Истражити убиства и нестанке новинара

Друштво новинара Косова и Метохије и Удружење новинара Србије затражили су данас од УНМИК-а, Еулекса и приштинских институција да спроведу истраге о убијеним и несталим новинарима током 1998. и 1999. године и казне кривце.

У заједничком саопштењу, Друштво новинара КиМ и УНС траже од надлежних међународних и приштинских институција да поступе по препорукама Саветодавне комисије за људска права Уједињених нација у Приштини, издатим после утврђивања бројних пропуста у вези са убијеним и несталим новинарима на Косову и Метохији.

Ова удружења новинара истичу да су јасно установљени пропусти у полицијском и правосудном раду УНМИК-а и драстична кршења Европске конвенције о људским правима у случајевима несталих и убијених новинара.

"Показало се да за киднаповања и убиства није спроведена чак ни минимална истрага, а у случајевима где су постојали сведоци и указано на потенцијалне починиоце нико од њих никада није саслушан", каже се у саопштењу еснафских удружења.

ДНКиМ и УНС позвале су Специјалног представника генералног секретара УН да јавно саопшти шта је урадио по објављивању оваквих закључака Саветодавне комисије УН.

Међународне полицијске снаге и правосуђе поседовали су евиденцију о киднаповању дописника "Политике“ и "Јединства“ Љубомира Кнежевића, радника РТС-а у Приштини Мила Буљевића, новинара српске редакције Радио-телевизије Косова Маријана Мелонашија, али ништа нису предузели како би се сазнала њихова судбина, наводи се у саопштењу удружења.

Саветодавна комисија за људска права је у случају киднаповања Кнежевића 6. маја 1999. у Вучитрну навела да је посебно забрињавајуће да се у полицијској документацији помињу два могућа починиоца и указује на још деветоро осумњичених, али да полиција није ни покушала да те особе испита, каже се у саопштењу.

Буљевића су према сведочењу очевидаца 25. јуна 1999. године у Приштини киднаповали људи у униформама ОВК, док се за киднаповање Маријана Мелонашија наводе два датума 6. односно 9. септембар 2000. године и да се полиција први пут заинтересовала за тај злочин 2005. године када је само унела податке у своју базу и затворила случај, наводи се у саопштењу УНС-а и ДНКиМ-а.

Како се наводи, Комисија истиче да полиција није посетила Мелонашијев дом у Приштини нити отишла на његово радно место РТК, испред којег је киднапован. Истрага је изостала упркос вероватноћи, како каже Комисија, да се ради о "политички мотивисаном насиљу“.

На резултате истраге о истрази коју ради Комисија чека се у случају убиства Александра Симовића, новинара и преводиоца који је нестао 21. августа 1999. године у Приштини и чији је део посмртних остатака пронађен у селу Обриње код Глоговца.

ДНКиМ и УНС позивају Саветодавну комисију за људска права да, иако је рок за жалбе истекао, посебан напор уложе и детаљно истраже кршење људских права поступањем полиције и правосуђа на Косову у случају нестанка новинара Радио Приштине Ранка Перенића и Ðура Славуја 21. августа 1998. године и убиства фоторепортера Момира Стокуће 21. септембра 1999. године.

Комисија препоручује УНМИК-у да од Еулекса и других надлежних органа на Косову тражи да се кривичне истраге спроведу, починиоци процесуирају, јавно призна одговорност УНМИК-а за неефикасност истрага, извини породицама и да им се исплати правична надокнада за причињену патњу и душевну бол, наводи се у саопштењу.

Друштво новинара Косова и Метохије и Удружење новинара Србије сматрају да је потребно да се о пропустима УНМИК-а и укупним налазима Комисије говори и у Савету безбедности Уједињених нација.