И без руке врхунски молер

Кад неко од Српчана пожели да му кућа или стан буду беспрекорно окречени, обично потражи 62-годишњег пензионисаног радника општинске управе Жарка Стојаковића који, иако без леве руке, самостално ради овај посао као највештији молер.

Република Српска 20.12.2014 | 18:48

Рођен је као прво дете мајке Босиљке и оца Душана у србачком селу Ножичко. Мајка је носила близанце и на порођају је једно мушко дете умрло, а Жарко је рођен без леве руке. Кад је пошао у школу, деца и учитељи су се чудили како барата лењиром, троуглом и шестаром и како ни у чему не заостаје у настави и слободним активностима.

Кад је завршио ОШ у Ножичком, уписао је средњу управну школу у Бањалуци, али како су родитељи били сиромашни и нису могли да школују њега и млађег брата Гојка, напустио је школу, вратио се у село и почео да ради сеоске послове на грађевинама и њивама.

- Једног дана сам седео на клупи испред општинске зграде кад је наишао тадашњи потпредседник општине Ненад Јотић, познати хуманиста и борац против неправде, и упитао ме што сам тужан. Рекао сам му да ми је дозлогрдило да радим на надницу и да бих волео да добијем стални посао. Већ сутрадан сам разносио доставне књиге и пошту у општини и тако све до одласка у инвалидску пензију пре девет година - каже Жарко и додаје да му пензија сада износи скромних 280 марака.

Кад је отишао у пензију, његов пријатељ Перо Бабаљ, ВКВ молер, ангажовао га је да му помаже око кречења станова. Мало помало почео је да учи занат и након две године могао је сам да погађа послове. Сада месечно окречи десетак станова и кућа, годишње то износи преко 100 или за девет година око 1.000 станова и нико се никада није жалио. Нису ретки случајеви да о свом трошку окречи стан за сиромашне породице.

Кречење ми је био главни извор прихода да школујем своје двоје деце, Свјетлану која је завршила Правни факултет и сада ради као професор у Средњошколском центру у Српцу и сина Душка који је завршио Грађевински факултет, две године је радио у Немачкој, а сада ради по уговору за једну приватну грађевинску фирму у Српцу. Ћерка је удата за Саву Теслу, а син је ожењен и са супругом Данком има ћеркицу Уну, која са 18 месеци представља моју највећу радост у животу - прича Жарко.

Везује и пертле на машну

У Слободно време овај занимљиви човек бави се ловом и риболовом. Једном руком, као члан Ловачког друштва „Срна“, устрелио је десетак срндаћа чије рогове чува као трофеје, а много успеха, каже, имао је и у риболову. Уловио је шарана и штуку, тежине и до седам килограма.

- Поред кречења, радио сам на мешалици, товарим шљунак, радим у башти, копам, орезујем воће, сам сређујем и печем јагње или прасе, возим бицикл 31 годину, сада возим мотоцикл, знам да возим ауто, али не у саобраћају, јер не могу добити дозволу, сам се облачим, па чак вежем и пертле на машну - завршава причу симпатични 62-годишњак Жарко.

Љубав са корза

У Србац сам стигла из Славоније 1975. године и почела да радим у фабрици „Итрис“. Жарка сам упознала приликом једне вечерње шетње на корзу, допале су ми се његова веселост, срдачност и доброта, па смо након две године забављања ступили у брак, у којем складно живимо 37 година - каже Жаркова супруга Драгица.

Извор: Вечерње новости