Анализа: Може ли Новак поновити 2011.?

Године 2011. Новак Ђоковић одиграо је једну од најбољих сезона у историји тениса.

Тенис 17.01.2015 | 00:00

Остварио је скор од 70 победа и само шест пораза, против играча из Топ 10 имао је скор 21-4 и освојио је десет турнира.

Ипак, оно по чему ће се највише памтити та година јесте Ђоковићева супериорност на Грен слем такмичењима – освојио је Аустралијан опен, Вимблдон и УС опен, а једини пораз на највећим турнирима доживео је у полуфиналу Ролан Гароса од Роџера Федерера.

И идуће две сезоне почињале су бриљантно – титулама у вољеном Мелбурну, али до краја 2012. и 2013. године Новак није успевао да дода бар још једну Грен слем титулу, иако је у неколико наврата био веома близу.

Прошле године Ђоковић није славио на Аустралијан опену, али је низ лоших резултата у завршници ГС турнира прекинуо победом над Федерером у финалу Вимблдона. Победом извојеваном надљудским напорима. Међутим, УС опен није прошао у складу са очекивањима, тако да је Новак и прошле сезоне остао на једној Грен слем титули.

Да ли је 2015. година она у којој ће Новак поново освојити два или више Грен слем трофеја?

Аустралијан опен: Мелбурн је његова друга кућа. Заједно са Федерером и Андреом Агасијем, Ђоковић ту има највише титула у Опен ери – четири. Управо је у Мелбурн парку пружио неке од најблиставијих партија у каријери – сетимо се само “тоталног тениса“ из 2011. године или спектакуларног финала са Надалом, најдужег у историји, годину дана касније.

Подлога у Мелбурну јесте спорији бетон, лоптице имају правилан, предвидљив одскок, а то су услови који Новаку у потпуности одговарају. Жељени исход може се постићи и умерено агресивном игром, какву Ђоковић воли, али и те како је исплатива и упорна одбрана, после које следи напад из контре – још једна Новакова специјалност.

Лепе успомене оживљавају иста ментална стања и доносе исто самопоуздање као у периоду када су се те успомене догађале – то јесте ситница, али ситнице често и јесту пресудне.

Новаку потпуно одговара окружење у Мелбурну, публика га воли и зато је и ове године српски тенисер фаворит број један у Аустралији.

Ролан Гарос: “Како године пролазе, биће све теже“, рекао је Новаков тренер Марјан Вајда у погледу освајања једине Грен слем титуле која Ђоковићу недостаје.

Најближи свргавању Надала био је у полуфиналу 2013. године – Новак је тада имао брејк вишка у петом сету, већ је могао да омирише толико жељени трофеј, али је Шпанац ипак успео да преокрене.

У Паризу је на Ђоковићу огроман притисак – године 2012. био је на ивици пораза од Сепија и Цонге, али је некако успео да се извуче. У последње две сезоне нема већих проблема са слабијима од себе, али је Надал и даље непремостива препрека, делом и због Новакових менталних баријера.

Поготово се то односи на прошлу сезону, када Ђоковић ни у једном интервалу меча није заиграо на свом максимуму. Штета, јер се и код Надала осећала велика тензија, није играо ни Шпанац онако како уме. Меч је, баш као и онај из 2012. године, завршен Новаковом дуплом грешком, потпуно атипично за ’броја један’.

Већ годинама је Ђоковић други најбољи тенисер света на шљаци, добио је Надала и у Монте Карлу и у Мадриду и у Риму, али Рафа још држи Париз као своју тврђаву.

Новак је искрен, говори како му је Ролан Гарос велики циљ, али више не инсистира толико на томе, што и јесте прави приступ – боље је ослабити терет колико је то могуће.

Ђоковић је одувек поседовао елементе игре који су нарочито потребни на шљаци – изванредно кретање, уз карактеристично клизање, добар кик-сервис, осећај како ваљано изградити поен и мењати ритам... Речју, Ђоковић има све што је потребно – још само да савлада себе и Надала.

