Видео: ''Проклет'' био Мајкл Џордан!

Кошарка 03.01.2015 | 16:40

Предивно јунско вече у Њујорку. Ноћ полако почиње да пада на неформалну престоницу света, а двадесетпетогодишњи Мајкл Смит, заваљен у удобну фотељу у свом тек купљеном стану, отвара лименку Бадвајзера и чека да почне НБА драфт.

Никси су на извлачењу освојили право на првог пика, па млади Мајкл заправо чека да комесар Дејвид Штерн изађе пред препун Фелт Форум (сада Медисон Сквер Гарден) и објави да је Њујорк изабрао Патрика Јуинга. Јуинга којег читав Њујорк чека као озебло сунце, наследника плејаде невероватних центара, Чемберлена, Расела, Џабара, који ће Никсима донети много радости у наредних петнаестак година. Све је већ испланирано, Њујорк ће поново бити најбољи на свету, добиће новог хероја, новог Вилиса Рида. Хаос у Фелт Форуму, не чује се ништа, Штерн једва да је изговорио име горостаса са Џорџтауна, а навијачи Никса су већ френетичним повицима направили толику буку као да су освојили шампионску титулу.

Задовољан осмех на лицу Мајкла Смита, који спокојно испија свој други Бадвајзер и планира да се што пре домогне унапређења како би могао да приушти боље место у арени. Ипак, не иде да најсветлије године Никса посматра са старог места испод Ц куле, свега десетак метара удаљеног од тоалета. Мораће некако да убеди господина Марка Рубина, да је довољно добро радио свој посао, те да је сасвим поштено да добије унапређење. Толико се трудио последњих пар година, решио гомилу досадних случајева, остајао небројено сати прековремено и сада је време да сва одрицања наплати.

Четири године касније, Никси су коначно спаковали прави тим. Јуинг је сазрео, један је од најбољих центара на свету, доминира у сваком погледу, Марк Џексон плеше по терену измишљајући немогуће асистенције, Чарлс Оукли делује застрашујуће опасан, а Њујорк је спреман за титулу. Коначно. У првој рунди плеј офа уништена је Филаделфија. Филаделфија са нестварним Барклијем, искусним асовима Морисом Чиксом и Роном Андерсоном – уништена! На ред су дошли Булси. Џордан и Пипен су и даље неуиграни, тек су победили своју прву плеј оф серију, Никси иду даље са лаганих 4-1 у серији упркос Џордановим сјајним партијама. „Могао би овај мали код нас, таман да трејдујемо Њумана и Вилкинса, иоанко су више него заменљиви. Какав би трио чинили Џексон, Џордан и Јуинг. Били бисмо непобедиви.“, размишљао је Мајкл Смит.

Уследило је паклено финале истока са Бед Бојсима. Детроит је савладан у епском окршају после седам утакмица, а матори истрошени Лејкерси, који су се некако измигољили са Запада, понижени у великом финалу. Титула се коначно вратила у Меку кошарке, поново се шампионски банер вијори под сводовима Фелт Форума...

Ипак је то био само сан. Мајкл Џордан је са својим Чикагом, пет пута елиминсао Никсе из плеј офа. Пет пута! Њујорк никада у својој историји није успео да пређе препреку звану Мајкл Џордан, а „његово летеће височанство” је у плеј офу против Никса просечно бележило 33 поена по утакмици! Мајкл Смит је заправо поново доживео кошмар који га прогања годинама...

Шок. Хладан зној се сливао са лица јадног Мајкла Смита који је по ко зна који пут сањао једно те исто. Поново та проклета ноћна мора. Јуче је напунио 54 године. На забави коју су му приредили најближи потајно је пожелео да Никси дођу до титуле, затворио је очи, замислио како Кармело Ентони прима трофеј намењен најбољем играчу финалне серије и заплакао. Пријатељима је рекао да плаче од среће. Плаче јер их све види на окупу, јер је мали Патрик (погађајте по коме је добио име) коначно завршио колеџ. Слагао је да су то заправо биле сузе радоснице. Слагао је опет. Хиљадити пут је сакрио због чега је заправо тужан.

Само он зна колико му је бола нанео тај проклети клинац из Бруклина. Чак је и рођен у Њујорку! Пет пута је добио Никсе у плеј офу тај проклети, немилосрдни, арогантни безобразник. А толико пута су Никси били надомак титуле, толико пута имали квалитет да оду до краја, али не. Није им дозволио. Он баш он. А и онај издајник Џексон. Па како му није било жао да их гледа како пате. Толико су волели тог Фила Џексона, како је само играо седамдесетих када су Никси освајали титуле, и да им тако забије нож у леђа...

Није се могло против њега. Једноставно није се ништа могло. Шта год да сте урадили он би увек победио у свему у чему је хтео. Све је уништио. Никсе, Мајами, Кавалирсе, Џезере, Пејсерсе, Хорнетсе, Сиксерсе. Уништио снове и каријере толико играча. Јуинг, Баркли, Мелоун, Стоктон, Кемп, нико од њих нема титулу, сви их третирају као обичне губитнике који су ето знали мало кошарке, а били су толико изузетни...

Уништио је и Мајкла Смита. Уништио му је живот, снове, натерао га да постане сујеверни исфрустрирани навијач који се плаши сваке следеће утакмице свог вољеног Њујорка. Уништио живот јадног малог Патрика, Мајкловог сина, који толико обожава Никсе, да је добио напад хистерије када су 2011. миљеници Њујорка осигурали плеј оф после шест сезона очајних резултата.

Све због оног проклетника који се чак и зове исто као господин Смит. Све због безобразног, арогантног, саможивог, препотентног, самозадовољног, генијалног, фантастичног, највећег победника којег је спорт икада видео – Мајкла Џордана.