Анализа: Досије Барса - Мес(и) qуе ун цлуб!

Како је сложна каталонска „секта“ од тоталне перфекције упала у вртлог сплетки и дошла у хаос ситуацију те би наредног лета могла да оде на потпуни ремонт и каква судбина чека нервозног газду Месија.

Фудбал 08.01.2015 | 23:40
Анализа: Досије Барса - Мес(и) qуе ун цлуб!

Барселона је изгубила од Реала и све је пошло дођавола... Да је којим случајем реч о неком пресудном Ел класику у мају, овакав епилог можда и не би био изненађење.

Али проблем је што је Барса изгубила меч од РЕАЛ СОСИЈЕДАДА на половини сезоне!? У таквим клубовима се такве ствари не дешавају после таквих пораза.

Да је победила, Барселона би била прва на табели Примере. Уз прво место у групи у Лиги шампиона испред ПСЖ-а и Ајакса и стандардно место у осмини финала Купа краља, то је биланс какав би сваки сосиос Барсе радо потписао уочи почетка сезоне. Где ћете боље у најјачој лиги Европе? Уз статистички најбољу одбрану Европе и атомски напад који попут вулкана може да прокључа сваког часа, нико нормалан ту не би видео проблем и не би имао шта да придикује. Али пораз од Реал Сосиједад је био окидач за експлозију у Каталонији. Изнео је на површину све сплетке и злу крв који су се минулих година таложили на Ноу Кампу.

Ако је неки клуб претходних сезона био пример јединства и аутоматизма, онда је то била Барса. Владао је готово „секташки“ приступ према којем свако ко не мисли исто и ко се не повинује давно успостављеним Кројфовим канонима – једноставно није добродошао. Све је било испланирано до ситних детаља, а трофејни музеј је полако постајао тесан.

Процват је започео доласком Ђоана Лапорте 2003. после очајног мандата сјајног потпредседника, али лошег председника Ђоана Гашпара. Лапорта је у оквиру групе Плави слон направио дрим тим функционера који имају јасан циљ како да скрешу трошкове и направе од Барсе ултрапрофитабилни бренд. Сандро Росељ је дошао из Најкија, маркетинг генијалци Феран Соријано и Марк Ингла су напустили успешне приватне фирме и посветили се клубу. Креиран је слоган „Пример, ел Барца! (Барса на првом месту)“. Лапорта убедљиво побеђује Луиса Басата на изборима и прави чистку у фотељама. Нуњезови диносауруси су коначно капитулирали. Матора гарда је збрисана. Што се спортског сектора тиче, Лапорта је отишао на ходочашће код Јохана Кројфа. Никада није крио да му је Кројф био духовни отац, ишао је код њега по мишљење и то је био разлог Рајкардовог довођења. Кројфов ђак из Дрим тима Ћики Бегиристајн је преузео улогу спортског директора. Роналдињо је био први велики потез. И то у тренутку када је прва мета Дејвид Бекам изабрао Реал пре Барсе. Дињо се испоставио као најбољи план Б у историји фудбала. Росељ је знао како са „својим“ Најкијем да искористи сав маркетиншки потенцијал бразилског чаробњака. Барса и Р10 постају фудбалски бренд број један, а Рајкардова екипа тада игра спектакуларан фудбал који доноси армију нових навијача на свим континентима. Милиони само капљу у клупску касу.

У лето 2005. уследили су први потреси када је Росељ с Бертомеуом и својом екипом окренуо леђа Лапорти. Можда је јабука раздора била и политика. Лапорта је на првим изборима почистио Луиса Басата, екстремистички настројеног сецесионисту блиског неким опасним групама из каталонског подземља. Иако је Лапорта важио за присталицу каталонске независности, очигледно није био довољно уверљив и десничарски настројен у тим ставовима. Још када је откривено да је у клуб увео Алехандра Ечеверију који је у прошлости подржавао фондацију Франсиска Франка, Лапорта је дефинитивно изгубио поверење сецесионистичке елите у Каталонији. Росељов одлазак га ипак није повукао на дно. Роналдињо и Ларсон су донели Лигу шампиона. Навијачи су тада обожавали Лапорту који у иделаном тренутку без противкандидата на изборима започиње други мандат.

