Рођен у поплави, а обожава воду!

Седмомесечни Алексеј Гојковић рођен је половином маја у потопљеној добојској болници у потпуности окруженој водом. Мали добојски херој својим доласком на свет у тренуцима када је читав град под Требавом нестајао у воденој бујици постао је симбол победе над разорним циклоном по имену Тамара. Уместо водене бујице која је била свуда око њега када се рађао, данас је окружен неизмјерном љубављу мајке Слађане и оца Сташе.

Алексеј је здрава и весела беба и без обзира на то што се по томе не разликује од својих вршњака, својеврстан парадокс у вези са овим малим херојем јесте то што од свих играчака којима је обасут, највише воли - воду.

Наши репортери који су први у свет послали фотографију овог малог хероја, симбола победе над највећом природном катастрофом у последњих сто година, пред Нову годину поново су посетили Алексеја.Његова мајка Слађана дочекала нас је са широким осмехом и Алексејем њежно привијеним у наручје. Муж Сташа, иначе уролог у добојској болници у којој је Алексеј угледао свет био је на свом радном месту, а док нас је Слађана послуживала соком и колачима, Алексеј је из ходаљке гледао крупним плавим очима.

Слађана се на почетку разговора присећа страхоте и услова у којима је сину подарила живот не одвајајући поглед од малишана око кога се, како признаје, врти читав њен свет.

- После порођаја који је изведен царским резом и под агрегатима, након што се вода повукла, отпуштена сам из болнице, али пошто је стан био поплављен, ја сам са Алексејем морала у "избеглиштво" код своје сестре Мирјане и њеног мужа Драгана Кузмића у добојско село Грабовица. Код њих смо били петнаестак дана, а у том периоду сте нас и ви посетили, након чега смо отишли у своју викендицу у Прањковце - казује Слађана.

Алексејева мајка Слађана каже да ће на породиљском бити до јуна ове године, признајући да је одсуствовање са посла искористила да заврши започето школовање.

- Упркос силним обавезама око Алексеја, успела сам да дипломиран на Вишој медицинској школи у Бањалуци, али то не бих успјела без мужа Сташе који је бринуо о Алексеју док сам ја полагала испите и спремала дипломски - признаје Слађана. 

У викендици у којој, како каже, сваке године проведу прелепе тренутке, најлепше су ипак провели од краја маја до краја августа прошле године. После породичне трагедије у којој је пре четири године настрадао њихов прворођени син Сергеј, а од које су се тешко, али никада до краја опоравили, Слађана и Сташа у Алексеју виде највећу утеху и дар од Бога.

Слађана казује да је "бабињарске дане" провела у викендици кроз коју су продефиловали бројни пријатељи који су с њима делили срећу због рођења добојског хероја и бебе која је победила злоћудни циклон Тамара.

- Тамо смо били до краја августа, док није санирана кућа у којој живимо. Додуше, наш стан на другом спрату није био поплављен, али док није саниран први спрат и кућа доведена у ред, боравили смо у викендици. Алексеј је стасавао, практично у природи и израстао у бебу какву би свака мајка пожелела.Није плачљивко, добро једе, не буди нас много преко ноћи... Ма, беба и по - поносно каже мајка.

Она додаје да Алексеј воли да слуша музику и да гледа цртане филмове, истичући да му је најдражи "Били Бам-Бам" у који је зурио не трепћући, док смо разговарали са његовом мајком. Слађана са широким осмехом каже да му "није још нашла цуру", али додаје да "изгледа да ће бити прави фрајер кад порасте".

- Да га само видите како се прави важан када га изведем напоље и возим у колицима! Ма прави фрајер! Прави се важан и када се дружи са другим бебама тако што напући усне и дигне главу као да хоће да каже "ја сам овде главни" -  грохотом се смејући каже мајка Слађана.

Слађана каже да у данима који су пред нама, она и њен муж, поред новогодишњих и божићних празника имају још један свечани дан у свом дому.- Нама је крсна слава Свети Игњатије који пада 2. јануара, тако да ће бити пуна кућа, чему ће се радовати и Алексеј. Седам дана касније идемо на Стефандан код мога оца, када је и мој рођендан, тако да ће у наредним данима бити среће и весеља - каже Слађана, привијајући на груди своју највећу срећу.

Она додаје да све бебе воле када су голе и да се купају, па се Алексеј по томе не разликује од њих, али истиче да јој се ипак чини да он воли воду више од осталих.

- Нема веће радости него пред купање! Тада почне тркељање и онај грлени дечји смех, а када га ставим у бањицу, од пљескања рукицама по води, пола стана буде као Добој за време поплава. Пуј, пуј, далеко било! Када нарасте, па када види фотографије и чује у каквим условима је дошао на свет, нисам баш сигурна хоће ли толико волети воду - не престајући да се сме приповеда Слађана.

Поред воде коју обожава, наставља она, Алексеј воли да спава, по чему се, признаје она, бацио на родитеље.

- Пре два дана смо га водили на пакетиће. Код једног Дједа Мраза је био супер, а код другог је заспао, сунце мамино - каже Слађана, гледајући у Алексеја погледом који само мајка може да упути своме детету.

Извор: Пресс.рс