Анализа: Партизан - много је до прољећа!

Без обзира што иза себе има деценијску доминацију у нашој кошарци, Партизан је скоро сваку сезону почињао од нуле. Тако је било и ове, али црно-бели никад у овом веку нису били у тако тешкој ситуацији као на овој полусезони.

Кошарка 26.12.2014 | 15:20

Проблеми са финансијама, повреде, касно комплетирање екипе, па и недостатак среће у неколико наврата, све је то утицало на најблеђу јесен у Хумској у последњих десетак година.

Половичан учинак на 14 мечева у АБА, неколико неочекиваних пораза, те епозодна улога у Еврокупу, јесте оно што су црно-бели понудили верним навијачима.

Елиминација из Европе је можда баш оно што је требало овом тиму, који очигледно није имао довољно времена да пронађе свој ритам.

Утисак је да је Партизан показао недовољно, посебно против на папиру „лакших“ ривала, као што су Крка, Игокеа и Задар, али далеко је пролеће и борба за трофеје.

Душко Вујошевић имао је поприлично везане руке када је правио тим за ову сезону, што је било очигледно у првих неколико месеци, али му је повратак Милосављевића, Мачвана и Павловића дао једну од јачих линија у лиги.

Повреде су умногоме онемогућиле Вујошевића да у потпуности искористи потенцијал који је добио њиховим доласком, али он не сме остати неискоришћен и у другом делу сезоне, када ће Партизан бити растерећен неиграњем у Европи.

Без обзира на бледу представу у протекла три месеца, нико не може нити сме да отпише црно-беле када је у питању борба за Евролигу и титуле. Првих десетак дана 2015. могли би да буду преломни.

Мучан старт, Павловић вратио наду

Шта очекује навијаче ове сезоне најавио је уводни месец октобар. Црно-бели су уз доста муке славили на премијери сезоне у Мађарској, након чега је уследио пораз од Крке у Пиониру који је најавио агонију.

Мучио се српски шампион у сваком мечу, како у одбрани тако и у нападу, био немоћан против Цедевите, Лијетувос Ритаса, Унион Олимпије, Банвита, да би тек бледа победа над Металцем после преокрета спречила потпуни суноврат.

Међутим, три тешка гостовања и нови порази скоро су дотукли црно-беле, али је меч у Волгограду најавио боље сутра. Пропустио је Миленко Тепић шансу да донесе велику победу свом тиму, али је та шанса да се победи незгодни руски тим дала искру Партизану.

Као да су се црно-бели тада нагло пробудили, те лаганим тријумфима над МЗТ-ом, Асесофтом и Левским вратили се у живот. Победа над великим ривалом Цибоном дефитнивно је показала да Партизан може да се бори за фајнал-фор, али и да му је за тај коначни корак ипак потребан још нешто.

Незгодан распоред на преласку из новембра у децембар, два тешка меча у Европи и "вечити дерби" са захукталом Звездом опет су блокирали црно-беле, који у последњем месецу године повратком Александра Павловића успевају да задрже главу изнад површине и избегну дављење.

На крају су две добре акције делиле Партизан од победа које су могле да га у потпуности врате у први план у борби за плеј-оф. Да је Андрић погодио оно слободно бацање у Задру, а шут за три прорадио у завршници меча са Будућности, сада би Партизан вероватно гледали одмах иза Звезде. Увек то “да је…”.

Као и прошле сезоне, новогодишни “програм” ће бити кључан за овај тим. Све креће из Новог Места предстојећег викенда, где Партизан можда игра и преломни меч.

Победа над Крком би донела важно самопоуздање пред дуеле са директним ривалима плеј-оф, Цедевитом и Унион Олимпијом у Пиониру. Та три меча могла би да одреде судбину црно-белих јер су већ “уписане” победе над Металцем, Игокеом и МЗТ-ом на крају месеца.

Проблеми – повреде и плејмејкер

Партизан има много проблема са реализацијом ове сезоне, само у мечу са Левским црно-бели су имали више од 50% шута из игре.

На великом броју мечева тај проценат је падао на границу од 30%, а кад се на то дода тек 67% погођених слободних бацања, поставља се питање како су црно-бели уопште у игри за плеј-оф.

