Намете "скресати" на 35 одсто!

Смањење оптерећења на плату са 40 на европски просек од око 35 одсто, један је од начина да се подстакне запошљавање и унапреди конкурентност домаће економије!

Босна и Херцеговина 20.12.2014 | 20:25
 Намете "скресати" на 35 одсто!

Ово је један од услова који је Европска унија поставила пред власти у БиХ. У Делегацији ЕУ у БиХ прецизно су израчунали колики је проценат такозваних радних трошкова у БиХ и закључили су да је реч о великим износима које демотивишу послодавце да запошљавају нову радну снагу.

- Тренутно, уколико послодавац у БиХ жели будућем запосленику да исплати плату од 1.000 КМ, прво мора платити у просеку 600 КМ пореза и доприноса. Тако велике суме новца значајно отежавају запошљавање и често доводе до тога да послодавци избегавају нова запошљавања или да запосле некога изван правног система - рекао је за Пресс портпарол Делегације ЕУ у БиХ Енди Мекгафи.

Друштвена правда

Он напомиње да то доводи до развоја сиве економије, где првенствено млади радници имају значајно ограничен приступ друштвеним бенифицијама и не доприносе пензијским и здравственим системима који би требало да буду примењиви на све.

- Желимо да подстичемо одрживу економију и социјалну заштиту у БиХ у којој постоји могућност праведности и равноправности, а да није препуна корупције и непотизма. То је стварна друштвена правда у БиХ у којој нема привилегија само за људе унутар система и која не ствара изгубљене генерације током целокупног процеса - поручили су из канцеларије Делегације ЕУ у Сарајеву.

Када се упореде земље у окружењу, Хрватска и БиХ су на неславном врху. У БиХ на плату од 2.000 марака, послодавац плаћа око 1.522 КМ, у Словенији ће на исти износ платити 1.480, у Србији 1.332, Црној Гори 1.320, те најмање у Македонији 1.008 КМ.

Што се тиче земаља ЕУ, пореско оптерећење на плате је највише у Француској и износи скоро 47 одсто, те Њемачкој око 45 одсто, а више од 40 одсто имају још и Аустрија, Италија, Мађарска и Румунија.

Мање од 30 одсто имају Ирска, Велика Британија, Исланд и Швајцарска, а пореска оптерећења између 30 и 35 одсто су у Норвешкој, Холандији, Пољској, Бугарској и Португалији.

Оптерећења на плате ниже од 40 одсто имају и Финска, Данска, Чешка, Словачка, Шпанија, Грчка...

Економски раст

Директор Економског института у Бањалуци, Војин Мијатовић, не сумња да би смањење доприноса сигурно било стимулативно за домаће и стране инвеститоре.

- Ми са једне стране имамо потребу за тим да бисмо стимулисали инвестиције и економски раст, а са друге стране морамо да видимо како надокнадити та средства, јер приходовну страну фондова у оба ентитета у овом тренутку не смемо дирати. Морамо да нађемо начин како да превазижемо ту ситуацију. Мислим да би то требало да буде тема разговора са ММФ-ом. Аранжман би требало да буде подељен на неколико делова. Суштински део би требало да буде стимулативан у делу обавеза. Дугорочно би то могло донети бенефите - истакао је Мијатовић.

Хитне измене закона

У Привредној комори РС у више наврата су истицали неопходност смањења пореза и доприноса на плате, који иду на терет послодавца. Такође, током разговора о формирању нове Владе РС, као приоритетне захтеве истакли су потребу измена Закона о порезу на доходак РС и то кроз повећање неопорезивог дела дохотка на ниво најниже плате и враћање износа пореза и доприноса на доходак на ниво пре избијања светске економске кризе.

Израчунали су да би, када би ове мере биле испоштоване, послодавци могли на десет исплаћених плата у бруто износу од око 750 КМ, добити још једног радника.

Извор: Прессрс

 

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

дејанпд

20.12.2014 23:47

Да су мало боље рачунали можда би схватили да вишак запослених, којих је од 2006.-те до данас у јавном сектору, запошљавала актуелна власт,чини тај баласт који вуче овај брод на дно, због њих, десетина хиљада који оптерећују буџет ми имамо тако добар проценат незапослених јер је реални сектор све те године отпуштао раднике,а јавни примао, статистички то звучи добро, али реално је то двоструки мач,јер дјелује и на приходовну страну буџета негативно,а на расходовну позитивно, дакле дупло голо. дио рјешења је кредит ММФ-а за отпремнине за 10-так хиљада у првом кругу, вишка радника на терету буџета, затим смањење плата и бенефита функционерима до укупног износа мјесечне рате тог кредита, смањење парафискалних намета, а повећање контроле наплате фискалних,уводјење стечаја у свим јавним и приватним предузећима која су испунила Законски основ, зашто би пустили рафинерију низ воду кад могу одмах ући тамо и преузети је, ако имамо чињеницу да је дуг већи од вриједности имовине? Много је таквих ствари, да није личног интереса изнад јавног, народног лако би се коцкице посложиле. Најмање 100 акција може одмах да се покрене да би већ од љета,али најдаље за годину осјетили сви бољитак, али лични интереси сваког појединца стварају коруптивну атмосферу и тако креирају и јавно увјерење, став па чак и систем на томе изградише за неколико година. То нас уништава. Не бих се сложио да је проценат оптерећења 40% ако је на 1000км оптерећење 600км. Можда сам ја преспавао тај час математике у основној?! Има логике ако је на бруто исплаћених хиљаду нето 600км онда остаје 40% за оптерећење, то бих разумио.

ОДГОВОРИТЕ