Анализа: Јесу ли Нијемци ''убили десетку''?!

Стравичан пад креативних пасова последњих сезона у најбољим европским лигама. Питате се где су нестале десетке? Зашто нема клинца који подсећа на Тотија, Зидана, Руи Кошту, Рикелмеа... 

Фудбал 05.01.2015 | 10:00

Појела су их брза и моћна крила, којима нема потребе гуркати нестварне лопте које имају очи, већ им једноставно дотурите лопту у ноге, а онда они на боку решавају ситуације један на један, један на два, без неких већих проблема. Још ако погледамо статистику и схватимо да ти пасови иза одбране врло често могу да се претворе у убојит контранапад противника, онда нам је јасно зашто се више клинци не грабе за десетку, већ за седмицу.

Игра се значајно убрзала, и нема више ни времена ни простора, да екипа трпи једног мајстора за којег десеторица трче и чекају да он направи један потез и реши утакмицу. То су први схватили, наравно, Немци. У сезони 2009/2010, откад смо успели да пронађемо податке за овај сегмент игре, у Бундеслиги је просечно по једном колу комплетирано свега 29 таквих пасова. Када упоредимо ту цифру са рецимо Серијом А, где број успешних додавања достигао 100, видимо јасну разлику у начину игре. Те сезоне је чак и у Премијер лиги и Примери број био значајно већи у односу на Бундеслигу, па су Енглези догурали до 71, а Шпанци до 79 успешних додавања.

У Премијер лиги, је тренд опадања био константан. Од 71 по једном колу, Енглези су догурали до 23 ове сезоне, или ако вам је драже свега 2,3 паса у простор по утакмици! Лидер је сем у прошлој сезони (када је Суарезов и Роџерсов Ливерпул газио), увек био Арсенал. Топџије су у Премијер лиги рекордних десет пасова у простор по утакмици забележили у сезони 2010/2011 и тада су завршили на четвртом месту.

Да није било Гвардиолине фантастичне Барселоне, слична судбина би задесила и Примеру, али је Барса у сезони када је освојила триплету (10/11), просечно бележила 12 пасова у простор по утакмици, док је наредне сезоне премашила и тај учинак, те дошла до 13 по утакмици. Онда је отишао творац тики-таке, и бројке су вртоглаво кренуле да падају. Данас је Примера на првом месту када су у питању четири најјаче лиге, са сиромашних 30 пасова у простор по једном колу, или три по утакмици. Барса је и даље лидер са свега четири таква паса.

Италијани су се најдуже опирали овој револуцији. У сезони 09/10 просек на нивоу утакмице био је десет пасова у простор. У наредне две сезоне одржан је тај тренд па се дошло до бројки 9,7 и 9,9, да би већ 12/13, нагло пао на 7,1, а онда потпуни пад. Прошле сезоне је просек био свега 2,6, а ове је за длаку бољи - 2,7.

А Немци? Немци су одавно знали шта је будућност фудбала. У сезони 09/10, у Бундеслиги је комплетирано 29 пасова у простор по колу или 3,2 по утакмици. Значајно мање него у било којој од осталих лига. Сличан просек је одржан до ове сезоне, када је достигао рекордних 14 по колу, што значи мање од два паса у простор по утакмици!

Па ако вам треба кривац, ако жалите за десеткама, за мајсторима, будите слободни да мрзите Немце, до бола рационалне Немце, којима је било толико мука тих ризичних пасова који често не прођу, па су их у складу са својим карактером, једноставно одстранили из употребе. Ни Гвардиола није успео да промени тај сегмент игре који су очигледно сви у Европи прихватили, иако тако на прву лопту не изгледа, па Бајерн није успео да пребаци бројку од два успешна паса у простор по утакмици, упркос начину игре који гаји Каталонац.

Краљ овог, већ можемо да кажемо, изгубљеног сегмента фудбалске игре је Сеск Фабрегас. Франческо Тоти је дуго успевао да му парира, а сада му је главни конкурент Лео Меси. Шпанац је ипак увек међу најбољима. Само у сезони 11/12 није био на врху Лиге у којој игра по броју тачних додавања у простор, када га је надмашио баш Лео Меси, са просеком од 1,5 по утакмици. Интересантно, то је чини се магична бројка коју нико ускоро неће успети да пребаци, с обзиром на нестанак оваквог начина програвања, а успели су да је достигну само Тоти и Меси у сезони 11/12, и Сеск Фабрегас сезону пре.

Стога, када Меси и Фабрегас оду у пензију, питање је да ли ће ико успети да их наследи. Још веће питање је да ли ће бити потребе, јер тренери данас на лопте које имају очи гледају са прекором, док су се некад топили када онај мали, жгољави, са бројем 10 на леђима, провуче пас кроз петорицу.

Времена се мењају.