У зависности од квалитета ривала у рекету, Партизан је углавном био солидан у скоку, али са скоро 14 изгубљених лопти по мечу и тек 26% шута за три, црно-бели нису ни могли много више да учине.

Гледајући имена играча које има у свом тиму, Вујошевић не би требало да брине за наставак сезоне, међутим, повреде су те које диктирају ритам.

Све до децембра Партизан није могао да рачуна на капитена Драгана Милосављевића, који још тражи праву форму после вишемесечне паузе. Свега три тројке из 19 покушаја најбоље описују његову игру. Блажи ритам мечева у наставку сезоне ће њему највише добродоћи за подизање форме.

Долазак Милана Мачвана је подигао игру Партизана на потпуно нови ниво, али ни сјајни крилни центар не може увек сâм да носи екипу. Иако је то практично радио у Еврокупу, где је био најкориснији играч такмичења, то није решење. Без њега могуће је да би Партизан већ у овом делу сезоне био избачен из борбе за плеј-оф. Ако добије праву подршку, и он ће бити још бољи.

Саша Павловић је био шраф од кога се очекивало да покрене коначно машину, али је све то "саботирала" нова повреда, која је из строја избацила на старту сезоне сјајног Еда Мурића. Искусни крилни играч је у неколико мечева показао зашто је скоро десет година био у НБА, али нема сумње да је вишемесечна пауза отавила трага и на његову форму, јер је пружио много мање од очекиваног.

Заједничко за Милосављевића и Павловића је што је само питање времена када ће прорадити у наставку сезоне. Партизан зависи од њих, па је то и кључ.

Никола Милутинов и Ђорђе Гагић не доминирају у рекету, али са комплетном бековском линијом, уз подршку Мачвана, могу довољно да допринесу снази Партизана. Посебно Милутинов који је све конкретнији у рекету, али одаје утисак да има још много простора за напредак.

И ове сезоне Вујошевић је успео да избаци у први план неколико имена који су до сада били ван радара. Михајло Андрић је како сезона одмиче постајао све важнија карика у црно-белом ланцу, па је после Милутинова и Тепића играч са највише проведених минута у игри.

Тројкама је често враћао Партизан у игру, а да је погодио оно поменуто слободно бацање у Задру, сада би можда могли да причамо о кључном играчу Партизановог преокрета у децембру.

На старту сезоне млади Вања Маринковић је показао да ће у будућности сваки ривал да стрепи пред њим, али га је Вујошевић на време повукао како га превелики притисак не би растројио. Он је залог за будућност, а ова сезона представља за њега савршено каљење.

Посебна прича је Миленко Тепић. Искусни бек је без сумње незаслужено превише критикован од стране навијача, пре свега због начина на који се бори за Партизан и колико даје овом тиму.

Иако је највећи терет организације игре на његовим леђима, он без проблема игра 30 минута по мечу. Он је савршен пример колико је танка граница између хероја и трагичара, јер да је успео да погоди неколико шутева у последњим секундима меча, „гробари“ би о њему причали можда као и о Кецману.

Међутим, шампионски ритам црно-белих, којем се већ месецима надају навијачи, спречава једна слаба карика – плејмејкер. Млади Борис Дало повремено бљесне, али је далеко од онога што је овом тиму потребно. Очигледно је да ни он, а ни његови саиграчи нису довољно самоуврени у оно што би требало да раде када Француз крене са лоптом ка противничком рекету.

Нема сумње да би поуздан организатор игре подигао ниво квалитета овог тима за 20-30% јер би умногоме растеретио Тепића, Милосављевића, Павловића, па чак и Мачвана, пошто се већина напада Партизана се своди на то да ли ће црно-бели успети да поставе игру испред противничког рекета.

С обзиром на финансијску ситуацију, у Хумској тешко је очекивати нови долазак у наставку сезоне, па ће Вујошевић морати да употреби своју "магију" и оно што има максимално искористи.

Партизан је и раније имао доста проблема током јесени, па и зиме, али је сваки пут било његово пролеће.

Да ли ће и овај пут бити тако?