Сви око њега су радили перфектан посао. Довољно је рећи да је Соријано утростручио приходе и да је клупски дефицит од седамдесет милиона годишње прерастао у суфицит од сто милиона евра. Росељ је поставио стандарде у заради од ТВ права, а Ингла натерао Ауди, Телефонику, Бетендвин, Тошибу и остале гиганте да се утркују ко ће дати више новца Барселони.

Али Лапортин харизматични, лидерски стил се некима није свидео. Покупио је сву славу за себе и почела су превирања. У лето 2008. Лапорта доживљава други опозициони удар, али и овога пута излази као победник. Феран Соријано и још неки чланови управљачког борда су изгубили и поднели оставке. Утицај Кројфа на Лапорту је постајао све већи, али тада у време друге кризе им се небо отворило и заједно су донели историјску одлуку именовањем Пепа Гвардиоле за тренера. Кројф је у свом некадашњем миљенику и продуженој руци на терену видео идеалног наследника који ће применити његову доктрину.

Гвардиола је раскрстио са Роналдињовом генерацијом и лансирао Месијеву. Барсина тики-така тада дрма Европом, а Реал и Роналдо могу само да гутају прашину. У првој сезони Пеп и Меси су освојили све! Лапорти тада истиче мандат и као најуспешнији председник у историји клуба мора да напусти фотељу. Последњи Лапортин потез у лето 2010. године је и један од најконтровезнијих. На наговор Кројфа је мењао Етоа и педесет милиона евра за Златана Ибрахимовића.

На изборе излазе Лапортина прва (Росељ и Бертомеу) и друга (Ингла и Соријано) опозиција. Росељова екипа је победила и заузела челне позиције у клубу.

Свестан шта се дешава на изборима, ногу је за Лапортом повукао и спортски директор Бегиристајн. Две године касније је заједно са Фераном Соријаном после неуспешног „бушења“ Росељове управе за огромне паре отишао у Манчестер Сити.

Како је све функционисало тако беспрекорно Росељ и екипа нису могли, а ни смели било шта да промене. Одласком Лапорте, Меси и Гвардиола постају већи и јачи од свих у клубу, па и од новог руководства. Прилично чудно за клуб чији је мото „Мас qуе ен цлуб.“ Захваљујући Гвардиолином утицају, функцију спортског директора је од Ћикија преузео Зубизарета иако то није било по вољи Росељовим најближим сарадницима. Епилог смо видели пре неколико дана...

Доласком Росеља ограничен је Кројфов утицај. Росељ не може да смисли Кројфа и једна од првих одлука је била да му одузме титулу почасног председника, након чега је Кројф рекао да више неће крочити на Камп Ноу док је „та банда тамо“. На тај начин се и Пеп лагано истргао из Јохановог челичног загрљаја и добио потпуну аутономију. Ученик је надмашио учитеља у којем је тада куљала сујета.

Гвардиола је постао хит, а Меси владар Европе. Ни долазак Муриња у Мадрид не успева довољно да уздрма темеље каталонске империје.

Али Меси полако почиње да једе клуб изнутра. Због њега је чак и Ибра вишак и мора да се спакује. Гвардиола тада пристаје да све подреди Месију. Показује да је генијалац, јер би само лудак у било којој причи жртвовао Месија. Оличење Ла Масијине доминације. Па макар и због Ибре.

