Број умрлих дупло већи од броја рођених

Најпогубнији податак за Српску је да се број умрлих скоро за дупло увећао у односу на број рођених. Завод за статистику Републике Српске каже: 7 174 умрлих, 4 276 рођених, у првих 6 мјесеци за 2014. годину.

Република Српска 16.01.2015 | 11:15

Бијела куга хара и читавом БиХ, тако је у првих девет мјесеци 2014. године број умрлих у односу на број рођених већи за 3 803. На територији БиХ рођено је 21 607 дјеце, док је 25 410 особа умрло.

Неопходно је подсјетити и на поражавајућу чињеницу да је у Источном Дрвару приликом пописа становништва 2013. пописано свега 109 људи.
кугаИлустрација

Пуста Херцеговина

Према прошлогодишњем попису у Херцеговини живи свега 72 769 особа, а алармантан је податак да Гачана има само 9 734.

У Требињу, највећем херцеговачком граду у Републици Српској, живи око 31 400 становника. У породилишту Опште болнице кажу да се број рођених беба сваке године смањи за једно школско одјељење.

Портал Требиње лајв јавља да демографску слику у Херцеговини нема ко ни да прати, јер се одселио и једини демограф из овог дијела Српске.

Српкиње друге по броју абортуса

У Српској нема тачне и поуздане евиденције о броју малољетничких трудноћа и извршених абортуса, нема је ни у Србији али према подацима до којих је дошла демограф Биљана Спасић, аутор књиге „Зашто Срби нестају" Србија је друга земља у свијету по броју извршених абортуса, одмах иза Русије.

Процјењивало се да Република Српска има милион и по становника, да би резултати пописа становништва 2013. године показали да је та бројка мања за око три стотине хиљада.

Небрига власти

У предизборној кампањи ниједна политичка партија у свој програм није уврстила подизање наталитета. Процес ревитализације становништва је скуп и спор процес. Године 2005. у Народној скупштини РС донесена је одлука да се поред редовних давања, као што је дјечији додатак, стимулише породица једнократном новчаном помоћи за свако рођено дијете, демограф Стево Пашалић каже да стимулација није заживјела јер у буџету нема пара.

Иронично је да нестанак једне нације није приоритет у односу на рецимо скупе изборне кампање или одржавање огромног административног апарата или изградње ауто пута који излази на ријеку без моста или одржавања управе непостојећег аеродрома или ... набрајање бесмислених скупих пројеката могло би отићи у недоглед. На крају се поставља практично питање и за политичку елиту: ко ће пунити буџет из кога ће се исплаћивати плате армији партијски запослених чиновника, службеника и намјештеника за 10 или 15 година?