Како је Котуру било у затвору?

Прослављени српски кошаркаш Дејан Котуровић открио је за “Вечерње новости” како се осећа после три месеца проведених у македонском затвору.

Кошарка 29.12.2014 | 21:20

Котуровић је средином септембра ухапшен јер је на граничном прелазу поседовао илегални, украдени ауто и фалсификоване документе, а потом је осуђен на три месеца у затвору и пре неколико дана се вратио у Београд.

“Само нека је прошло, чудна је и нимало привлачна та неизвесност и немоћ у затвору. Мада је срамота да се жалим јер су неки људи које сам тамо срео, осуђени на две, па и на десетак година казне, а у Идризову и на доживотну робију. А притом су невини, како се да сазнати од, рекао бих, упућених извора”, рекао је Котуровић.

Котуровић је открио и како су изгледали његови дани током тромесечног боравка у затвору.

“Веома су лоши услови, имате цимера и под кључем сте, две шетњице дневно са остатком од још неколико притвореника. Имао сам сасвим регуларан третман и однос са свима. Командири или чувари су фактички на услузи притвореницима, с тим да то и није баш неки врхунски сервис (шалим се). Углавном, ако је притвореник нормалан човек и не прави проблеме, онда су и чувари такви према њему. Нисам осетио, ни видео, физичка насиља. Деси се понеки галамџија или неиспуњени лик који ради ту такорећи по казни, али има и веселих типова. Нисам ни очекивао никакве уступке, мада их је и понекад било, али то су само ситнице које тамо ипак значе”, истакао је Котуровић.

Откако је обелодањено све што се десило, Котуровићу су многи дали подршку, али је он то сазнао тек по изласку из затвора.

“Челници једне наше велике организације су били колико-толико упућени шта ми се десило и активирали су се око помоћи, као и још неколико људи за које сам могао некако да сазнам да су у току и да ми помажу колико могу. Али, ја сам био изолован од света да бих знао колико њих шта мисли или ради по питању мог избављења, или подршке. У притвору је могућа посета само фамилије или адвоката, тако да нико од спортиста није долазио, а питање је да ли би неко дошао и да га пусте. Ипак је то иностранство, приличан пут од Београда, рецимо”, нагласио је Котуровић, “Мада, искрено, баш и нисам имао силне поруке од ма којих спортиста, или било кога преко канцеларијске службе притвора. Али, ко ће знати коме се треба обратити у таквим ситуацијама, макар само и због поздрава и подршке. Хвала онима који су ми се бар јавили, писали писма, али ипак то није установа за примање жеља и поздрава, па их нисам ни очекивао. С друге стране, могуће да људи имају и предрасуде према затвору и затвореницима, самим тим и према мени у том периоду”.

На питање како је уопште дошло до тога да га Македонци приведу и осуде, Котуровић је рекао:

“При повратку са мора из Грчке приведен сам на македонској граници због поседовања илегалног, краденог аута и фалсификованог саобраћајног документа. Надао сам се, прве ноћи у полицијском притвору, да је посреди грешка, јер сам са истим колима неколико пута био и у западној Европи, такође и у Македонији. При Интерполовој провери испоставило се да је другачије. Мада, тек касније, у затворском притвору ‘Ђевђелија’, па и у затвору ‘Идризово’, уверио сам се на примерима других да се дешавају грешке и обимне манипулације и претеране казне њиховог правосуђа. Због тога ни данас нисам сигуран да је моје возило било заиста илегално, јер по ономе што ја знам, коначни видни бројеви шасије и саобраћајне дозволе су били исти (а не различити, као што наводе у судском извештају), иначе не бих ни ушао у посед тог аутомобила”.

Котуровић је истакао да се тренутно лечи од прехладе као последице пада имунитета због лоших затворских услова, али и одређене дозе стреса.

“Немам планова за будућност, радије бих да живим сада и надам се да то постижем полако и сигурно. Можда ћу евентуално да тужим Македонију, али македонском народу не замерам, наравно”, нагласио је Котуровић.