Открића која буде наду

У 2014. свет се мучио са епидемијом еболе, а ми смо бринули наше бриге: карцином, мањак новца за лечење ретких болести, листе чекања. Ипак, ова година је била и година наде, јер је медицинских иновација које могу да промене и продуже живот више него претходних година.

Свијет 26.12.2014 | 09:05

У години за нама померене су границе у истраживању људског организма. Научници су створили чипове који опонашају мозак, ћелије које би могле да излече дијабетес и открили какву улогу има крв младих у борби против старења.

Међу открићима која мењају свет нашли су се и лекови против еболе и туберкулозе. За годину дана ебола је однела око 7.600 живота, а туберкулоза око милион и по.

Шефица Канцеларије Светске здравствене организације у Србији Миљана Грбић каже да су две вакцине против еболе у 2014. прошле прву фазу испитивања, а да се наставак испитивања очекује у 2015. години.

"Што се тиче туберкулозе, два лека су у примени у 2014. години, ово је важно напоменути јер мултирезистентна туберкулоза је додатно оптерећење за здравствени систем, оптерећење за болеснике. Изазива велику смртност, лако се преноси, а трошкови су високи", каже Миљана Грбић.

Док се свет мучио са еболом, Србија се мучила са карциномом и ретким болестима.

Број оболелих и умрлих од рака и даље расте, па стручњаци страхују да нам прети епидемија малигнитета. У овој години ту дијагнозу добило је 14 милиона људи у свету, а у Србији око 33.000.

Званична медицина и даље нема одговор зашто рак настаје, али зато српска научница Јелена Васиљевић има начин како да се он што раније открије.

"Заокружен је метод у случају метастаза костију. Узме се биопсија, оно што они гледају могу само кроз пар секунди да пропусте кроз софтер, и каже им где је примарни карцином", каже Јелена Васиљевић са Института "Михајло Пупин".

У Србији и даље на сваких 15 минута једна особа умре од последица болести срца. Стефан Веља има лек за здраво срце - у минулој години постао је власник златне медаље за изум "разбијач тромбова".

Ова година вратила је наду милионима људи широм света са инвалидитетом... Тим научника, чији је лидер био тридесетогодишњи Београђанин Станиша Распоповић, открио је бионичку руку која даје осећај као код праве руке.

"Могао сам поново да осетим шта радим, без гледања", каже Денис Або Соренсен.

Дужи и квалитетнији живот, добили су и пацијенти који чекају трансплантацију у Србији. Успешно је уграђено прво вештачко срце.

На развој свих ових болести, утиче и средина у којој живимо. Па је тако утврђено да нездраво окружење доводи до раста, на пример, респираторних инфекција. На мапи најздравијих градова у овој години нашли су се Копенхаген, Монте Карло, Сингапур, Мелбурн, Њујорк. Београда на њој нажалост нема.

Извор: РТС