствених резултата за један поен повезано са смањењем ризика од можданог удара за 8 одсто, каже Хернандезова.

"На нивоу целе популације, чак и ова умерена разлика у кардиоваскуларном здрављу означава значајно смањење стопе смртности’’, каже Хернандезова. "Ове појаве, за које се претпоставља да се одигравају преко биобихејвиоралног механизма, говоре да стратегије превенције које за циљ имају промене у области психолошке добробити – нпр. оптимизма – могу да представљају потенцијалан начин да Америчка асоцијација за здравље срца оствари свој циљ и побољша кардиоваскуларно здравље Американаца за 20 одсто пре 2020. године.’’

Сматра се да је ово прва студија која се бавила повезаношћу оптимизма и кардиоваскуларног здравља на широкој, етнички и расно разноврсној популацији, у којој је узорак обухватио 38 одсто белаца, 28 одсто Афро-Американаца, 22 одсто испитаника хиспано/латино порекла и 12 одсто Кинеза.

Подаци за студију су добијени из Мултиетничке студије о атеросклерози, текућем испитивању потклиничких кардиоваскуларних болести које обухвата 6.000 особа из шест региона САД, укључујући Балтимор, Чикаго, Област Форсајт у Северној Каролини и Област Лос Анђелеса.

Започета у јулу 2000. године, Мултиетничка студија о атеросклерози је пратила испитанике у периоду од 11 година, уз прикупљање података на сваких 18 месеци до две године. Хернандезова, која је придружени испитивач у овој студији, предводи тим који врши анализе о установљеној повезаности оптимизма и срчаног здравља.

"Сада на располагању имамо податке да испитамо оптимизам на почетку студије и кардиоваскуларно здравље деценију касније’’, каже Хернандезова, која очекује да студија буде завршена 2015. године.

Коаутори ове студије су Кјари Н. Кершо (Киарри Н. Керсхаw) са Северозападног универзитета; Џунид Сидик (Јунед Сиддиqуе), Хонђан Нинг (Хонгхан Нинг) и Доналд М. Лојд-Џонс (Доналд М. Ллоyд-Јонес), сви са Северозападног универзитета; Џулија К. Бом (Јулиа К. Боехм) са Чепмен универзитета; Лаура Д. Кубзански (Лаура Д. Кубзанскy) са Харвард универзитета; и Ана Дијез–Ру (Ана Диез-Роуx) са Дрексел универзитета.

Национални институт за здравље срца, плућа и крви и Национални центар за истраживачке ресурсе су финансирали ово истраживање.

Извор: Б 92