Знате ли ко су свјетске силе у женском фудбалу?

Женски фудбал страховито је напредовао у последњој деценији, али и даље по многим аспектима заостаје за мушким. Иако су националне лиге, светска и европска првенства јача из године у годину, однос према овом спорту у две конкуренције је знатно другачији. Док фудбалери, чак и они просечни, зарађују милионе у клубовима широм света, судбина њихових колегиница много је тежа. Велики спонзори окренути су звездама које доносе профит, али и сами фудбалски савези не обраћају довољно пажње на женске секције.

Фудбал 04.01.2015 | 23:40

Већ смо писали о Бразилки Марти, можда и најбољој фудбалерки у историји ове игре, која је покренула талас борбе за “женска права” у фудбалу. Женски Пеле, или ‘Пеле у сукњи’ како је прихватио сам О Реи, веома брзо је дошла до позиције у којој је могла да утиче на многе. Своју акцију почела је 2004. године, после коментара председника ФИФА Сепа Блатера, да би фудбалерке требало да носе уске шортсеве. Она није толико пажње обраћала на начин одевања девојака које се баве спортом, али није желела да их фудбал “претвори” у мушкарце.

Десетак година касније ствари изгледају много боље него с почетка Мартине каријере – на читавој планети женски фудбал одлично је организован, европска првенства и Мундијали привлаче све више пажње, а и све већи број младих девојака почињу да тренирају, чиме се појачава конкуренција и квалитет расте.

Година пред нама доноси нам седмо Светско првенство по реду, које ће од шестог јуна до петог јула бити одржано у Канади. Турнир ће се играти у Ванкуверу, Едмонтону, Винипегу, Отави, Монтреалу и Монктону, а финале је заказано на стадиону ‘БЦ Плејс’ у Ванкуверу. Први пут после 19 година промењен је систем такмичења, па ће уместо досадашњих 16, наступити укупно 24 репрезентације. На завршном турниру титулу брани селекција Јапана, а репрезентативки Србије неће бити јер нису успеле да изборе пласман кроз квалификације.

Јапан – могу ли да понове сензацију?

Јапанке су 2011. направиле праву сензацију у Немачкој, а већ пласман у четвртфинале са скором 2-0-1 у групи био је успех. Тада је екипа коју је селектор Норио Сасаки одлично укомпоновао показала да може ићи до краја – са 1:0 избачен је домаћин такмичења голом Марујаме почетком другог продужетка (1:0). У полуфиналу је почишћена Шведска резултатом 3:1, а онда је уследила финална драма у Франкфурту. Сједињене Државе водиле су са 2:1 од 104. минута, али је Хомаре Сава изборила пенале затресавши мрежу Американки три минута пре краја сусрета. Очајни шутеви противница у пенал серији омогућили су им је да по први пут подигну пехар намењен првакињама света.

Колики су успех играчице ове азијске земље направиле говори чињеница да су до тог тренутка само једном прошле групну фазу на Мундијалима, да никада до тада нису освојиле Азијски куп, а да им је четврто место на Олимпијским играма био максимум. Хомаре Сава била је најбоља играчица и стрелац турнира, а захваљујући фантастичној години добила је и Златну лопту. Признање није заобишло ни тренера Сасакија, који је у избору ФИФА проглашен за тренера године. Ношене овим успехом фудбалерке Јапана дошле су до титуле на Азијском купу, као и сребрних медаља на Олимпијским играма у Лондону и Азијским играма.

САД – олимпијске шампионке у походу на СП

Најуспешније репрезентације на светским првенствима су Немачка и САД са по две титуле, али Американке имају чак четири злата на Олимпијским играма. Изабранице Џил Елис троструке су узастопне олимпијске шампионке, док су пехар на СП освајале у последњој деценији 20. века (1991, 1999). Пре три и по године стале су на корак од циља, што је било велико разочарање за целу генерацију, која ће у Канади имати последњу шансу да се упише у историју.

