Новица: Радо бих опет у Партизан!

Пре пет година је изабран за најбољег младог кошаркаша Европе, уследио је трансфер у Реал, игра на највећем могућем нивоу, али су све упропастиле повреде.

Кошарка 03.01.2015 | 14:00

Два пута се враћао у Србију, имао неуспешну епизоду у Немачкој, али сада у Турској доживљава кошаркашки препород.

Новица Величковић је један од наших најталентованијих кошаркаша, повреде су га спречиле да достигне очекивани врхунац, али нови почетак прави у једном фудбалском граду.

Све је изненадила његова селидба у Трабзон, град на Црном мору, који покушава да достигне турске кошаркашке величине Фенербахче, Галатасарај, Анадолу Ефес.

После Београда, Мадрида и Бамберга, Евролиге, светских и европских првенстава, неколико веома тешких година, Величковић у 2015. улази као препорођен човек.

“Мени је прошла година била веома тешка. Све те ствари које су ми се дешавале после повреде, и Бамберг и сличне ствари, нису ми уливало ништа позитивно, али повратком у Мегу, где сам имао простора и радио са Декијем вратио сам се на неки пут, вратио сам веру у себе. Моја одлука је можда неке изненадила, али мени се сведело и на месту је. Имају велике амбиције“, рекао је Величковић.

Трабзон је ушао са великим амбицијама у нову сезону, поред Величковића стигли су четворица Американаца, али је тим у првих седам кола забележио седам пораза. Доласком новог тренера уследила је серија 5-0.

"Лоше смо стартовали, али смо доласком новог тренера смо заређали победе, добили смо и Галатасарај. Имали смо 0-4, па 1-6, сад када је дошао Нено (Ненад) Марковића имамо 6-6 и далеко је позитивније, боље. Свиђа ми се како тренер ради, познат ми је систем који користи. Види се да има искуства и као играч. Причамо истим језиком, договорамо се све, веома је енергичан тререн. Исказује доста емоција на терену. Много је предан“, истиче наш кошаркаш.

Када условно речено мали тим уђе у резултатску кризу, углавном и друге некошаркашке ствари почну да се распадају. У Трабзону то није био случај.

"Када није кренуло како треба сви смо били изгубљени, нисмо знали да дођемо до правог ритма. Имамо лепу атмосферу, фалило нам је само да нађемо пут који смо нашли са новим тренером. Сада верујемо више него што смо веровали. Није било негативне атмосфере, али када недобијеш неке утамице које би требало да добијеш, буду сви утучени“.

Фенербахче, Анадолу Ефес, Галатасарај, па и неки мањи клубови су главни кошаркашки центри у Турској, због чега је многе изненадила одлука Величковића да пређе у Трабзон.

"Трабзон је фудбалски град, никад ово до сада нисам видео да буквално цео град навија за један тим. Код нас је подељено на Звезду и Партизан, у неком граду има још неки као што је Војводина, али се остало своди на ова два што се навијања тиче и подршке. Овде цео град живи за Трабзон. Имају велику жељу да кошаркашку секцију направе да буде у корак са осталима. Они су у фудбалу уз Галату, Фенер и Бешикташ највећи клуб у овом делу Турској. Уз Црно море 90% људи навија за Трабзон. Овде је друкчије у односу на Истанбул, Анкару и сличне градове. Није као у Мадриду, али град није уопште лош за миран живот, ништа ми не фали овде. У поређењу са Бамбергом овде ми је много лепше“.

После неколико веома тешких сезона, Величковић у Турској постепено враћа препознатљиву форму. Први је скакач тима, трећи стрелац, један од главних асистената.

"Лига је веома тешка, претешко је да гарантујеш да сваку утакмицу можеш да убациш одређени број поена. Све су екипе квалитетне. Моја улога је била и биће таква да у склопу тима радим све што је потребно, тако и радим. Ја се после повреде доста времена нисам могао ослонити на те неке статистичке ствари. Једну утакмицу сам добар ја, другу неко други. Мени је увек лепше када побеђујемо него када смо имали 1-6, а ја 15-20 поена. Ту су глупости. Ако је тим добар, сви смо добри“.

Када је први пут после повреде морао да се врати у Србију, покушао је да се брзо врати у Евролигу и потписао је за Бамберг. Није функционисало, па сада не жури са сличним амбициозним подухватом.

"Много ми се обијало о главу када сам размишљао унапред, догодило ми се колено или нешто сличноо. Сада идем од утакмице до утакмице, степеник по степеник. Није ми ни у малом мозгу размишљање о другом клубу. Да ја одиграм како треба и тим и то је довољно“.

Величковић је један од највећих љубимаца „гробара“, који су се сваки пут надали његовом повратку у Партизана када се он враћао у Србију.

"Ја ниједну утакмицу Партизана не пропуштам. Када бих завршио каријеру, а да не одиграм још ниједну утакмицу за клуб било би ми много тешко. Сваки пут када сам се враћао у Србију, два пута сам се враћао, моја жеља је била да се вратим у Партизан, али није се поклопило. Није ми лако ни сада кад их гледам овај први део сезоне и та ситуација у клубу. Ја бих волео да се вратим. Они су ми дали нешто највеће у животу што се тиче кошарке. Дали су ми све“, закључио је Величковић.