Шта се крчка у Партизановој кухињи?!

Утакмица са Металцем у Ваљеву била је прва прилика да тренер црно-белих Душко Вујошевић има све најбитније играче на располагању. Екипа очигледно игра све боље, што потврђује низ од пет узастопних победа.

Како пролази јануар Партизан све више добија контуре тима који ће се борити за титуле. Традиционално, Парни ваљак имао је веома спор старт, неке убедљиве поразе попут оног против Цедевите у Загребу. Ту се надовезало и лагано испадање из Еврокупа. Заиста, на први поглед деловало је да ће ова сезона бити веома мучна за црно-бели део Србије. Међутим, управо тај део констатно је понављао као мантру "видимо се на пролеће, видимо се у јуну".

И изгледа да то није било без покрића. По ко зна који пут Ваљак креће у залет ту негде у прва два месеца у години, а онда када крене да меље, ту нема стајања. За такав начин темпирања форме је годинама највише заслужан био тренер Душко Вујошевић, а изгледа да је рецепт и сада исти. Извесно је да се српски шампион опасно захуктава!

Пет победа у исто толико мечева, рачунајући ту и тријумфе над Цедевитом и Олимпијом, директним конкурентима за пласман у плеј-оф, свакако да подижу и амбиције, али и самопуздање екипи Душка Вујошевића. Повратком Еда Мурића на паркет комплетиран је тим (чека се још само Немања Безбрадица) који би требало да се бори за највиши пласман. Појачање на позицији плеја полако прелази у мит, тако да се о томе, уместо све више - све мање зна.

Миленко Тепић и даље има потешкоћа на позицији један, а Борис Дало никако не успева да се истакне и понесе већи терет на својим плећима. Вања Маринковић се више пута показао као њихова достојна замена, тако да није искључено да га на том месту гледамо све више до краја сезоне. Михајло Андрић је добио самопоуздање да шутира и погађа јако важне тројке, и то у серији. Такви играчи су црно-бела традиција, сетимо се само Дависа Бертанса или Уроша Трипковића. Очигледно је да је Партизан најјачи на позицијама два,три и четири – Драган Милосављевић, Едо Мурић, Саша Павловић и Милан Мачван су истински носиоци игре и на њима ће се ломити копља. Ту је и искусни Лука Богдановић који од повратка никако да се покаже на прави начин, али Гробари чекају његову "експлозију".

Никола Милутинов сваком утакмицом показује све већу доминацију пре свега у скоку, а потом и у другим елементима, придружује му се Ђорђе Гагић својом заразном борбом и пожртвованошћу. Гледајући све заједно, Партизан делује немерљиво боље него на почетку сезоне

Период после националног купа биће пресудан, јер тада на дневни ред долазе завршница Јадранске лиге и ближи се борба у домаћој лиги. Тада се ломи сезона. Протеклих година Партизан је управо у том делу био најјачи. Знао је да достигне врхунац форме баш онда када је најтеже и најважније. А то није нимало лако. Зато и јесте био шампион.

Опоравком Безбрадице сви елементи биће на окупу. Сада их "само" треба поставити тако да они дају најбољи могући резултат.

Графит, који је један од мекших материјала, и дијамант који је, супротно, један од најтврђих на свету имају исту грађу – направљени су од угљеникових атома. Једино у чему се разликују јесте начин на који су они распоређени.

Да ли ће Душко Вујошевић правилно распоредити своје "атоме"?