Умјесто ЕУ, Балкан добио корупцију

Грађани БиХ за лоше стање у којем се налазе криве политичаре, оптужујући их за непотизам, корупцију, пропалу приватизацију, а који истовремено зарађују четири пута више од обичног грађанина, истиче ББЦ.

"А у међувремену све важне одлуке које треба донијети - од економских питања, здравства, па чак и о издавању родних листова - стоје заробљене зато што се етнички оријентисани лидери ни о чему не могу договорити", пише британски јавни сервис.

Ипак, како истиче ББЦ, Младен Иванић, предсједавајући бх. предсједништва, обећава да ће нова структура да се посвети реформама. Описује га као умјереног политичара који је спреман на компромис са Бошњацима и Хрватима, и цитира га да се БиХ мора одмакнути од жеља Срба за отцјепљењем, Бошњака за јаком централном државом и Хрвата за трећим ентитетом.

Наводи да Иванић сматра да ће уласком балканских земаља у Европу и код Срба нестати разлози за незадовољство који су се манифестовали у протеклом рату.

ББЦ подсјећа и на протесте прије годину дана, који су, како је истакао, показали ниво незадовољства грађана стањем у друштву.

"Након октобарских избора Брисел је усвојио британско-њемачку иницијативу, која би требало да послужи као шаргарепа европске помоћи да бх. политичари направе потребне социјалне и економске реформе. Али, раније је ЕУ инсистирала да БиХ прво мора да промијени свој устав тако да и остале етничке групе могу да се кандидују за јавне позиције", истиче се.

Додали су да је упадљив и нови приступ високог представника Валентина Инцка, који се, пише ББЦ, умјесто приступа Педија Ешдауна, који је смјењивао политичаре које је сматрао кочничарима, умјесто тога фокусирао на помагање и подстицање сарадње међу политичарима.

Угледни берлински ТАЗ, анализирајући ситуацију у нашем региону, истиче да су народи западног Балкана умјесто европске перспективе добили брутални неокапитализам са свим могућим појавним облицима корупције и влашћу отуђених елита без осјећаја одговорности.

Аутор текста и дописник листа са Балкана, Ерих Ратфелдер, који живи у Сарајеву, истиче да су народи нашег региона још од 2001. године пуни наде гледали ка Европи, иако је она заказала у покушају да се зауставе ратови.

"ЕУ је нудила обећање овим обесправљеним људима да ће добити мир, стабилност, демократију, људска права и привредни раст. ЕУ се обавезала да ће свим државама понудити перспективу чланства. Намјера Европе је била помоћи друштвима изниклим из комунизма да кроз транзицију постану дио тржишне економије", навео је аутор.

Истакао је да је европска перспектива људима на Балкану донијела једну врсту еуфорије, али да су на крају само Словенија и Хрватска, и то дјелимично, успјеле остварити напредак уласком у ЕУ, док су друге земље потонуле у корупцију неокапитализма.

"У то да у ЕУ тече мед и млијеко не вјерује више скоро нико, јер се уласком Словеније и Хрватске економско стање у тим земљама једва ишта поправило. Тако да сада имамо парадокс - у Словенији и Хрватској, новим државама ЕУ, расте критика према ЕУ, а у сусједним балканским земљама људи не желе ништа друго него да што прије постану равноправни чланови Европе", наводи аутор.
 
Којег од предсједника?

Уколико затражите да се састанете с предсједником БиХ, добићете елегантан одговор: Којег од три? Овако почиње текст о компликованој политичкој ситуацији у БиХ, који је урадила британска медијска кућа ББЦ.

Новинар у чуду пише како БиХ има три члана Предсједништва и да сваки представља већинску нацију, али да то није ништа у поређењу са 14 премијера.

Извор: Независне новине