Видео: Партизанови странци у 21. вијеку

У овом веку Партизан је имао много среће и знања у одабиру странаца на позицијама од 2-5. Следи ретроспектива.

Кошарка 24.12.2014 | 10:20

Већ смо се подсетили Мекејлеба, Лоа, Џарелса, Камингса и осталих плејмејкера, а сада је ред на преглед Партизанових странаца који су наступали на позицијама од 2 до 5 и који су имали велику улогу у освајању силних трофеја у овом веку. Намерно смо их овако поделили, јер је у прошлости било највише страних појачања на позицији плеја, које се и у овој сезони тражи, али било је и многих високих играча који су својим играма освојили црно-бела срца. Закуцавања Веселог против Макабија, игре Робертса у чувеној 2010. години, моћне „рампе“ Лазмеа, и ломови обруча Гиста нас обавезују на то. Али није све почело тако дивно и бајно...

Шевалије Котон, Питер Корнел, Марвин О’Конор (2000-2003)
Пионири страних кошаркаша у Пиониру. Странци су тада тек добили прилику да долазе у српске тимове, а да могу да наступају у националним лигама. А сваки почетак је тежак. Било је доста промашаја. У овом веку први странац у црно-белом дресу био је Шевалије Котон. Наступао је за Партизан од 2000. до 2001. и може се рећи да је био лош избор. Исто важи и за Корнела (2001/2002) и О’Конора (2002/2003). Занимљиво је да се Питер Корнел више прославио у глумачком послу него у улози кошаркаша што довољно говори о његовом квалитету. О’Конор је један од момака који се није изборио за праву шансу али је био јако симпатичан. Играо је бека у генерацији са много чешће помињаним Фредериком Хаусом. Није оставио дубљи траг, осим чувених исплетених кикица по којима је упамћен.

Семих Ерден (2004-2005)
Турчин који говори српски. Наступао је за Партизан у Јадранској лиги и Евролиги и бележио је у просеку око четири поена, четири скока и две асистенције по мечу. Најбољи скор му је био против Ефес Пилсена када је постигао десет поена. Када се вратио у Београд наступајући за Фенербахче добио је аплауз публике што говори да је оставио добар утисак. Играо је пет сезона за Фенербахче, па две године у Ефесу. Тренутно је поново у дресу Фенера.

Стефон Лазме (2008-2009)
Сада већ постаје озбиљно. Дошао је у Србију из Мајами Хита. Једини Габонац који је играо и вероватно једини који ће икада играти у црно-белом дресу. Невероватна борба, скочност, срчаност. Постао је брзо љубимац публике, а остаће упамћен по сјајним закуцавањима, блокадама, али и сјајном пик енд рол игром када се одлично отварао и лагано прикуцавао кош противника. После Партизана наступао је и за Макаби из Тел Авива, Панатинаикос, а тренутно је у Ефесу.

Јан Весели (2008-2011)
Сви су сретни само је Јан Весели! Вујошевић га је довео из Слована када је имао 19 година. Био је мршав, без добре технике и не баш храбар кошаркаш. После три године Весели је постао стах и трепет за све у Европи, разбијао је Макаби закуцавањима у плеј-офу. Наставио каријеру у НБА. Од 2011. до 2014. играо је за Вашингтон где није превише показао,а ове сезоне се вратио у Фенербахче код Жељка Обрадовића што даје резултате. Јан је поново постао Летећи Чех.

Лоренс Робертс (2009-2010)
Направио је бум када је прешао из Звезде у Партизан. Сви су били скептични по питању његовог квалитета али Душко Вујошевић и Драган Тодорић нису нимало погрешили. Невероватан скакач и мотиватор, био је један од најважнијих кошаркаша те чувене сезоне када су београдски црно-бели доспели на завршни турнир Евролиге у Паризу. Касније је наступао за Ефес, Лијетувос Ритас, и Бајерн Минхен. Прошле сезоне играо је за Дарушафаку.

Алекс Марић (2009-2010)
Питање је колико се Марић може назвати странцем, али свакако заслужује да се нађе на овој листи. Аустралијски центар који има и српски пасош је један од најдоминантнији центара који су играли у Партизану у овом веку. Снага којом је разгртао противничке одбране била је задивљујућа. Лагано је убацивао по 20 поена по мечу. После Партизана отишао је у Панатинаикос, а касније је играо и за Локомотиву Кубањ и Макаби из Тел Авива.

Џејмс Гист (2010/2011)
Прва сезона Влада Јовановића на клупи црно-белих била је веома атрактивна. Спој Веселог и Гиста пружао је НБА потезе на свакој утакмици. Гист је пре свега невероватан атлета, одличан у скоку али је и те како знао да погоди тројку. Своје умеће показао је и у Уникахи, а тренутно је у Панатинаикосу.

Нејтан Џавај (2010-2011)
Прва асоцијација – громада од човека! Играо је солидно у Јовановићевој екипи, а највише је правио проблеме противницима својим габаритом. Проблеми са шутем су били очигледни, а касније су их наследили они много тежи. Морао је да напусти кошарку на кратко због проблема са срцем, али се ипак вратио да доминира под кошевима. Тренутно игра за Андору.

Таренс Кинзи (2013-2014)
По мишљењу многих познавалаца један од најбољих странаца који је играо у нашој кошарци. Веома харизматичан. Крхке грађе. Шут за два из наскока за насловне стране школских уџбеника. Улаз солидан, тројка такође, слободна бацања перфектна. Одлична контрола лопте. Отишао је на чудан начин, али би га Гробари вероватно врло радо видели поново у црно-белом дресу.

Давис Бертранс (2012-2014)
Када је био мали, моторна тестера му је одсекла домали прст на десној руци док је секао дрва са дедом. То му није сметало да постане невероватан тројкаш, а своје најбоље игре Летонац је показао управо у Партизану где се афирмисао као играч, и који је напустио прошле сезоне када је отишао у Лаборал Кућу. Растанак није био баш најлепши, али бројне важне тројке ће остати записане.

Жофри Ловерњ (2012-2014)
Популарни Жо или како би му Миша Тумбас рекао - „ Жопри“. Први странац капитен у историји најтрофејнијег српског кошаркашког клуба, и велики љубимац Гробара. И по томе ће бити уписан у историју Партизана. Ушао је на мала врата, али толику жељу и глад навијачи црно-белих вероватно нису видели много пута. Мањак квалитета је тада заменио борбом, а касније је много унапредио унутрашњу игру и технику. На опроштају је опростио сав дуг свом клубу, и то како је рекао не због јефтине популарности већ због примера другима. Обећао је да ће се једног дана вратити у Партизан.

Свакако, овде треба напоменути и играче из бивше Југославије које не можемо назвати правим странцима а који су невероватно велики траг. Никола Пековић, Ђуро Остојић, Славко Вранеш, Предраг Дробњак, Владо Шћепановић, Радослав Нестеровић ...

У години када Партизан има најлошију сезону у историји клуба добро би дошао барем један од свих претходно наведених кошаркашких величина. Партизан је имао велики број добрих кошаркаша на почетку овог века и њиховом заслугом постигао велика достигнућа. Црно-бели су у 21. веку до сада освојили 13 титула шампиона државе, пет Јадранских лига, шест купова Радивоја Кораћа, и стигли до Фајнал фора Евролиге 2010. године.