Додик поново баца прашину у очи народу

Додикова изјава да се залаже за ''предсједнички систем у РС'' је поново бацање прашине у очи народу. Он је свјестан да од тога нема ништа и та изјава служи искључиво као покриће за аутократску власт коју проводи већ девету годину у РС. У протеклих осам година је имао све полуге власти у својим рукама, а сада испада као да је проблем што није имао још више власти.

Ситуација је супротна јер је управо Додикова аутократска власт преко кадрова који су морали бити безрезервно послушни вођи, довела до јадног стања у којем се налази РС. То нас само утврђује у увјерењу да је веома опасно за народ да се сва власт концентрише у рукама једног човјека. И ближа и даља историја Срба на овим просторима је доказ да нас аутократско друштво не води у просперитет и будућност.

Свима је јасно да је идеја да предсједник РС истовремено буде и члан предсједништва БиХ неспроводива и да служи искључиво као Додиков покушај да каже да само он може да брани интересе РС, а да су сви остали страни плаћеници. Оваква политичка нервоза је последица резултата избора који су довели до тога да је Додик изгубио значајан дио политичког утицаја који је раније имао.

И Додиков напад на приједлог заједничке изјаве који је понудило Предсједништво БиХ је наставак политике напада на све што није политика конфликта у БиХ. Напада се сваки зрачак свјетла или назнака оптимизма.
Заједничка изјава је само декларација спремности да покушамо да изађемо из блата у које смо сви веома дуго заглибљени. То је најмање што је ЕУ могла тражити од БиХ и ми не видимо никакав проблем у приједлогу Предсједништва. Ја сам сигуран да ће и Додик на крају морати да подржи ту изјаву. У супротном би сам себе још једном дефинисао као кочничара било каквог напретка. Ми бирамо пут договарања око заједничких интереса, а не наставак даљих политичких конфликата који нас држе заробљене у прошлости.
Једини Додиков аргумент против изјаве је што он није учествовао у прављењу приједлога.

Додик је са Павићем и Ђокићем дефинисао свој приједлог заједничке изјаве који у први план ставља рјешавање тзв. хрватског питања. Тако Додик опет изиграва већег католика од Папе с обзиром да испада да је његова брига за статус Хрвата у БиХ декларативно већа чак и од бриге самог хрватског члана Предсједништва који је договарао заједничку изјаву.


Српска Демократска Странка