Шта БиХ увози, а може производити?

Босна и Херцеговина у трговинској размјени биљежи константан дефицит. Трговинску размјену карактерише велика зависност од увоза енергената (нафта и нафтни деривати и плин), хране, лијекова, машина и апарата, те возила и текстила. С друге стране, из БиХ се највише извозе полупроизводи: базни метали, дрво и његови производи, електрична енергија, обућа, машине, апарати и њихови дијелови, те намјештај.

Босна и Херцеговина 15.01.2015 | 11:20

Трговински дефицит је у годинама прије финансијске и економске кризе (2008. године) достигао и ниво од високих 42,7 посто БДП-а.

У годинама након кризе због глобално ниске потражње смањен је обим трговине, што је довело до смањења трговинског дефицита Босне и Херцеговине, који је у претходној години чинио 29,7 посто БДП-а. Покривеност извоза увозом осцилира око 50 посто у свим претходним годинама.

У 2014. години, за првих девет мјесеци трговински дефицит износи 5,7 милијарди КМ. Од тога, највећи трговински дефицит се биљежи у размјени производа минералног поријекла, што се углавном односи на нафту и нафтне деривате, 1,39 милијарди КМ. У трговини пољопривредним производима и производима прехрамбене индустрије дефицит износи 1,5 милијарди КМ.

Надаље, велики дефицит се биљежи у трговини производима хемијске индустрије, 750,6 милиона КМ. Дефицит у трговини машинама, апаратима и механичким уређајима износи 960,0 милиона КМ, док у трговинској размјени транспортних средстава, што се углавном односи на увоз личних аутомобила, дефицит износи 523,5 милиона КМ.

Поставља се питање каква развојна стратегија је оптимална за Босну и Херцеговину у свјетлу макроекономског модела који је одређен у првом реду валутним одбором, односно фиксним девизним курсом, с тим да овакав модел претпоставља до одређене мјере рестриктивну фискалну политику, ограничену монетарну политику, те слободан проток капитала.

Као могуће развојне стратегије намећу се супституција увоза домаћом производњом или стратегија заснована на расту извоза и прилив капитала у форми директних страних инвестиција као једине форме одрживог задуживања.

Раст заснован на супституцији увоза подразумијева углавном супституцију увоза основних добара домаћом производњом, што даље значи и да се роба произведена на тај начин троши у земљи, те да и циркулација новца остаје у земљи. Овакав модел економског развоја је у шездесетим годинама прошлог вијека био популаран, јер се на тај начин промовисала економска независност и развој у земљама у развоју.

Супституција увоза се углавном односила на производњу енергије, хране и воде. Овај модел је напуштен због тога што се показао неефикасним у земљама трећег свијета због њихове немогућности да се позиционирају на свјетском тржишту. Од тада се већина земаља окренула моделу раста заснованом на извозној стратегији.

Ово је нарочито немогуће у новом економском поретку заснованом на неолиберализму, јер стратегија раста заснована на супституцији увоза подразумијева заштиту домаће производње, односно протекционизам, што опет може да буде једино ефикасно рјешење за велике земље, гдје постоји економија обима.

У случају мале отворене економије, каква је БиХ, и у условима глобализације и важећих трговинских споразума није могуће развијати економију на бази заштите домаће производње. Ипак, врло често се чује да би БиХ требала имати своје пољопривредне поизводе као основу за даљи развој прехрамбене индустрије.

Тачно је да наша земља посједује квалитетно, незагађено земљиште и травнате површине, као и одређену традицију у пољопривредној производњи, али треба споменути да удио пољопривредне производње у БДП-у константно опада, те да је за развој ове гране потребна стратегија развоја која подразумијева и значајна средства за субвенционирање пољопривредне производње, што је иначе случај у развијеним земљама, гдје се за потицаје у овој области издвајају значајна средства из буџета.

Надаље, стратегија треба пратити и развијати мјере и стандарде за оцјену квалитета, јер се показало да у овој области не постоји нити квалитативна нити цјеновна конкурентност, односно да су примјери цјеновне или квалитативне конкурентности врло ријетки. Дакле, пољопривредна производња изискује знатна домаћа финансијска средства и пажљиво формулисану стратегију.

Уколико узмемо у обзир ограничења наведена у случају развоја сопствене индустрије у циљу супституције увоза, као логичан модел развоја се ипак намеће раст заснован на потицању извоза. Једина могућност за развој се налази у областима гдје постоји сировинска база, односно слободан приступ ресурсима. На основу овога, дрвна индустрија и индустрија намјештаја те металопрерађивачка индустрија и производња електричне енергије имају шансу да се даље развијају у правцу веће финализације производа уз искориштавање домаћих ресурса као базе.

Производња електричне енергије се показала као значајан извозни ресурс, што би у будућности требало да буде развојна шанса БиХ због добрих климатских и хидролошких услова.

Такође, у овој области може се говорити и о могућности значајнијег искориштавања постојећих енергетских капацитета за производњу електричне енергије за домаћу привреду. На овај начин би се у коначници добили извозни производи виших фаза израде, уз ниже трошкове производње, што би повећало конкурентност наших производа на свјетском тржишту.

У складу с напријед наведеним, ово се посебно односи на даље развијање дрвне индустрије до виших фаза прераде, те металопрерађивачку индустрију, посебно у производњи дијелова за аутомобиле, гдје БиХ има дугу пријератну традицију, те приступ сировинама, као и добар имиџ на ЕУ тржишту у овом производном сегменту.

Производња намјештаја је један од свијетлих примјера добре стратегије извоза јер је примијењен кластерски приступ, што је резултирало добрим извозним пословима у којима смо остварили суфицит у трговинској размјени. Осим производње намјештаја, трговински суфицит остварујемо у дрвној индустрији у цијелости, као и у производњи базних метала.

Да закључимо, извозне гране за које је идентификовано да имају значајан развојни потенцијал требају имати осигуране изворе финансирања за додатна улагања и развој који би омогућио добро позиционирање на свјетском тржишту, што може да омогући једино добро пословно окружење које представља основу за привлачење директних страних инвестиција као основног извора финансирања у датим условима.
    
Текст је  припремила Канцеларија водећег економисте Централне банке Босне и Херцеговине.

Извор: Клиx.ба