Анализа: Немања ће тек сад бити онај прави!

Утакмица Интера са Ђеновом, по свему судећи, наговестила је нешто што ћемо гледати до краја сезоне - "неразуре" под командом Немање Видића.

Фудбал 14.01.2015 | 16:00

Три су разлога због којих су реална очекивања да ћемо Немању Видића гледати често у дресу Интера до краја сезоне.

Први, иако је можда избор Андреа Ранокија - Жуан Жезус био логичан, јер су то играчи у ударним фудбалским годинама, са њима двојицом у центру одбране је и један Самир Хандановић изгледао плашљиво и немоћно на терену.

Други, реакција италијанских новинара, али и Масима Моратија и Ерика Тохира на игру Видића у победи над Ђеновом од 3:1, толико је позитивна да ће тренеру Роберту Манћинију бити веома тешко да га, у комбинацији са наступима Ранокије и Жезуса, поново пошаље на трибине.

И треће, Видић је одлучио да "повуче" супругу Ану и дечицу из Манчестера и најавио да ће их уписати у енглеску школу у Милану, што очигледно упућује на то да ће остати "неразуро", упркос бројним спекулацијама да ће се већ после пола године у Италији вратити на Острву.

Видић је, можда и сам несигуран око тога како ће се снаћи у Серији А, одлучио да сам допутује у Милано, а да породицу неко време остави у Енглеској, с обзиром на то да су синчићи Лука, Стефан и Петар одрасли у Манчестеру и да су тамо похађали школу и вртиће.

Италијани пишу о томе да је, после периода два месеца током којих Манћини није ни помишљао да користи Видића (често га није ни водио на гостовања), одржано неколико састанака у клубу и да су, верује се, ствари "легле", што је могло да се види и у недељу у матине термину од 12:30, када је Србин потврдио победу голом у свом стилу, главом после корнера.

Добио је највише оцене у тиму Интера, а репортери са "Меаце" нису га толико хвалили због поготка, већ због тога што је Интер после дуго времена деловао потпуно сталожено на терену, самоуверено и неки од новинара заслуге за то приписали су управо њему.

Видић је, од почетка сезоне, до растанка Интера са тренером Валтером Мацаријем, био неизоставан у стартној постави, али је смењени шеф инсистирао на томе да се игра 3-5-2 и, општи је утисак био, да се наш фудбалер најслабије сналазио у поставци у којој дуго није играо, за разлику од староседелаца Ранокије, Жезуса, Марка Андреолија и Уга Кампањара.

Стога му је Манћини, који се вратио у Интер 14. новембра, узео улогу стартера и пробао са Италијаном и замеником капитена. То је у сваком случају била лоша процена.

До утакмице са Ђеновом, Интер је прешалтован на 4-4-2, добио само једну утакмицу, против Кјева у гостима (0:2)! Примао је и по четири гола, на гостовању Роми (4:2), губио на "Меаци" од солидног Удинезеа (1:2), спашавао живу главу у мечу са Лацијом код куће (2:2, било је 0:2), итд. Ремији са Миланом и Јувентусом (1:1) скоро да су се рачунали као победе и нешто је морало да се промени, јер је славни италијански клуб све време био у доњем делу табеле.

Манћини је утакмицу са Ђеновом, која је у Милано стигла као пета на табели, почео у саставу: Ханданович - Кампањаро, Видић, Андреоли, Дамброзио - Медел, Гуарин - Паласио, Ернанеш, Подолски - Икарди.

То је формација коју је најчешће користио у Манчестер ситију, са којим је био првак Енглеске и освајач ФА купа.

Даље? Препустићемо реч италијанским фудбалским аналитичарима, као и бившем председнику Моратију.

"Видић? Донео је мир у главама наших играча голом који је пресудио меч, али је било важно имати га на терену и док је било неизвесно. Био је сигуран у пас игри и верујем да може да пронађе још бољу форму", рекао је Морати.

Један од коментара на игру Ужичанина, био је...

"Невезано за гол, диктирао је игру одбране одлично. Тим је изгледао добро, уопште се није ризиковало у игри. Били су приметни симптоми менталног сазревања целе екипе, а све је почело из одбране", писао је један од новинара, који се, можда, обраћао и Манћинију, подсећајући га на изглед екипе са Ранокијом и Жезусом.

"Видић на првом месту. Вратио се после дуго времена и изгледао као играч на кога можете да се ослоните. Можда би га требало испробати у пару са Ранокијом, пре него са Жезусом", осећа репортер да Андреоли неће остати Манћинијев први избор и сугерише с ким би Видић требало да игра у пару.

Међутим, није мали број аналитичара који Манћинију покушавају да кажу да је, заправо, најбољи тандем штопера који има у екипи: Видић и Гари Медел! Уосталом, многи су и очекивали да ће то бити тандем, када су Србин и Чилеанац стигли из Премијер лиге, али то није био случај ни код Мацарија, а ни код Манћинија.

За сада...

Поред фантастичног избора везиста, који неоспорно има у клубу, Манћини је наставио Мацаријеву праску да Медела користи на позицији дефанзивног везисте, где он јесте блистао током Светског првенства у Бразилу, али је играч таквог типа, прави "пит бул", можда донекле и компатибилан са високим Видићем. Но... Манћини свакако најбоље зна.

Има и оних који су видели мане у Немањином наступу.

"Био је сигуран, али се питам шта би било када би мање лопту додавао хоризонтално, а више директно у средину. Делује као да не ризикује довољно код пас игре и да изабере погрешну страну када се на тренутак отвори простор за дубљи пас", писао је један од репортера и можда донекле био у праву, али треба рећи и да је тешко играти са пуно самопоуздања са лоптом у ногама, када сте два месеца мењали само две столице - ону на клупи и ону у ВИП ложи.

Било је и оних који су, можда, мало и претерали у похвалама...

"У дану када је Лукас Подолски дебитовао за Интер у улози стартера, а Ђердан Шаћири добио овације због појављивања на клупи, главне улоге у победи над Ђеновом припале су двојици најконтроверзнијих фудбалера у првом делу сезоне, Немањи Видићу и Фредију Гварину. Њихови наступи подсетили су шта је заправо Интер имао у свом кампу, док је доводио појачања", писао је аутор текста и подсећао да су обојица изгледала потпуно деморализовано у већем делу сезоне, а да су заправо играчи светске класе.

"Одласком Мацарија и доласком Манћинија, прво због проблема са мишићима, а потом и због стварања тензије (аутор очигледно има сазнања о томе да је Видић био незадовољан, прим. аут), штопер из Србије био је опран у машини и остављен да се суши, као онај стари дрес који сви имамо и који смо превише пута носили на фудбал. Био је спреман бацање. Али, суспензије Ранокије и Жезуса, стандардних у 11, натерале су Манћинија да отвори ормар после два месеца, још од утакмице Интер - Верона 2:2 и да пронађе протагонисту који је био означен као проблем", пише и наставља.

"Имао је шта да види. Упркос томе што је Манћини био изричит да ће рачунати пре свега на Италијана и Бразилца, због чега је Србин патио, он је изашао на терен и подсетио све да и даље има и знање и снагу, због којих заслужује шансу. Нарочито због тога што се Интер, у међувремену, вратио на игру у линији, коју он најбоље познаје".

"Иако је било потребно да стргне прашину, показао нам је класу, која га је учинила капитеном Манчестер јунајтеда. Ранокија и Жезус имају због чега да буду забринути", констатује на крају текста.

Можда је Видићу баш то било потребно, да одигра такав меч, да осети подршку јавности у земљи у којој је са 33 године био "клинац"... Да игра, није и неће заборавити.