Мејлови замијенили новогодишње честитке

Ближњима, пријатељима и колегама за сваку Нову годину увек пожелимо све најлепше, сада углавном поруком или мејлом. Почело је на двору краљице Викторије, мада је интересантно да су новогодишње поруке Јосипу Брозу обележиле једну епоху.

Обичај слања новогодишњих честитки је пагански и потиче још из времена древне Кине, када су жеље за добрим здрављем размењиване током пролећног фестивала, односно прославе кинеске Нове године, а новогодишњим графикама украшавани домови. У старом Египту, жеље су преношене у свицима од папируса, а у Европи се честитке појављују почетком 15. века у техници дрвореза, на ручно рађеном папиру.

Прва штампана честитка настала је тек 1843. године у Лондону, по наруџбини Хенрија Кола, првог директора „Музеја Викторије и Алберта”. Познатом писцу и новинару дојадио је до тада устаљени обичај исцрпљујућих и скупих посета родбини и пријатељима и непосредно изражавање најлепших жеља поводом божићних празника, па је члана Краљевске академије Џона Калкота Хорслија замолио да му ручно наслика честитку на којој је приказана породица окупљена око празничне трпезе.

Историчарка уметности Ана Панић подсећа да је тада одмах реаговала и сама краљица Викторија, наложивши да се направи серија сличних илустрација. Тако је кренуло.

− Са напретком технологије, изумом литографије и развојем поштанског система, честитке постају доступне свима и представљају уобичајен начин исказивања лепих жеља за новогодишње и божићне празнике широм света. Мотиви на честиткама, поред оних уобичајених, као што су Деда Мраз и украшено дрво, пратили су актуелне светске догађаје, као што је случај и са модом. Такође, често су били насликани прасићи, што је требало да симболизује богату празничну трпезу – прича Панићева.

Као кустоскињи Музеја историје Југославије, Ани Панић је кроз руке прошла збирка која је на неки начин обележила епоху владавине Јосипа Броза Тита од 1945. до 1980. године.

− Честитке које је Броз примао и слао у том периоду чине праву малу историју жеља друге половине прошлог века и од заборава чувају једно време – каже Панићева. – Слали су му их најутицајнији државници тог времена, али и неки сасвим обични грађани. Додуше, све је то било организовано и унапред припремано. Ипак, Титов протокол је функционисао беспрекорно и свако ко би послао честитку добијао је као одговор захвалницу.

У поменутој збирци су и телеграми и официјелне честитке председника многих земаља света, са њиховим потписима, попут честитки из Беле куће Жаклине и Џона Кенедија, Џимија Картера, Линдона Џонсона, честитке Леонида Брежњева, Фидела Кастра, Жоржа Помпидуа, Сандра Пертинија, Елене и Николаја Чаушескуа, Иди Амина, Нехруа, Насера, Хо Ши Мина, као и разних царских и краљевских породица, па затим папе Јована Павла Другог, патријарха српског Германа...

Посебан куриозитет представљају оригинални рукописи које је Тито слао Стаљину, Черчилу и Рузвелту, честитајући им нову 1945. годину.

Новогодишње честитке лагано одлазе у историју. Поруке и мејлови, подржани моћним мобилним телефонима и брзим интернетом, незадрживо гурају старе обичаје у заборав, максимално скраћујући пут најлепших жеља од пошиљаоца до примаоца. Али, није ли и сер Хенри Кол, с почетка наше приче, желео да уштеди време када је наручио израду прве честитке? Протеклих 170 година учинило је своје.

Може се рећи да су незаустављиви налет информационих технологија преживеле једино Уницефове честитке које се и данас могу пазарити и слати најмилијима, баш као некад. А оне су настале захваљујући једној девојчици. Наима Јитка Самкова, седмогодишња Чехословакиња, направила је честитку како би захвалила Уницефу јер је обезбедио млеко и лекове за децу у њеном селу, опустошеном разарањима у Другом светском рату. Како није имала папир, нацртала је на комаду стакла децу како се играју, а њена учитељица је ову рукотворину послала канцеларији организације у Прагу, а они одатле у Њујорк. Прве Уницефове честитке штампане су 1949. године, како би се прикупила средства за сиромашну децу широм света.
 
Извор: Политика.рс