Намете "скресати" на 35 одсто!

Смањење оптерећења на плату са 40 на европски просек од око 35 одсто, један је од начина да се подстакне запошљавање и унапреди конкурентност домаће економије!

Босна и Херцеговина 20.12.2014 | 20:25

Ово је један од услова који је Европска унија поставила пред власти у БиХ. У Делегацији ЕУ у БиХ прецизно су израчунали колики је проценат такозваних радних трошкова у БиХ и закључили су да је реч о великим износима које демотивишу послодавце да запошљавају нову радну снагу.

- Тренутно, уколико послодавац у БиХ жели будућем запосленику да исплати плату од 1.000 КМ, прво мора платити у просеку 600 КМ пореза и доприноса. Тако велике суме новца значајно отежавају запошљавање и често доводе до тога да послодавци избегавају нова запошљавања или да запосле некога изван правног система - рекао је за Пресс портпарол Делегације ЕУ у БиХ Енди Мекгафи.

Друштвена правда

Он напомиње да то доводи до развоја сиве економије, где првенствено млади радници имају значајно ограничен приступ друштвеним бенифицијама и не доприносе пензијским и здравственим системима који би требало да буду примењиви на све.

- Желимо да подстичемо одрживу економију и социјалну заштиту у БиХ у којој постоји могућност праведности и равноправности, а да није препуна корупције и непотизма. То је стварна друштвена правда у БиХ у којој нема привилегија само за људе унутар система и која не ствара изгубљене генерације током целокупног процеса - поручили су из канцеларије Делегације ЕУ у Сарајеву.

Када се упореде земље у окружењу, Хрватска и БиХ су на неславном врху. У БиХ на плату од 2.000 марака, послодавац плаћа око 1.522 КМ, у Словенији ће на исти износ платити 1.480, у Србији 1.332, Црној Гори 1.320, те најмање у Македонији 1.008 КМ.

Што се тиче земаља ЕУ, пореско оптерећење на плате је највише у Француској и износи скоро 47 одсто, те Њемачкој око 45 одсто, а више од 40 одсто имају још и Аустрија, Италија, Мађарска и Румунија.

Мање од 30 одсто имају Ирска, Велика Британија, Исланд и Швајцарска, а пореска оптерећења између 30 и 35 одсто су у Норвешкој, Холандији, Пољској, Бугарској и Португалији.

Оптерећења на плате ниже од 40 одсто имају и Финска, Данска, Чешка, Словачка, Шпанија, Грчка...

Економски раст

Директор Економског института у Бањалуци, Војин Мијатовић, не сумња да би смањење доприноса сигурно било стимулативно за домаће и стране инвеститоре.

- Ми са једне стране имамо потребу за тим да бисмо стимулисали инвестиције и економски раст, а са друге стране морамо да видимо како надокнадити та средства, јер приходовну страну фондова у оба ентитета у овом тренутку не смемо дирати. Морамо да нађемо начин како да превазижемо ту ситуацију. Мислим да би то требало да буде тема разговора са ММФ-ом. Аранжман би требало да буде подељен на неколико делова. Суштински део би требало да буде стимулативан у делу обавеза. Дугорочно би то могло донети бенефите - истакао је Мијатовић.

Хитне измене закона

У Привредној комори РС у више наврата су истицали неопходност смањења пореза и доприноса на плате, који иду на терет послодавца. Такође, током разговора о формирању нове Владе РС, као приоритетне захтеве истакли су потребу измена Закона о порезу на доходак РС и то кроз повећање неопорезивог дела дохотка на ниво најниже плате и враћање износа пореза и доприноса на доходак на ниво пре избијања светске економске кризе.

Израчунали су да би, када би ове мере биле испоштоване, послодавци могли на десет исплаћених плата у бруто износу од око 750 КМ, добити још једног радника.

Извор: Прессрс