АО има пет потенцијалних ''мина''!

Ко на њих рано налети, може да експлодира. Знате већ, то су они играчи за које смо свесни да су веома добри, али из овог или оног разлога нису међу носиоцима.

Тенис 16.01.2015 | 14:40

Зато су мечеви чији су они део у првим рундама турнира најчешће дербији, они најзабавнији окршаји које сваки тениски сладокусац воли и који вероватно неће бити под светлости рефлектора као окршај Ђоковића или Федерера са потпуним аутсајдером. Осим наравно, ако неко од њих не дође на ноге најјачима, онда је већ то посебан ужитак. Ко су ’мине’ у Мелбурну у 2015?

Плаховити Јержи Јановић на великој сцени појавио се 2012. године, када је играо у финалу Мастерса у Паризу. На Вимблдону идуће године дошао је до полуфинала, али прошле сезоне мучиле су га повреде и имао је скор 24-26, па је некада 14. тенисер планете сада тек на 42. месту.

Пољак је висок 203 цм, има бомбу од сервиса и није без осећаја за игру, мада то некада не долази до изражаја јер уме брзоплето да доноси одлуке. Осим сервиса, ослања се највише на форхенд и на дроп шот и никоме неће бити лак залогај на старту турнира.

Јанович на терену делује помало арогантно, живчан је и констатно је у комуникацији са самим собом – дешава му се да одлута током мечева, да веже неколико асова, али и неколико дуплих грешака. У сваком случају, нећете бити равнодушни док гледате његове мечеве.

На старту такмичења нико од фаворита не би желео да са друге стране мреже види ни Бернарда Томића – ’лош дечко’ данашњег тениса није успео да побегне од свега што новац са собом може да донесе, а таленат није довољан за успех.

Ипак, Томићу су тек 22 године и у неколико изјава пред почетак сезоне уверавао је јавност да се уозбиљио и да ће бити максимално посвећен тенису. Да видимо и то чудо...

Бернард је у Мелбурну имао лепу серију 2012. године, када је дошао до осмине финала избацивши Вердаска, Кверија и Долгополова. Сада је поново у ситуацији да вреба из другог плана, а домаћа публика може да га погура ка новом пробоју.

Некада делује као да га је неко натерао да изађе на терен, вуче се по терену и прави гримасе као да му је све то досадно, али уме и да забљесне понеким генијалним потезом. Воли да употребљава слајс, да тражи углове и да се надмудрује. Солидно се креће за висину од 196 цм, али требало би више да издефинише игру ка агресивнијем приступу ако жели боље резултате.

Док гореспоменуту двојицу или воле или мрзе, мало је оних који неће наћи топлу реч за Хуана Мартина дел Потра. ’Нежни џин’ из Тандила поново се враћа после дужег одсуства и поново је тениска јавност свим срцем уз њега.

И Делпо је тренутно на клизавом терену јер није сигуран како ће му ручни зглоб реаговати на највеће напоре. У Сиднеју изгледа добро, а подлога у Мелбурну требало би да му одговара, иако је то једини Грен слем турнир на којем није играо барем полуфинале (два четвртфинала – 2009. и 2012).

Аргентинац поседује снажан и продоран форхенд којим диктира ритам, али њиме може и да дефанзиву очас посла претвори у своју иницијативу. Бекхенд му је стабилан, први сервис разоран, али питање је колико времена ће му бити потребно да нађе све изгубљене делиће и да опет склопи мозаик своје игре.

Рекао је Дел Потро да не очекујемо ништа посебно од њега у Мелбурну. Не очекујемо, али надамо се да ће га и звезде мало погледати, заслужио је.

Међу незгоднима је и аустралијски, што се каже, дечко у успону – Ник Кирјиос. Изненадио је многе одлуком да сезону заврши већ у септембру због “емотивног премора“.

Победа над Надалом на Вимблдону и све што она носи изгледа да му је одузела много енергије, али екстровертни Ник сада је спреман за нове изазове. Кирјиосу је отац Грк, а мајка Малезијка – тај необични спој донео нам је дружељубивог и харизматичног момка, лице које је тенису било потребно.

Кирјиос је тренутно 50. на АТП листи, а од свог агресивног ’нападам први’ стила игре очекује да га погура напред. Слично Монфису, храни се позитивном енергијом са трибина, па ћемо на његовим мечевима сигурно видети прави спектакл.

Ипак, Кирјиос мора да зна да је бити шоумен лепо, али да озбиљне резултате доноси преданост раду и упорност. Талента има, остаје да се види шта ће урадити са њиме. Мелбурн је прва станица.

Од још једног младића очекује да направи дар-мар, то је 21-годишњи Аустријанац Доминик Тим. Тренутно је 37. на свету, прошле сезоне имао је скор 22-23 и стигао је до осмине финала УС опена.

Аустријанаца је пријатно гледати – игра бекхенд једном руком, увек је агресиван, а има моћне основне ударце којима лако генерише брзину и дубину. Наравно, још се учи балансу, понекад је нестрпљив и недостаје му осећаја за то када ’повући обарач’, а када сачекати бољу шансу за напад. Могућности да чека свакако има, пошто се добро креће, мада се стиче утисак да на том пољу још има простора за побољшање.

Има ’шампионску’ висину од 185 цм (сви чланови ’велике четворке’ високи су између 185 и 190 цм), али да би достигао такве висине, најпре мора да подигне базични ниво игре, онај испод којег не сме да се пада.

Узбуђено чекамо резултате младића, али срце нам куца и за ветеране – ко не би волео да види ’лабудову песму’ 33-годишњег Лејтона Хјуита, финалисте из 2005. године? Уз Томија Хаса, Расти је човек који дефинише љубав према тенису – нема повреде која би га натерала да каже “збогом“. Ипак, реално је да је ово Хјуитов последњи Ози опен...

Лепо би било и уживати у лудоријама, али и понекој победи Маркоса Багдатиса, човека који је освојио душе свих у Мелбурну серијом из снова и пласманом у финале 2006. године. Његови нервозни, одсечни покрети, хватање лоптице у пењању, симпатични осмех и бацање по терену, не би било лоше поново доживети све то. Недавно је Багдатис рекао да му је циљ повратак у Топ 10 – помало амбициозно, али видећемо да ли у 30. години има снаге за нови успон.

Наравно, списак потенцијалних изненађења ту се не завршава – Иван Додиг, Андреас Сепи, Стив Џонсон, а можда и неко од наших, Лајовић, Троицки или Крајиновић.

Или нас све заједно запањи неко за кога још нисмо ни чули – тако сам нпр. ’открио’ Цонгу 2007, када је у суманутом тај брејку првог сета добио Родика са 20:18. Изгубио је следећа три сета, али добро сам запамтио Жо-Вилија. Следеће године играо је финале.

Зато су за загрижене љубитеље тениса првих неколико дана Грен слема једнако узбудљиви као завршница турнира.

Чекамо недељу на понедељак.