Још једна изгубљена година

Ако је 2013. година у економском смислу оцијењена као лоша, 2014. „још гора од претходне“, шта нас то онда у БиХ очекује у 2015. години.

Прогнозе су за протеклу годину биле лоше, а испоставило се да је стање још теже.

Најаве да ће незадовољство радника у 2014. години ескалирати, су се обистиниле. Незадовољни грађани, обесправљени радници Тузланског кантона смијенили су кантоналну владу на демонстрацијама које су трајале неколико дана. Именована је нова влада сачињена од економских стручњака која је требала да побољша економско стање. Виђена је и као влада спаса.

Влада спаса није никог спасила

„Влада спаса се намеће као једино рјешење. Нешто се мора урадити, али осим ових требали би бити учињени и конкретнији резови. Овај систем доживио је крах и у цијели процес требала би се укључити и међународна заједница“, рекао је тада економиста Спољнотрговинске коморе БиХ, Дуљко Хасић.

Међународна заједница није реаговала, владе су углавном наставиле да раде на старим питањима, укључујући и оне нове након фебруарских протеста. У цијелој тој причи, великих кредита од ММФ-а, незапослености, пада друштвеног производа дошао је мај и велике поплаве које су, према неким процјенама уништиле, ионако слаба бх. предузећа. Најтеже су прошли становници Маглаја, Добоја, Жепча, Бијељине, Зворника, Завидовића али и Бањалуке.

"Све ми је потопљено, све што сам имала је било у води. Узела сам своје дијете, пливали смо у води. Било је страшно", каже једна жена погођена поплавама. Слична судбина је задесила је и друге: "

"Сад ме је и ово снашло од моје биједе и пензије од 200 марака. Гдје ћу сада, куда ћу. Све је под водом."

Изгубљена година

"За грађане БиХ је ово изгубљена година у сваком смислу а посебно у економском", сматра економиста Дамир Миљевић. Управо на тим поплавама, каже Миљевић, показало се да власт у БиХ није способна ни за какве активности када је ријеч о заштити грађана: „На економском плану ништа се добро није дешавало. Сада смо дошли у ситуацију да нам се комплетан финансијски систем тресе и видјећемо како ће то ићи даље“.

Да зло не долази само показало се три мјесеца касније када су БиХ, и то иста подручја, погодиле нове поплаве. На хиљаде домаћинстава било је под водом, власт, односно екипе цивилне заштите још једном су неспремне дочекале и ову елементарну непогоду. Клизишта која су тада активирана и која су уништила цијела насеља око Тузле, и данас су активна а становници тих насеља до данас немају кров над главом. Обећања има, али не и средстава за реализиацију пројеката.

“Ово је катастрофална година за све па и за пољопривреднике. Имали смо поплаве, сталне кише, пропадање усјева а имамо и притисак ЕУ за увозом роба и забраном извоза из БиХ. Имали смо притисак од Бога и притисак ЕУ, не зна се ко нам је горе зло донио”, каже Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача у БиХ.

Јужни ток па ништа

Великих пројеката није било, тачније било их је само у најавама а један од највећих који је најављиван као будућност РС-а је пролазака крака гасовода “Јужни ток” кроз овај ентитет. Нико не зна колико је новца тачно уложено у припремни пројекат, као што је оснивање компаније „Гас-рес“, затим припрема инфраструктуре, али се процјењује да се ради о милионским износима. Директор ове компаније Слободан Пухалац ипак каже да Република Српска не одустаје од пројекта: "Ми смо пред закључењем уговора на основу споразума који је потписала предсједница Владе РС (Жељка Цвијановић, уговор потписан у Москви пар седмица пред опште изборе у БиХ - оп.а) око трговине природним гасом. Досадашња улагања у РС по питању пројекта Јужни ток су веома скромна и по ангажовању људи и по уложеним средствима и оснивачким улогом Владе РС. Ми не губимо новац, ми губимо шансу. То је суштина," каже Пухалац.

Суштина је ипак да Јужног тока неће бити, бар не оног кроз РС и да власт треба са тим хитно да се помири, као и са чињеницом да предстоји дуг период економског оправка, уколико се власти на свим нивоима за то одлуче. То значи велике резове у свим областима само је питање гдје ће конкретно ММФ тражити уштеде, како би одобрио наредну траншу кредита, која је у овом тренутку неопходна за функционисање власти.

Настављен тренд задужења, ЕУ не вјерује домаћим властима

“У овој години настављен је тренд задуживања у циљу крпљења буџетскх рупа а још гора ситуација је када је ријеч о прикупљању ПДВ-а. Власти на свим нивоима рјешење су пронашле у новом задуживању које је подржавао ММФ. Истовремено, невјероватно је колико је администрација на свим нивоима у БиХ незаинтересована, тако да смо дошли у ситуацију да се финансијска помоћ Европске комисије, када је ријеч о поплавама, трансверира кроз међународне организације, због неповјерења према домаћим властима”.

У 2014. години радник је требао бити у првом плану и са аспекта измјене Закона о раду, на шта је ММФ вршио притисак током цијеле године. Послодавци су увјерени да закон треба мијењати док синдикалци не желе ни да чују с обзиром на то да се, како кажу, на тај начин смањују права радника која су ионако на ниском нивоу. Почетак наредне године резервисан је за рјешење овог питања.

“Ова година није била она у којој су побољшана права радника. Очекујемо насртај на радно законодавство и синдикати ће стати на пут таквим намјерама јер измјене ће додатно направити редукцију радничких права а неће доћи до нових запошљавања. Годину иза нас не видимо као позитивну, али у 2015. години могу се очекивати пуно горе ствари. Међутим ми смо ту да такво стање спријечимо. Вјерујем да ћемо успјети а властима поручујемо да се `кане ћорава посла. Нећемо прихватити да радимо за просјечну плату испод 400 еура, што је коначни план”, каже потпредсједник Савеза синдиката БиХ, Селведин Шаторовић.

Извор: Дојче веле