Пеп је био једини тренер који је знао да „хендлује“ Месијем. Довољно интелигентан и лукав да му храни сујету, али и да извлачи оно најбоље из њега. Знао је Пеп када сме лагано да притисне Аргентинца, али се никада није усудио да гради ауторитет у екипи преко леђа најбољег игача. Лименка кока-коле је повукла границу у свлачионици и показала да је Меси газда. Он може оно што му се прохте, па чак и да пије кока-колу када остали не смеју. Уосталом, ако на страну ставимо Пепа и његов начин, једини тренер који је био већи од Месија и којем Лео није смео да поставља правила је Марадона. Сви знамо како се то завршило... Ни Пеп није могао више од четири године. Није упао у замку самозадовољства и ласкања већ је донео праву одлуку да напусти клуб после величанствених резултата и првог озбиљног ударца од Муриња.

Када је Гвардиола отишао, Месијев утицај је постао неограничен. Изнад њега није било више никога. Али оно што је савршено функционисало код Лапорте, Соријана, Бегиристајна и Гвардиоле почиње да се распада код Росеља. Покојни Тито Виланова није могао да изнесе такав терет и нажалост није имао ни довољно времена. Наставио је Пеповим стопама, вратио круну у Примери, бацио Каталонију у транс када је против Левантеа заиграо са 11 играча из Ла Масије, али га је опака болест спречила да покуша да надмаши учитеља. Убрзо су ствари отишле толико далеко да је клуб именовао Месијеву жељу Тату Мартина за тренера! Пројекат који се завршио прилично неславно. Занимљиво, сардању су убрзо наставили у репрезентацији Аргентине.

Истовремено Росељ и компанија сами себе сахрањују неким глупим потезима. Муљање с Нејмаровим трансфером је на крају коштало Росеља и оставке, па је Бертомеу преузео клуб. Човек из кошарке је преузео фудбалског дива! То је значило и гиљотину за Зубизарету. На жалост славног Баска, ни он није дао много повода да добије подршку у рату са Бертомеуом. Колико је он заиста имао утицаја у свим тим трансферима, тешко је проценити. Али историја је записала и у његовом ЦВ-ју ће стајати да је потрошио преко деведесет милиона евра на Афелаја, Адријана, Фабрегаса, Санчеза и Сонга. Мега куповине попут Виље, Нејмара или Суареза су ипак биле одлуке које су велики клупски пројекти. Четири године је Зуби безуспешно трагао за штопером и Барса је често доживљавала и бламаже у тим потрагама, да би се све завршило довођење Матјеа и Вермалена за тридесет милиона! У последњих годину-две је занемарена и Ла Масија, Барсина деца су се расула по белом свету, а посебно болан ударац за Каталонце је када виде како су после одласка проиграле неуспешне аквизиције Санчез и Фабрегас. На крају, клуб је дошао у ситуацију да оба десна бека (Монтоја и Алвес) могу да иду без обештећења. А Барса то не може да покрије јер су је забрањене нове куповине.

Зубизаретин избор је био и његов дугогодишњи саборац Луис Енрике. Росељ је једва прогутао тај потез. После дебакла са Татом Мартином, можда је Зуби тражио некога са чвршћом руком. Пргави Лућо се уклапао у профил и плус је човек из Барсине куће.

Али Месијев праг толеранције је много мањи него раније. Реал Мадрид је од клуба где је Мурињо подизао температуру и где су играчи били подељени на кланове, доласком Анчелотија постао сложна и хармонична средина. Ситуација се окренула за 180 степени на релацији Мадрид - Барселона. Највише на штету Месија. Роналдо је прво прекинуо његову доминацију и узео Златну лопту, потом је Реал освојио Лигу шампиона, па су му Немци узели и Мундијал, а сва је прилика да ће му Роналдо узети још једну позлаћену лопту. Превише губитака и болних момената за великог шампиона какав је Лео. Последње што му је било потребно је тренер који ће заводити дисциплину. Почела је још једна сапуница на Ноу Кампу и зла крв је опет проврила.