Вимблдон: Најпрестижнији турнир на свету заправо нам показује спортску интелигенцију и комплексност психе Новака Ђоковића. Никада на трави није изгледао као ’свој на своме’, мучила су га проклизавања, сервис је знао да варира, а игра на мрежи није му јача страна.

Ипак, Новак је на Вимблдону освојио два трофеја – 2011. године добио је у финалу Надала, а прошле је био бољи од седмоструког шампиона Федерера. У Њујорку, који би по обележјима и константности врхунских игара требало да му је донео више титула, Ђоковић је освојио само једну – 2011. године.

Са друге стране, далеко од тога да Новак нема развијене елементе игре који су на трави за нијансу важнији него другде. Ритерн и брзи рефлекси нужни су за успех на Вимблдону, Новак је знатно побољшао и први сервис, а унапредио је и слајс. Уз то, Ђоковић је мајстор у томе да обезбеди да се меч одвија по шаблонима игре које он намеће, а у томе му помаже и све мањи број екстраофанзивних тенисера – управо из тог разлога је рецимо Дел Потро био огроман изазов 2013. године.

Пред сваку годину бројни стручњаци констатују да су Ђоковићу много веће шансе на бетонским Грен слемовима, али како отписати двоструког шампиона?

УС опен: Новак Ђоковић до сада је освојио седам Грен слем титула, исто као и легендарни Џон Мекинро и Матс Виландер, а један више од имена попут Бориса Бекера и Стефана Едберга.

Ипак, ако је негде било простора да се тај број увећа, онда је то на теренима Флашинг Медоуза. Последњи пут Новак није играо барем полуфинале у Њујорку још давне 2006. године.

Једину титулу освојио је 2011. године, а највећи жал јесте финале идуће године и пораз од Ендија Марија у необичном мечу одиграном по јаком ветру. Велика шанса пропуштена је и прошле сезоне неочекиваним поразом од Нишикорија у полуфиналу – Јапанац је пре тога одиграо два изузетно напорна меча у пет сетова, али Ђоковић тог дана једноставно није личио на себе.

Бетонска подлога ’Децо Турф’, на којој се игра у Њујорку, бржа је од оне у Мелбурну, има нешто нижи одскок и генерално фаворизује равне у односу на спиноване ударце. Ипак, разлика није тако драматична – ИТФ подлогу у Аустралији дефинише као ’средње брзу’, ону у САД као ’брзу’, мада је прича о брзини подлоге много шира и сложенија тема и није јој место овде.

Раније током каријере Новака је мучила врућина у Мелбурну, а у Њујорку му је задавала потешкоће у протекле две сезоне – извукао се у полуфиналу са Вавринком 2013, али није пре неколико месеци против Нишикорија.

Видећемо како ће се сезона одвијати до тог тренутка, али била би права неправда према тенису да Ђоковић каријеру заврши са само једном титулом на УС опену. Можда другу освоји баш ове сезоне.

Новак је први тенисер света и, као што су наглашавали бројни његови супарници укључујући Надала и Нишикорија, ретко ко може да га заустави када је у налету. Међутим, постоји и неколико спољних фактора који ће утицати на Ђоковићеве Грен слем резултате ове сезоне.

Пре свега, како ће изгледати Надалов повратак и хоће ли он на Ролан Гаросу бити једнако неустрашив? Може ли Федерер и у 34. години да игра као Топ 3 тенисер? Да ли ће неко из тројца Димитров-Нишикори-Раонић успети довољно да подигне ниво игре за највећи трофеј? Хоће ли нас неко све изненадити?

То су питања на која сада нико са сигурношћу не може да понуди одговор. Оно што можемо да тврдимо јесте да је Ђоковићева стартна позиција веома добра – на врхунцу је каријере, физички је максимално спреман, мотивисан је и већ је прошао скоро све што у тенису може да се прође.

Прогноза: Новак Ђоковић ће ове сезоне освојити два или више Грен слем трофеја.