Видео: Партизану број 13 доноси срећу!

За многе “несрећни” број у Партизану носили су разни играчи, међу којима и асови попут Вујанића, Милојевића и Богдановића, а њихове партије добар су доказ да су рад и таленат јачи од било каквог баксуза.

Баксузни број 13. У авионима често не постоји ред са овим бројем, хотели избегавају да га ставе на своје собе, а чак у неким зградама нема овог спрата. Има нешто у броју 13 што људе асоцира на несрећу, а ако не сви, онда већина покушава да га избегне.

Сви, али не и кошаркашки клуб Партизан. Напротив, када су у питању црно-бели овај баксузни број има потпуно другачију конотацију и свако коме је Партизан на срцу нема разлога да се плаши 13-це. Неки подаци из клупске историје, пре свега ближе, показују да су играчи који су у Партизану носили дрес са овим бројем правили добре и успешне каријере и доносили трофеје црно-белима.

Наравно, поред чињенице да је неколико познатих играча у последњих 20-ак и кусур година носило 13-ицу, ту је и податак да је Партизан већ 13 година заредом првак државе. Најпре је то била Југославија, а затим Србија и Црна Гора и, коначно, Србија.

Тај низ почео је титулом освојеном 2002. године против подгоричке Будућности, а црно-беле је водио у оно време повратник на клупу, Душко Вујошевић.

Када је у питању дрес са бројем 13, њега су у Партизану носили Мирослав Радошевић, Милош Вујанић, Дејан Милојевић, Коста Перовић, Габонац Стефон Лазме, Богдан Богдановић и на послетку Милан Мачван. Ради се о играчима који су на један или други начин оставили одређени траг у клубу, али и српској кошарци.

У њиховим витринама сакупило се баш много трофеја када се све стави на „камару“, а не би требало заборавити ни још двојицу можда за нијансу мање познатих, али их се Гробари свакако сећају - Славишу Копривицу и Николу Булатовића.

Ово представља неку врсту подсећања на све оне који су прославили Партизанов дрес са бројем 13.

МИЛОШ ВУЈАНИЋ

Када је у лето 2001. године напустио Мали Калемегдан и дрес Црвене звезде заменио Партизановим, Вујанић је изазвао прави мали земљотрес у српској клупској кошарци. Црвено-бели су изгубили великог талента, а Партизан је добио играча који је публику дизао на ноге и учествовао у ударању темеља доминације црно-белих која и даље траје. Вујанић је 2003. напустио и прешао у италијански Скипер из Болоње. Он је 2002. године са репрезентацијом Југославије, која последњи пут носила то име, освојио титулу светског шампиона.

СТЕФОН ЛАЗМЕ

Када је у лето 2008. године дошао у Партизан, било је оних који су се чак питали откад се у Габону игра квалитетна кошарка. Лазме их је врло брзо разуверио И показао о каквом играчу се ради. Габонац је те сезоне са Партизаном освојио трипл-круну: Јадранску лигу, домаћи шампионат И куп, а у Евролиги црно-бели су дошли до четвртфинала где су испали од ЦСКА.

БОГДАН БОГДАНОВИЋ

<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/мПДјИПОТуаQ" wидтх="425" хеигхт="350">

Европска звезда у успону, од четири сезоне које је провео у Партизану, током прве две није имао превелику минутажу, али је зато “експлодирао” повратком Вујошевића на клупу шампиона Србије. У финалу 2013. године против Црвене звезде Богдановић је наговестио велики квалитет, наставио је истим темпом у Евролиги прошле сезоне, а круна је била још једно финале “домаћице” против црвено-белих у којем је ривалу спаковао укупно 123 поена на четири меча и понео ласкаво признање за најбољег играча серије. У лето прошле године потписао је за Фенербахче, а недуго затим са репрезентацијом освојио светско сребро.

ДЕЈАН МИЛОЈЕВИЋ

<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/ПВКxХ7ЗQ7нУ" wидтх="425" хеигхт="350">

Један од најдоминантних играча под кошем у домаћој кошарци у првој деценији 21. века. Милојевић је у Партизан дошао у лето 2004. године из подгоричке Будућности. Није прошло много времена, а нова Партизанова 13-ица одушевила је навијаче црно-белих, а противницама уливала страх у кости. У Евролиги је у дресу Партизана има дабл-дабл учинак у просеку, два пута је био првак СЦГ, а има и два трофеја за најкориснијег играча Јадранске лиге.

МИЛАН МАЧВАН

<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/5Иwоо124ББ4" wидтх="425" хеигхт="350">

Мачван “троши” други мандат у Партизану, вратио се у клуб из Хумске у октобру прошле године. Први пут кад је био међу црно-белима одабрао је дрес са бројем 25, али је овај пут изабрао 13. Самим повратком у клуб који је у великој финансијској кризи стекао је огромне симпатије публике, а на терену је, иако са само шест одиграних утакмица, проглашен за најкориснијег играча прве фазе Еврокупа.

МИРОСЛАВ РАДОШЕВИЋ

Популарни Мире у Партизан је дошао у лето 1997. године из чачанског Борца као први стрелац тадашње југословенске лиге. Са црно-белима је већ у првој сезони, иако пуној турбуленција, успео да избори пласман на фајнал фор Евролиге, трећи у клупској историји. Иако није успео да се окити титулама првака Југославије, као играч Партизана освојио је два трофеја у националном купу. Из Партизана је 2000. године отишао у Турк Телеком из Анкаре. Радошевић је са селекцијом Југославије био првак Европе 1997. године.

КОСТА ПЕРОВИЋ

Он је у Партизан дошао 2002. из Беопетрола као 17-годишњак. Носио је седмицу, па 11-ицу, а затим је у лето 2006. године, када је Дејан Милојевић напустио црно-беле, узео “баксузну” 13-ицу. Колико сујеверју није било место говори податак да је управо у том дресу помогао Партизану да освоји први трофеј Јадранске лиге у клупској историји, а касније и титулу првака Србије. У лето 2007. напустио је Партизан, отиснуо се преко “Баре” и обукао дрес НБА лигаша Голден Стејт Вориорса. Две године касније у дресу репрезентације Србије освојио је европско сребро.

СЛАВИША КОПРИВИЦА

Стамени центар можда није направио репрезентативну каријеру као неки од горе поменутих колега, али је ова црно-бела 13-ца остала у памћењу навијача као играч који је 1992. године дао допринос највећем успеху у клупској историји, освајању титуле првака Европе. Уз то има и два трофеја првака државе и један национални куп са Партизаном. Копривица је за црно беле је играо од 1985. до 1987, од 1991. до 1993. године у сезони 1997/98.

НИКОЛА БУЛАТОВИЋ

Попут Копривице, мало је пао у сенку познатијих колега, али је са црно-белима, у првом мандату у сезони 1994/95 Булатовић освојио титулу првака Југославије и национални куп. Овај кошаркаш после само годину дана напустио је црно-беле, а вратио се 2000. године, када је помогао Партизану да дође до финала плеј-офа, али је ту непремостива препрека била подгоричка Будућност.