Пикси: Толе ме звао за Србију, знам грешке из Звезде!

Стојковић признаје да је водио озбиљне разговоре са два енглеска клуба, али није желео да открије да ли су у питању Арсенал и Тотенхем.

Фудбал 02.01.2015 | 13:00

Минула година у животу Драгана Стојковића протекла је у знаку одмарања и дружења са породицом - супругом Снежаном, децом Андреом, Ањом и Марком – и потраге за новим тренерским ангажманом. Друга мисија у Јапану, где је пет година радио као тренер Нагоје, завршена је успешније него прва када је седам година носио њихов дрес. Пикси је са Китовима освојио прву титулу у историји клуба!

Дошло је до засићења у “земљи излазећег сунца”, што је и нормално после толико година и када је у питању овај посао, а појавила се и жеља за повратком у Европу. А повратак на Стари континент, где треба поново кренути од нуле, никако није лак. Стојковићу су у Француској распростињали црвени тепих захваљујући томе што је уврштен у најбољи тим Марсеја свих времена, док у Србији прете хапшењем због наводних финансијских малверзација у Црвеној звезди. Није пожељан на Маракани, где су га својевремено навијачи “замолили” да напусти локални кафић у којем се окупљају звездаши, али ни на клупи репрезентације Србије.

Ипак, у 2015. години верује да ће доста тога променити. На свим пољима.
“У ову годину улазим окренут потрази за новим тренерским ангажманом, да наставим послом којим сам почео да се бавим. Претходних шест месеци било је разговора, озбиљних преговора са појединим клубовима (Гванжу Рич енд форс, прим, аут) и репрезентацијама, али на крају није дошло до финализације посла, делом и због мене што нисам био активан по том питању. Желео сам клуб који може да парира мојим апетитима, да има велике амбиције”, почиње Стојковић интервју за МОЗЗАРТ Спорт.

Кажу да је за тренера проблем када дуго седи беспослен, а од последњег ангажмана прошло је годину дана.
“Све је дискутабилно. Нисам желео да прихватим било шта, нити ми је циљ да преузмем било који клуб само да би ми то писало у ЦВ-ју. Имам потпуно другачији резон”.

У медијима се често спомињао Арсенал. Чак је у једном тренутку био актуелан и Тотенхем.
“Доводили су ме у везу са Арсеналом само због Венгера, који ми је био тренер у Нагоји и с којим сам остао у пријатељским односима до данас. Волим Арсенал и свиђа ми се њихов стил игре... Тачно је да сам преговарао са два енглеска клуба, било је веома озбиљно, али не бих да откривам имена. Не треба ми таква врста рекламе, а и није колегијално према менаџерима тих клубова да знају да су били пред отказом. Треба их пустити да раде у миру. Све што могу да кажем је да сам очекивао ангажман, међутим, десило се то да су ти клубови заређали са добрим резултатима, тако да до њихове смене није дошло”.

Постојале су реалне шансе да седне на клупу Марсеља. Уклапање не би био проблем због познавања француског језика и чињенице да је играо на Велодрому.
“Прича са Марсељом је била активна у априлу, мају… Одлучили су се за Бијелсу и нису погрешили. Бележе сјајне резултате и надам се да ће наставити у том ритму до краја. Остао сам са Марсељом у одличним односима, стално ме зову да будем њихов гост. Није мала ствар што су ме уврстили међу најбољих једанест у 110 година дугој историји клуба. То има тежину”.

Стојковић није крио љутњу због аутобиографије Матеје Кежмана – “Само Бог може да ми суди” – где је једно читаво поглавље било посвећено њему после неуспеха од Азербејџана у квалификацијама за ЕП.
"Лаже да ми је рекао: ’Срам вас било и година и каријере’. Само тражи публицитет. Уосталом, ко је он да одређује кад ће се одмарати, а када играти за репрезентацију?! Постоје разлози због којих је тада одстрањен из тима. О томе би требало да прича, а не да измишља. Хтео је вешто да избегне чињеницу да неће бити позиван после Азербејџана тако што жели да се мало одмори од репрезентације. ФСЈ тада није желео да лаже новинаре и измишља разлог његовог непозивања у тим. А разлози су много већи. Он то наравно није рекао јер му не иду у прилог. Евидентно да му је требало нешто за рекламу како би промовисао кјнигу”, рекао је недавно Пикси.

После одласка Синише Михајловића словио је као најозбиљнији кандидат за посао селектора Србије.
“Да, причао сам са Караџићем на ту тему. Прво после званичне вечере у Лисабону, где смо присуствовали финалу Лиге шампиона између Атлетико Мадрида и Реала, а касније и телефоном. После читам како он каже да ми није нудио посао. У први мах нисам желео да улазим у те приче, али нисам издржао, морао сам да га позовем и питам “да ли смо ми уопште причали”, нашта ми је он одговорио “Пикси, молим те, схвати…”. После су се одлучили за Адвоката и сви смо имали прилике да видимо како се завршило”.

Орлови су лоше започели квалификације за ЕП у Француској и мало ко им предвиђа срећан крај.
“Волео бих да грешим, али налазимо се у великом проблему и сви то виде. Шансе су нам минималне, иако се налазимо у једној групи која је коректна што се тиче пласмана на ЕП. Резултатима смо забринути. Направљен је корак уназад, јако тешко, боље рећи равно чуду. Што би рекли – Том Круз и ‘Немогућа мисија’, али у фудбалу увек треба веровати док год постоји и најмања шанса”.

Док је носи дрес Нагоје, Стојковић је на 184 утакмице постигао 57 голова, а пошло му је за ногом да се упише у стрелце и као тренер. Против Јокохаме, док је један противнички играч крао време ваљајући се у шеснаестерцу натеравши голмана Китова да избаци лопту у аут, Пикси је устао са клупе и спектакуларним волејом са клупе послао исту у његову мрежу.
“Нисам желео никога да увредим овим потезом, али то је стварно био леп гол”, рекао је тада Пикси.

Сваки долазак у Србију не може да прође без претње да ће бити ухапшен чим крочи на аеродром “Никола Тесла” због Звезде.
“Мука ми је више од свега. Због тога једно време и нисам давао изјаве. Нисам желео стално да демантујем неке ствари, а желео сам због неких људи који ме поштују и цене. Чињенице су јасне. Два пута смо узели ‘дуплу круну’ и два пута учествовали у Лиги Европе. Имали смо респектабилан тим, све саме репрезентазивце, плате су биле редовне и то можете да питате све у клубу. Желео сам европску Звезду, а оптужују ме да сам је упропастио. Сва документација постоји и све се може проверити”.

Са ове временске дистанце тачно зна где је погрешио.
“Моја највећа грешка је била што после два месеца председниковања нисам сазвао конференцију за медије и открио да дуг заправо износи око 11 милиона евра. Пријатељи су ме саветовало да то урадим, јер ће ми се то обити о главу ако не урадим. Нисам желео то да урадим, јер би у том случају ударио на претходне председнике, што сам једном приликом већ говорио. Свесно сам направио грешку и сада скупо плаћам њену цену”, закључује пета Звездина звезда.