У Сан Себастијану је све експлодирало, иако је меч имао сјајну увертиру за Каталонце после толико чеканог пораза Реала на Местаљи. Енрике је уочи зимске паузе дао јужноамеричким фудбалерима бонус од три слободна дана у односу на остатак тима јер их наредног лета чека Копа Америка. Међутим, Суарез и Маскерано су за разлику од Месија, Нејмара и Алвеса одбили пнуду и појавили се на тренингу 30. децембра са екипом. Можда је Луис Енрике покушао да направи неки тест и провери поверење својих играча. Углавном, урадио је то на погрешан начин у једном од најгорих момената. На стадиону Аноета на којем Барса није победила у претходних пет гостовања и где је овога пута могла да добије прво место на табели, Лућо је одлучио да весла узводно оставивши Месија, Нејмара, Алвеса, Пикеа и Ракитића на клупи. Наравно, једино је због Месија на крају испао проблем. Психолог екипе (којег је довео Енрике) после меча је хтео да разговара са Леом и одбијен је на нимало пријатан начин. Да би Аргентинац потом „запратио“ Челси на Инстаграму и сутра због „стомачних тегоба“ пропустио тренинг! Прича у коју нико није поверовао и која је изазвала општу панику у Каталонији. Бертомеу је једва чекао кикс да коначно отпусти Зубизарету, али га је на крају снашла лавина каквој се није надао. Ако Зубизаретин одлазак може некако да објасни, како онда објаснити и одлазак легенде Пујола? Лоша атмосфера која влада у клубу се потпуно пренела на екипу, а староседеоци Ћави, Инијеста и Бускетс су покушали да смире ситуацију и организовали састанак на којем су поручили председнику да „Меси мора да буде срећан“. Уосталом, тренер је умео и њима и Пикеу да стане на жуљ ове сезоне константним ротацијама.

Бертомеу свакако није фан Енрикеа, а већ сада може да се одбројава до када ће Лућо издржати на клупи Блаугране. Међутим, име његовог наследника неће бити Бертомеуова брига. У последњим анкетама, „човек из кошарке“ је најомраженији председник у историји Барсе. Расписао је изборе и полако завршава своју неуспешну мисију иако ће се следећег лета опет кандидовати. Уз њега се очекују још три кандидата. Миљеник навијача и фаворит Ђоан Лапорта, затим Лапортин некадашњи сарадник Агусти Бенедето и Росељов „тројанац“ Тони Фреића. Исте струје се и даље боре за превласт док Барселона пати. За претходне две године су освојена само два трофеја. Ко год да буде нови председник, очекује га брдо посла. Попунити трофејну салу, довести новог диркетора и новог тренера, оставити екипу конкурентном упркос забрани тансфера и што је најважније: решити ситуацију са Месијем!

Барсин најбољи играч има уговор до 2018. године и нереално је очиквати да оде из клуба у наредних годину и по. Мало је клубова који могу да га приуште, а ту је и финансијски фер-плеј. Гвардиола и Бајерн би могли нешто да покушају уз помоћ Адидаса, Соријано, Бегиристајн и кум Агуеро би могли да покушају да га намаме у Манчестер Сити, али најреалнија опција је да ипак остане у Барси.

До сада није показивао жељу да оде из Каталоније, а тренутна љутња је само упозорење да Енрике може да тражи клуб за следећу сезону. Ако се Лапорта опет врати у клуб наредног лета, отворена су врата и за повратак Гвардиоле 2016. године, а онда би и Месију све било потаман.

Барса до тада мора да покуша да извуче нешто од актуелне сезоне. Једина добра ствар за њих је што су за разлику од Бајерна, Реала или Челсија, они далеко испод својих лимита у досадашњем делу сезоне. Ако прораде, Каталонци могу да изазову ураган. Прва шанса је меч са најтежим ривалом Атлетиком у наредном колу. Ривал није могао да буде компликованији. Симеоенов Атлетико који Барса није ниједном победила у шест мечева прошле сезоне и којем Меси није дао ниједан гол у тих шест дуела. Или ће Барса прорадити или следе тотални крах и летњи ремонт.

Коментари / 0

Оставите коментар