На северноамеричком континенту женски фудбал почео је 1985. године, под селектором Мајком Рајаном, водивши тим на Мундијалиту. Њега је наследио Енсон Доранс који је већ шест година касније донео злато на СП у Кини. САД се прошетала до титуле без пораза, а у финалу је савладана Норвешка са 2:1. Јунакиња је тада била Мичел Екерс која је била двоструки стрелац, а на крају покупила и Златну копачку са 10 датих голова. Након Доранса, великих успеха на клупи женске селекције Сједињених Америчких Држава имао је Тони ДиЧико – за четири године везао је злато на ОИ, и бронзу и злато на СП.

Американцима је посебно драго најсјајније одличје на Играма у Атланти '96, као и прво место на првенству света три године касније, такође на домаћем терену. Тада је у драматичној пенал завршници пала Кина, а утакмица ће остати упамћена по многим детаљима. Најзначајнији је онај да је постављен рекорд по броју гледалаца на једном мечу женског фудбала, који и даље важи. На стадиону 'Роуз боул' било је више од 90.000 гледалаца, што се убраја међу најпосећеније спортске догађаје икада. САД је славила са 5:4 у пенал серији, а након последњег поготка легендарна Бренди Честејн пала је на колена, скинула дрес и славила успех у спортском брусхалтеру. Та слика убзо је обишла свет, пошто се нашла на насловници магазина „Спортс илустрејтед“.

Некада сјајне Кристин Лили (једина са пет наступа у финалима СП), Мију Хем (двострука најбоља играчица света 2001, 2002), Тифени Милбрет, Џули Фауди наследиле су Кристи Рампоун, Еби Вамбах, Хедер О'Рајли и по мишљењу многих најлепша фудбалерка на свету Хоуп Соло. Оне су, предвођене Швеђанком Пиом Саундхаге наставиле са успесима које је започела претходна генерација, што је резултирало трима победама на Олимпијским играма.

Последње у низу, у Лондону пре две године биле су посебно драматичне. Мало је фалило да испадну у полуфиналу од Канаде, али су стигле до борбе за титулу голом Алекс Морган у 123. минуту, што је и даље најкасније постигнути погодак у историји женског фудбала. У финалном сусрету пред 80.203 гледалаца на 'Вемблију' (рекорд ОИ), уследио је реванш Јапанкама за пораз на Светском првенству годину дана раније, а резултат је био 2:1. Оба гола постигла је невероватна Карли Лојд која је тако постала прва жена стрелац у два узастопна олимпијска финала.

Успеси националног тима утицали на развој клупског фудбала, па у овом тренутку све девојке са репрезентативног списка играју у домаћем првенству. Велики проблем за клубове из тог дела света, проузрокован чистом географијом, јесте непостојање турнира које ће укључивати више држава, као што је пример у Европи.

Бразил – колико могу без Марте?

Иако је до прошле године у екипи била најбоља играчица у последњој деценији, женски ‘Селесао’ током историје није имао ни близу успеха као мушкарци. Док су Бразилци петоструки шампиони света, Бразилке никада до сада нису ишле до врха, а само су по једном освојиле бронзу и биле у финалу. Било је то на споменутом првенству у Кини, али ни резултати на другим такмичењима нису за похвалу када се узме у обзир земља из које долазе.

На Панамеричким играма два пута су биле најбоље и једном вицешампионе, док на олимпијским играма имају скромне две сребрне медаље у историји. Наредне летње Игре биће одржане у њиховом Рио де Жанеиру, што ће бити права прилика да пред домаћим навијачима исправе све неуспехе из прошлости.

Немачка – најбоље у Европи, да ли и на свету?

