Анализа: Ма, гдје то нестаде она ''секси'' Борусија?!

Чекамо их из викенда у викенда, руше нам тикете, нервирају нас... Али су нас толико задужили да им верујемо и надамо се.

Фудбал 23.12.2014 | 11:00

Ако је неки тим напречац освојио срца љубитеља фудбала претходних година, онда је то Борусија Дортмунд. Чедо Јиргена Клопа је било преко потребно освежење европском фудбалу и „анти-Бајерн“ какав смо дуго чекали. Екипа са душом и шмеком. Тим који је играо секси фудбал и гарантовао забаву. Као банда лоших ђака која на улици поставља своја правила и не стрепи од јачих типова из краја. Са харизматичним вођом који у тренерци и качкету разбија све шаблоне и фура свој фазон.

Пре 19 месеци, та жуто-црна банда је била на корак од освајања европског трона на Вемблију. не би било незаслужено да се то десило. У последњем минуту им је пресудио препредени Холанђанин Арјен Робен, али никоме ни на крај памети није било да је то почетак великог суноврата Милионера из Дортмунда.

Можда је све почело када им је Бајерн онако подло преотео Марија Гецеа. Колико год да је био јак тај „устанички покрет“ у Дортмунду и жеља да се такмиче са Бајерном, успели су само покажу зубе и да их поломе. Можда су се превише и унели у ту игру. Али, они су само тако и могли да функционишу. Храбро, агресивно и само напред! Без плана Б. На све или ништа. У таквој врсти борбе са моћним Баварцима, и много јачи од Борусије би били осуђени на пропаст. Било је примера клубова који су једно време веровали да су такмац Бајерну, али су неславно завршили.

Међутим, ни највећи песимисти нису могли да очекују да ће Борусија из Дортмунда неких 19 месеци после финала на Вемлбију држати фењер у Бундеслиги на половини првенствене трке и бити један од најозбиљнијих кандидата за испадање у Цвајту!

Шта се десило у међувремену?

Одлазак Гецеа и гол Робена су свакако сломили срца Жутог зида и били тежак ударац за клуб, али Борусија је вукла и неке добре потезе због чега нико није могао да наговести овакав фијаско. На још болнији начин им је Бајерн преотео Левандовског, али овакав резултат је и даље за неверицу. Поготово после Суперкупа у којем су очитали лекцију Бајерну и после добрих игара у Лиги шампиона.

Прошлог лета је Клоп уложио преко 50 милиона евра у појачања за која су многи смели да потпишу да ће се сјајно уклопити. Млади лавови попут Имобилеа и Гинтера, изгубљени син Кагава и расни стрелац Рамос је требало да представљају силу која ће екипи дати ветар у леђа. Уз опорављене Суботића, Бендера, Шмелцера и Гундогана, староседеоце Кела, Пишчека, Гроскројца и Вајденефелера, као и миљенике Ројса и Хумелса који су оделели мега понудама, то је по свим параматрима требало да буде тим који ће бити озбиљна опозиција Бајерну. Тим који мора да буде у врху табеле. Али реалност је да се Милионери уместо за титулу или Европу, ове сезоне боре за опстанак.

Неуспеси су се низали, али владала је атмосфера да је потребна само један добра партија која ће бити инцијална каписла да Дортмунд „проради“. Она се није десила, већ су се догађале све лошије ствари. Клоп је можда направио грешку када је мало експериментисао на почетку сезоне са поставком игре, али се убрзо вратио стандардној формацији и идеји. Борусија и даље игра своју игру, али проблем је што та игра више не даје резултате.

Чувени „геген-пресинг“ којим је Борусија ломила ривале не функционише. Није се ту много тога променило у односу на пре две године. Клопови изабраници и даље врше манијакални притисак на последње линије противника, али то сада делује само као трчање у празно и бацање километара узалуд. Трећи су по броју упућених удараца на гол ривала, имају трећу одбрану у лиги по броју шутева на гол који су дозволили ривалима. Али проблем је што њихови ударци више не завршавају тамо где треба и што ударци њихових противника све више завршавају иза леђа Вајденфелера (у последње време Лангерака).

Одлазак Левандовског изгледа као ненадокнадив губитак колико га да су Имобиле, Рамос и Обамејан на папиру играчи који гарантују неке голове. Лева је у Борусијоном стилу игре пливао као риба у води, имао савршен тајминг када да се повуче и одигра за играче из другог плана, а када да се усидри и чека да га они заспу асистенцијама. Свака Имобилеова асистенција ове године је била плод напорног соло рада далеко од гола, док је код Левандовског то изгледало много лакше.

Још веће муке, Борусија има у сопственом шеснаестерцу. Сјајни бековски пар Шмелцер - Пишек је хаварисан повредама и није ни бледа сенка осовине од пре две године. Замене попут Дурма, Кирха или Сократиса су далеко испод некадашњег нивоа Шмелцера и Пишчека. Шта тек рећи за Суботића и Хумелса? Србин игра најгору сезону у каријери, Хумелс делује као исфрустрирани играч којем се није остварио циљ да летос оствари велики трансфер. Дортмунд прима трагичне голове целе сезоне, а оно што посебно треба да забрине Клопа је да је његова екипа лидер по броју примљених голова после индвидуалних грешака. Кулиминација је била гостовање очајном Вердеру. Тинејџер Зелке је исмевао Борусијину одбрану. Други примљени гол је „за затвор“ дефанзивне линије. На сву Борусијину муку се надовезало и проклетство са повредама Марка Ројса...

Борусија је поклекла у оба казнена простора и плаћа скуп цех. Али можда је то само резултат онога што се дешава на центру игралишта. Везни ред је у најбољим Клоповим периодима био локомотива која је вукла тим. Све се вртело око племејкера који су бирани за најбоље играче Бундеслиге. Прво око Сахина, потом Кагаве и Гундогана. Сва тројица су опет у клубу заједно, али сада изгледају само као лоше копије самих себе. Далеко испод нивоа некадашњих игара... Цео везни ред је претпан играчима ван форме. Кел, Бендер, Јојић, опорављени Куба, непредвидиви Мхитарјан. Сви чекају да одговорност преузме неко други.

И упркос свим посртањима, Борусија Дортмунд је и даље специјалан клуб за навијаче широм света. Многи би изгубили стрпљење и веру у њих, али они су привилеговани јер имају најбољу и најоданију навијачку армију у Европи која им све прашта. Сви их чекају. Чак и људи у кладионицама. Не постоји тим да је оборио толико тикета ове сезоне, али којем се верује из викенда у викенд.

Само зато што је то она секси Борусија Дортмунд која игра фудбал, која нас не лаже и на вара. Чека се „ТА“ утакмица у којој ће спаковати некоме пет комада, у којој ће севнути убитачне контре и која ће бити прекретница сезоне. Утакмица у којој ће Борусија прорадити, Клоп пркосно стиснути зубе и направити инатну гримасу, а Жути зид експлодирати од одушевљења.

Банкрот пре десетак година су некако преживели, сада им је само потребна „ТА“ утакмица да се опет врате из мртвих. Ваљда 2015. година донесу „ТУ“ утакмицу. Чак и Лига шампиона неће имати исти шмек без Борусије, а камоли Бундеслига...