У Партизану - издаја је једина истина!

Конфликти у тек промовисаној управи, али и унутар самог спортског сектора, већ су нарушили односе међу црно-белима, који у 2015. улазе без плана како да реше проблем који су сами изазвали.

Фудбал 01.01.2015 | 08:20

Добио је Марко Николић битку - рат у Партизану и даље траје.

Примирје је склопљено, тренер који је стекао шест бодова вишка у односу на Црвену звезду, остаје на клупи црно-белих и са те тачке гледишта све изгледа идеално, али амбијент у Хумској 1 далеко је од празничног и после свега што се дешавало у претходних 48 сати поприма обрисе хаотичног. Уз кључно питање - како даље?

Отворено је неколико фронтова, ископани ровови... То што ће све стране покушати да изигравају петла Софронија из цртаног филма и причају како “црва није ни било“ није битно - сваком ко користи мозак јасно је да су односи у табору лидера Суперлиге нарушени до неподношљиве мере. И да је овакав однос снага неодржив, због чега ће пре или касније једна страна морати да попусти. А на крају, без жеље да преујидицирамо, увек награбуси тренер...

Пошто су изгубили прву рунду, јер њихова идеја о смени Марка Николића и промоцији Ивана Томића није прошла, јасно је да су потпредседник за спортска питања Љубиша Тумбаковић и спортски директор Драган Ћирић у клинчу са остатком управе, предвођене председником Зораном Поповићем, која је саслушала глас навијача и малтене на њихову иницијативу одлучила да спречи већ договорену рокаду на клупи. Истовремено, на тај начин је зашла у ресор спортском сектору који је, наводно, инсистирао на самосталности у раду и ако је тачно је да је Тумбаковић поручио Поповићу “рекли сте да се нећете мешати у мој посао“ онда се ни нови председник не разликује од претходног, Драгана Ђурића, који је малтене својевољно постављано и смењивао тренере.

Нарушене ингеренције Тумбаковића и његовог првог подређеног Драгана Ћирића показатељ су да у Партизану нема система и да се не зна ко шта ради и за шта одговара. Јер, претпоставке ради, шта ће се десити уколико Марко Николић прокоцка ових шест бодова предности? Како ће у том случају Поповић оправдати то што је стао у његову заштиту? Онда ће Ћирић и Тумбаковић имати апослутно право да се осте „проданим“ и да скрешу председнику у брк:
“Јесмо ли вам рекли?“.

И да онда простру црвени тепих за Ивана Томића.

Далеко већи проблем у наставку првенства Партизан ће имати унутар самог спортског сектора, пошто је за два дана Марко Николић изгубио подршку људи за које је веровао да су му најближи сарадници и о којима је до недавно причао у суперлативу. Више неће трошити енергију на послове из њиховог домена које је јесенас обављао, али пошто му из непознатих разлога виси мач над главом неће имати право на грешку и сваки његов евентуални кикс - не само на терену, него и у јавним наступима - Тумбаковић и Ћирић би могли да искористите као савршен параван за смену коју нису могли сад да озваниче.

Укљештен између императива победа, јер се у Партизану само оне рачунају, издаје сарадника и неочекиване подршке навијача, Марко Николић се - колико год парадокслано звучало - налази можда и у најкомотнијој позицији од свих у Хумској 1. На њему је да изабере којим ће путем. Може да задржи посао и настави јуриш ка дуплој круни, која је би била искључиво његова заслуга и на крају првенства уздигнутих руку, а и чела, напусти људе који желе да му види леђа. А може то да учини већ сад и тако на неки начин постане херој о очима навијача. Слично као што је то 2011. био Александар Станојевић кога је претходна управа сменила без ваљаног објашењења, иако је имао чак десет бодова предности.

Николићев савезник су навијачи и Зоран Поповић, мада би тренер Партизана морао да буде свестан како је та подршка само тренутна и да неће зависити чак ни од његових резултата, већ од интереса првог човека клуба и да колико сутра може да стане на Тумбаковићеву страну. Чињеница да има и савезнике и противнике није нова за Марка Николића, међутим, пошто је неприродно да сутра седне за исти сто са Тумбаковићем и Ћирићем, а камоли са њима договара појачања, управо он од свих људи у црно-белом има разлога да у новогодишној ноћи запева тужбалицу “Ја овако не могу даље“ и напусти клуб услед очигледне издаје.

А кажу да је издаја једина истина...