Баш као и у мушком фудбалу, Лига шампиона највеће је годишње такмичење које напредује из сезоне у сезону. Актуелни шампион је Волфсбург који је у спектакуларном финалу савладао Тиресо резултатом 4:3 и одбранио титулу из 2013. Шведски клуб водио је са 3:1 захваљујући феноменалној Марти, али су Фаист и Милер Немицама донеле велико славље. Тим Ралфа Келермана потврдио је доминацију ове земље у Европи, чији тим је чак осам пута за 13 година освајао ЛШ. Интересантно је да само у два случаја немачки клуб није играо у финалу УЕФА женског Купа и Лиге шампиона (2003, 2007). У Лисабону, где су ‘Вучице’ освојиле последњи пехар била је и репрезентативка Србије Јована Дамњановић, која је већ у првој сезони у иностранству дошла до највреднијег трофеја.

“Улагање у спорт је оно што одваја Немачку. Од селекције, тренинга, квалитета такмичења, до континураног развоја играча који пружају клубови. Тешко је објаснити у Србији како све функционише – када неко дође он је најважнији клубу, нико други. Цео клуб је усредсређен на помоћ играчима и то је основни задатак. Инфраструктура је невероватна, а у прилог томе говори чињеница да ћемо од ове полусезоне играти на новом стадиону. Њега је град изградио само за женски фудбал и вреди 28 милиона евра! Све то показује колико су способни и желе да улажу у женски спорт. Сваки тренинг покрива макар по један новинар. Сваког дана у новинама постоји минимум једна страна о женском фудбалу и најновијим вестима, информацијама, анализама противника, учинком репрезентативки итд…”, рекла је Дамњановићева у интервјуу за Б92.

Уређен систем, транспарентно пословање и одрживи план женске Бундеслиге (баш као и у мушком фудбалу) уздигли су и репрезентацију ове земље до самог врха светског фудбала. У прилог томе говори чињеница да само три репрезентативке не играју у првој лиги своје земље – две су у Пари Сен Жермену, а једна у Шведској.

Резултат је очигледан – невиђена доминација како на старом континенту, тако и на светском нивоу. Било би излишно одвајати сваки успех понаособ, довољно је рећи да су двоструке шампионке света и осмоструке првакиње Европе. Први пут су 2003, у Сједињеним Државама, подигле пехар са Мундијала, захваљујући златном голу Није Кинцер у 98. минуту против Шведске. Четири године касније уследила је одбрана трофеја у Кини, а у финалу је пао славни Бразил резултатом 2:0. Тада су за ‘Селесао’ биле кобне рекордерка Биргит Принц и Симон Лодер. Сада су потпуно окренуте Канади која би могла да буде место крунисања новог-старог краља и тренутно прве рперезентације на ранг листи ФИФА.

До данас је одиграно 11 европских првенстава за жене, Немачка има осам титула јер на преостала три није учествовала. На последњих шест наступа завршавале су на победничком постољу, а редом су освајале Норвешку, Енглеску, Финску, Шведску, као и два пута турнире на домаћем терену.

Богату историју, још од прве утакмице женске секције Западне Немачке 1955, може употпунити само злато са Олимпијских игара, пошто је Немицама лимит до сада била бронзана медаља, и то три пута.

Највеће име у историји женског фудбала ове земље дефинитивно је Биргит Принц, која је рекордерка по броју голова и наступа за национални тим. Принц је три пута добијала Златну лопту, а такође дели прво место на укупној листи стрелаца Мундијала са Мартом, пошто су обе постигле по 14 комада.

Скандинавија – Норвешка фаворит из сенке, Шведска вреба шансу

Може се рећи да су једне од пионирки женског фудбала у Европи скандинавске земље, веома успешне пре почетка немачке доминације. Норвешка је 1987. организовала прво Европско првенство које је имало домаћина (једино пре тога се играло у више земаља и освојила га Шведска), и успела да дође до титуле тријумфом управо над Швеђанкама са 2:1. Две године касније Норвежанке су изгубиле у финалу од Немачке, да би после формирања европског шампионата стигле до новог пехара ’93. Међутим, ова нордијска земља највећи успех у женском фудбалу забележила је две године после тога, када се попела на врх света.

Оне су у комшијској Шведској биле толико убедљиве да су до титуле дошле примивши само један гол на пет мечева, уз укупну гол разлику 23:1. У финалу је побеђена Немачка са 2:0, а стрелци су били Петерсен и Рисе. Хеге Рисе освојила је Златну лопту за најбољу играчицу, а њена колегиница из тима Ан-Кристин Оренсен Златну копачку.

Феноменалну деценију заокружиле су 2000. године у Сиднеју, златном медаљом на Олимпијским играма. Провукле су се кроз групну фазу, у полуфиналу поново добиле Немице (1:0), а онда у последњем сусрету славиле поготком Дањи Мелгрен у 102. минуту са 3:2.

Док су њихове сусеткиње освајале најсјајнија одличја, Швеђанке су покушавале да се умешају у борбу, али осим првог такмичења ’84, најбољи резултат су им три друга места – 1987, 1995, 2001. Највећи успех на Мундијалима им је друга позиција у Сједињеним Државама, а Шведска може да се похвали и да је неколико пута била домаћих великих такмичења. Нова смотра ‘преко баре’ је прилика да се направи корак више, а први адут биће селекторка Пиа Саундхаге, која је претходно направила огроман успех са селекцијом САД.

Осим тога, ова држава има феноменалан клупски фудбал, што су тимови потврдили у Лиги шампиона. Шведска је дала двоструког шампиона и троструког вицешампиона ЛШ, екипу Умее, док су Ђургарден и Тиресо стизали до другог места. Финансијски проблеми одвели су Тиресо у стечај и порузроковали испадање у четврту лигу, па су сада многе играчице укључујући и Марту прешле у Росенгард, који предводи колону са чела. Росенгард је у ствари спој играчица Малмеа, Тиресоа и Росенгарда. Шведске екипе, иначе перфектно физички спремне, чврсте су и оријентишу се првенствено на дефанзиву.

У националној лиги играле су домаће играчице међу којима су Лота Шелин, Нила Фишер, Тереза Сјерган и Каролин Сегер, али и споменута Марта, Хана Љунгберг, Мами Јамагучи, Мичел Екерс и многе друге.

Много мање успеха имале су Данкиње – два трећа места и три полуфинала на европским првенствима, док на осталим великим турнирима нису имале запаженији резултат.

Енглеска – нови адут колевке фудбала

Женска фудбалска репрезентација Енглеске нада се да ће на Светском првенству у Канади следећег лета проћи мало боље од својих колега у Бразилу, који су такмичење завршили већ у групној фази. Фудбалерке Енглеске биле су застрашујуће импресивне у квалификацијама окончавши их са свих десет победа, од којих је посебно импресивна била она последња над Црном Гором, са великих 10:0. Постигле су укупно 52 гола (5, 2 у просеку) током квалификационих мечева, примиле само само један, али је хладан туш уследио на пријатељском сусрету са Немачком.

Немице су славиле са лаких 3:0, у првој утакмици коју је женска енглеска репрезентација одиграла на 'Вемблију' у оквиру актуелног циклуса. Велико интересовање владало је за овај дуел, на трибинама је било више од 55.000 гледалаца, али је изабраницама селектора Марка Сампсона, иначе Велшанина, терен показао да у Канади неће тећи све тако лако. Међутим, посета двоструког светског шампиона значајан је тренутак у развоју женског фудбала на Острву. Забележена је највећа посета још од Олимпијских игара 2012. и споменутог финала, када је 80.000 људи посматрало како екипа Велике Британије избацује славне Бразилке са највеће смотре.

Остатак Европе – много потенцијалних изненађења

Осим споменутих репрезентација европске квалификације за Мундијал у Канади донеле су нам још неколико екипа на које треба обратити пажњу. Швеђанке, Немице и Енглескиње имале су по максималних 30 бодова из десет утакмица, а исти такав скор забележила је селекција Француске. Екипа коју води Филип Бержеро релативно је нова на сцени и јуриће најбољи пласман у историји. За то ће се ослањати највише на фудбалерке Пари Сен Жермена и Лиона којих има 16 од 24 (из обе екипо по осам).

Поред Францускиња одличан скор у квалификацијама имале су екипе Шпанија и Швајцарска са по 28 од 30 бодова, као и Норвешка са бодом мање.

“Швајцарска је најпријатније изненађење. У Волфсбургу играју две Швајцаркиње, у немачкој лиги још неколико. Сви смо знали да имају добру репрезентацију, али нисмо да играју овако добро. Искрено сам мислила да можемо са њима да се такмичимо, али када смо изашли на терен то је било невероватно. Швајцарска може да буде велико изненађење на Светском првенству, али ни то ништа не значи”, додала је Дамњановићева.

После великих успеха мушког националног тима у прошлој деценији, на ред је дошао и женски фудбал у Шпанији. Већ неколико последњих година лига константно напредује, што показују све бољи резултати клуба у Лиги шампиона, пре свега Барселоне. Каталонке највећу борбу у домаћем првенству воде са женском секцијом Атлетико Мадрида, али су се укључили и Реал Мадрид, Севиља, Валенсија и Виљареал.

Барса, троструки шампион Шпаније, елиминисана је од каснијег шампиона Волфсбурга у четвртфиналу Лиге шампиона укупним резултатом 5:0 (2:0, 3:0). Учесника тог двомеча била је српска репрезентативка Јелена Чанковић, познатија као ‘Српска Роналдиња’, о којој смо писали крајем прошле године. Чанковићева, која се после једне сезоне вратила у суботички Спартак, истакла је да је ‘Блауграна’ направили велики успех тим резултатом, с обзиром на то да је женски фудбал у Шпанији још у развитку.

“У Шпанији је женски фудбал у развоју тренутно – улаже се много, али није то још на нивоу најбољих држава у женском фудбалу. Савез обраћа пажњу на женски фудбал, међутим интересовање је много мање јер је мушки и даље у првом плану. Већу популарност овај спорт има на друштвеним мрежама, док је у новинама и на телевизији много мање присутан. Неке играчице могу да живе само од фудбала, али неке имају још неки посао са стране, све зависи од случаја”, рекла је Чанковићева за Б92.

Србија – клупски фудбал гради јаку репрезентацију

Јелена је једна од најбољих наших играчица, али, нажалост, још неће имати прилику да осети чар играња на највећем турниру на свету. Србија је у трећој квалификационој групи заузело претпоследње, пето место са 10 бодова из исто толико мечева. Испред ‘Орлова’ су биле Швајцарска, Исланд, Данска и Израел, док је иза остала Малта. Српкиње су током покушаја да се пласирају на СП доживеле неколико тешких пораза – Швајцарска је славила са 9:0 и 7:0, док је Исланд такође девет пута затресао мрежу Сузане Нилсон, али је примио један гол. Најбољи стрелац Србије у квалификацијама била је Јелена Чубрило са три поготка, док су по два постигле Данка Подовац, Тијана Крстић, Весна Смиљковић и Јелена Чанковић.

Тако је наша селекција остала без првог пласмана на неко велико такмичење, пошто је од свог настанка пропустила сва европска и светска првенства, као и Олимпијске игре.

Први подаци о постојању женског фудбала у Србији говоре сежу још у двадесете године 20. века, али он није био ни близу данашњег изгледа, пошто је наша земља била део Краљевине Југославије. Мора се одмах рећи да организованих клубова и мечева у то време није било, морало је да се чека све до самог краја века. Женска секција престала је да постоји 1921. године, није је било ни током трајања Социјалистичке републике Југославије (1945-1991), да би у оквиру Савеза била поново формирана 1992.

До сада је репрезентација одиграла укупно 82 меча у оквиру квалификација за СП и ЕУРО, има скор од 32 победе, 7 ремија и 43 пораза. Иако тренутно заузима тек 43. место на ФИФА ранг листи, изабрану екипу селекторке Сузане Станојевић очекују године у којима ће моћи да се нада бољим резултима.

У прилог томе говори све већи број девојака у јаким страним клубовима, као јачање домаћих клубова који своје шансе траже у Европи. Све је почело крајем шездесетих година прошлог века, тачније ’69, када је основан ЖФК Слога из Земуна. Слога је најстарији женски фудбалски клуб у Србији и са три титуле и пет купова други најуспешнији, иза нишког Машинца.

ЖФК Машинац из Ниша остаће упамћен као најбољи фудбалски клуб у Србији, који је невероватном доминацијом стигао до 24 наслова шампиона наше државе, као и укупно 15 националних Купова. Основан је годину дана после Слоге, а током 44-годишње историје чак 12 пута је освајао дуплу круну. Седамнаест година после оснивања премешта се на нови стадион у Делијском Вису, предграђу Ниша, где и данас игра утакмице. Генерални спонзор 1991. године постаје Дуванска индустрија Ниш и добија у називу додатак „Цлассиц“ (Класик), али овај споразум је раскинут 2005. Нови спонзорски уговор потписује са Предузећем за путеве Ниш (ПЗП) 1. јануара 2007. и клуб у свом називу носи име овог предузећа.

Почетком деведесетих година дошло је до распада тадашње Југославије, а из политичких разлога, међународна заједница увела је санкције нашој земљи, од којих су спортске санкције погодиле спортисте, клубове, цео покрет физичке културе. Женски фудбалски клуб Машинац је заустављен у свом походу ка Европи јер су укинуте све могућности међународне комуникације. Из тих разлога је Управни одбор нишког клуба, по речима Перице Крстића, дошао на идеју да активира ранију понуду града да буде покровитељ турнира у женском фудбалу. Одлучено је да се овај турнир одржава у време “Филмских сусрета”, културне манифестације у Нишу, како би се спектакл проширио и на атрактивна спортска догађања. Ниш је тако добио “Наиссус куп” који је већ после неколико издања постао интернационални, а до данас је организован 18 пута.

Нишлијке су имале успеха у Европи, па су после неколико неуспешних покушаја у УЕФА женског купа (посебно 2002/2003 и 2008/2009) прошле у други круг у сезони 2004/05. Тада су у групи 5 завршиле на првом месту испрет Хибернијана, Рапид Веземала и Максимира, са максималних девет бодова, уз гол разлику 10:2. Уследио је пласман у прву групу друге рунде, у којој им је фалио само један бод за четвртфинале. Даље је прошла белоруска Бабрујшанка која је имала исти број бодова (4), али и бољу гол разлику – највише захваљујући убедљивом поразу Машинца од Умее у последњем колу са 8:0, и тријумфа над Крком из Новог Места (4:0).

Актуелни наследник јесте суботички Спартак, бивши Железничар и први шампион женске Суперлиге 1974/1975. Суботичанке су троструке узастопне првакиње Србије, а у последње две сезоне освајале су дуплу круну.

У сезони 2012/13 Лиге шампиона Спартак је по први пут успео да се домогне нокаут фазе, након што је на квалификационом турниру одржаном у Суботици заузео друго место. Наш представник био је у групи испред Софије и Парнуа и иза Казигурта, али је даље прошао као један од два најбоља друга тима. У шеснастини финала се састао са шведским Гетеборгом, али је поражен у оба меча – 1:0 код куће и 3:0 у гостима. Следеће сезоне у истој рунди такмичења поражен је од Росијанке са укупних 5:3, да би ове Спартак стао у групној фази у Осијеку као трећи, и поред невероватног тријумфа од 19:0 над Голијадором из Кишињева.

Осим споменутих екипа запаженију улогу на територији Србије последњих година играју Напредак из Крушевца (шампион 2006/2007), Црвена звезда (фузија са екипом ЛАСК Лазаревац) и ЖФК Шабац.

Женски фудбал у Србији убрзано напредује и не би било неочекивано да нас већ ова, актуелна генерација, обрадује пласманом на неко велико такмичење.